У ТРОУГАО

ДОДИК – ВУЧИЋ,

УМИЈЕШАЛИ СЕ

ИВАНИЋ

И НИКОЛИЋ

Свако из својих разлога.

Ако ћу то тумачити на основу заједљивости, тумачићу као настојање да се уђе у игралиште. Јер и један и други су маргинализовани функционери. Николић је тамо, у складу са својом наивношћу, отцијепио све од Шешеља, осим Хага, и формирао странку а онда је дошао Вучић и узео му све. Добро што је Николићу узео све, узео је све и Србији. Али. Ипак. Тај Вучић Осјећа и зна да му нешто недостаје. Рекло би се, недостаје му све. А нарочито Српство. Које не може да изникне од свих тих силних патетисања према Бриселу, Берлину, Веберу у Кирбију. То га држи у троуглу са Додиком. Трећи угао је Српство.

Николић, пак, као Руска Веза, жели да уђе у игралиште, Вучићевим језиком речено, у Екран. Стога је јасно рекао да је за Другу Српску Државу. Случајно је на челу те државе Додик. И Николић то није говорио због њега, јер нема никаквог разлога да га воли, ни природно, ни политички. Тако је, на том терену Српства, претрчао Вучића, као Лато, ономад, у пољској контри.

Иванић је такође маргинализован српски лидер. Мада га ја само тако представљам. Он је доље, у Котлини, код Амбасаде и Бакира, утицао што је утицао. Угурао је Есдеес у власт у Насеобини. Сам он то тако представља, јер то није тачно. Али, правимо се да јесте. Као што је 1 Еуро од Кристал банке, тада, вриједио као данас 76 млрд$.

Иванићева улога се тиме завршила. Он сад нема српског посла. Осим што може нешто да усере.

И он мора да уђе у игралиште. Сарајево није његово игралиште. Као ни Странци Усранци. Република Српска је погодно тло за улазак на игралиште и повратак. Још ако се тим ударцем туче Додик.

Стога је и рекао Николићу да се не мијеша у унутрашње ствари БиХ.

Какве везе има БиХ.

Па, то му је послодавац. Он је, Иванић, због БиХ изабран у Предсједништво. Није због Републике Српске. И Николић је ту поптуно у праву. Без обзира да ли му је то Додик шапнуо или није.

У том склопу повратка у Српску, треба тумачити Иванићев божићни пријем у Предсједништву БиХ. Јевтино српствовање. То је као и кад се ја попнем на Монт Еверест па тамо пјевам Боже правде.

Српствуј тамо гдје су Срби, нема Срба у Сарајеву.

Ако ћу анализирати по ефектима, закључићу да је ово борба, Николића и Иванића, око Вучића.

Николић жели да га елиминише у приступу Српској јер је латентна опасност да га у погодном тренутку Странци Усранци пусте са ланца и да он почне да режи на Додика чиме је Српска у опасности. Не због опасности по Додика већ због тога што ће се инсталирати пичкаста структура у Републици Српској.

Иванић жели да Вучића веже за Сарајево. Па преко Николића, поручје му Није Додик Српска. И ја сам Српска. Српска у Сарајеву. Чиме и он жели оно што и Николић. Да Вучића одмакне од Српске.

Ако ћу гледати по суштини, онда ћу упозорити да је ово сукоб на граници.

На граници напредовања Брисела и Запада према Србији. На граници заустављања Руса јер су једном ногом стали и на страну Републике Српске. На граници напредовања Нато Пакта. На чијој страни је и Вучић па му Додик треба да мало углади јавни визир и да у Србији донесе који српствени поен. Пошто за Натоизацију Србије треба још побједа на изборима.

Ако ћу је напит по политичкој окрутности, онда ћу рећи да се све врти око Републике Српске а да је циљ, у ствари, Србија. Иза које је још један скривени, већи, циљ. Русија.

Због тога је оволика хајка на Српску.

Инсталирањем Пичкастог Вођства, овдје, све би било олакшано. И са Србијом и са потискивањем Русије са њена једина два стуба на Балкану.

Запад ће, у тој борби против Русије, покушати да ухапси Додика, био или не био криминалац. А ако треба да збаци и Вучића, збациће га.

Иванић и Николић, покрајни су српски играчи.