СУМРАК
КАДРОВА
Сваког дана
будале нам дижу просјек.
Комунизам,
како мрзитељи, аналфабетичари, ишчашени егоиди и социјални беспотврдници, воле
да зову Социјалистичко Самоуправљање Братских Народа СФРЈ, није пропао зог
Марксовог Идеализма, због неспособности СКЈ, због најезде мрских глобалистичких
либерализатора и геостратега комплексашког Збигњева.
Већ је
пропао због недостатка Кадрова.
Кадрови су,
иначе, ријеч, коју је тешко превести, објаснити и примијенити.
Максимално што
се с њом може постићи је подразумијевати је.
Јасно је да
то није само балкански проблем. Нити српски.
Европа више
не рађа Черчиле и Де Голе.
Европа више
не може да изроди чак ни такво зло као што је Хитлер.
Нације су
постале нероткиње. Јаловице.
Не постоје
више дебели, велики, смеђи и зрели краставци сјемењаци. Само корнишони.
То систематско
снижавање кадровске љествице, сужавање кадровске базе, толеранција
некомпетенције, довело је до свега у чему смо данас.
То што Европи
нема Черчила или Де Гола, код нас се огољело до бола. Па нема ни министра. Који
је један обичан државни службеник. Јер је добар познавалац свог заната.
Ко су овдје
министри, актуелно је видљиво у Хрватској, у БиХ, у Србији.
Ну.
Министри су
само врх леденог бријега.
То уопште
нису најважнији Кадрови.
Испод те
смијешне јавносне луткаријаде, небројени су геолошки слојеви безвриједног
материјала. Сипине.
Синоћ је на
некој телевизији гостовао извјесни Мектић, министар у Савјету Министара.
Може ме се
сматрати петокраким носталгичарем, али тај Мектић, у Комунизму, док се систем
држао, не би могао да буде ни командир
Цивилне Заштите у неком већем предузећу. Не би могао да предаје ни ОНО и ДСЗ.
Можда,
негдје, Општетехичко Образовање.
Не због
тога што он лоше говори, што му је технологија јавног наступа изграђена на
кафанским и прироштиљским провинцијалним дискусијама или што нема поштовања за
друштвене оријентире, већ због тога што је потпуно некомпетентан за посао који
обавља и за систем у коме се налази.
Мектић је
концентрисана слика такозваног Савеза За Промјене.
Они су
десет година у опозицији и додатно су кадровски осиромашени.
Али, не
треба се заваравати. Стање у Позицији ништа није боље. Само је бројније.
Па Сазап
има заиста низак кадровски праг. Шаровић, Црнадак, Мектић. Да не идем изван
Савјета Министара.
Политичке Странке
је могуће именовати узроком катастрофалне кадровске структуре, негативне
селекције и безкритеријумске лиферације. Оне су, међутим, само проточни вентил,
са чистим прозорчићем, опште неспособности друштва и нације да има способне
људе за потребне послове.
Сви више
утичу на кадровску селекцију од Странака. Да је СДС СТранка, као што није,
никада Мектић не би био на том мјесту.
Странке могу
нешто постићи само изградњом свог кадровског система, који ће од базне,
хоризонталне структуре, на осову критеријума, споро, пажљиво и мукотрпно да
селектирају Кадрове. Сваки екстерни утицај се мора елиминисати.
Што није лако.
А скоро није ни могуће. Да јесте, велики и организовани СНСД би то успио. И не
би му данас, по општинским и градским одборима пролазили Кадрови
Одзлаоцаиодгоремајке.
Ну.
То није
све.
Видјећете ви
ко ће доћи послије Мектића.