ДУГЕ ЦИЈЕВИ

ЗА ДУГУ ПАМЕТ

Мировни Покрет Партија Демократског Прогреса, на челу са Далај Ламом Бореновићем, изразио је протесте због најаве опремања Полиције Републике Српске Дугим Цијевима.

Те освједочене Политичке Будале, настављају своју антитехнолошку опозициону борбу искључивим нападима на Власт. И тамо гдје има мјеста и тамо гдје га нема.

Тако нападају и опремање Полиције Републике Српске у ситуацији каква је вишеструко опасна по грађане Републике Српске. Терористи на спавању и организовању. Избјеглички рукавци, у којима има много главосјеча. Обојене револуције.

Додуше, та Партија Демократског Прогреса, као и цијели Савез За Промјене, дволична је, шизофренична, Политичка Неман.

У Бугарској је министар иностраних послова, из Педепеа, Црнадак, пренио топле и искрене тежње БиХ за уласком у Нато Пакт.

Послије су Педепеовци демантовали и извкивали да је и Есенесде учествовао у потписивању МАП-а.

То опозиционарство, фреквентно једнократно скакање у очи Властима и Републици Српској у свакој божијој прилици, говори о непоузданости те политичке булументе за озбиљне друштвене послове.

Као што је, између осталог, а међу мање компликованим и комплексним, питање наоружавања и опремања полиције.

То, овдје, у Републици Српској и БиХ, и у четвероуглу, Србија, Македонија, Црна Гора, БиХ, недовршених америчких послова, није само питање актуелне терористичко-вехабијско-избјегличке орнаментике.

То је питање безбједности садашњег и будућег нивоа Самосталности Републике Српске.

Што се тиче силе, реда и сигурности, Република Српска нема ништа осим Полиције.

Оружане Снаге БиХ, у којима је и Република Српска Пук, пука је кулиса организоване и скупе хорде која има више чинова него редова. И која се бави носањем пластичних кеса у којима су два парадајза и четврт хљеба за доручак. И у коју се нико, ама баш нико, не може поуздати, јер није способна да одбрани ни најобичнију касарну у било ком мјесту у БиХ. Од мало веће и организованије групе навијача, рецимо, неког премијерлигаша у БиХ.

Тај војнички кич служи искључиво за двије ствари.

Да гута годишње 35о милиона марака. И да чува локације док не дође Нато Пакт да их запосједне.

Јер да нема тих губара, Република Српска би друкчије искористила Мањачу или Касарну Козара у Бањалуци, нпр.

Полиција Републике Српске има компликовану задаћу. Поред Јавног реда и мира, саобраћаја, сикиричења око међа и крађе сувог меса, ту је и борба против Терористичких Потенцијала, нове инфилтрације деструкта али и могућа одбрана Граница Републике Српске.

У таквој ситуацији, и у ситуацји Париза, Келна и цијеле Европе, бити против дугих цијеви полиције, једнако је кокошијем политичком сљепилу.

Којег Сазап обилато демонстрира.