БАКРО И ФАХРО

У БОРБИ

ПРОТИВ

РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ

Фахрудин Радончић дао је велики интервју у Ћагету Аваз. Двије стране. Искористио свој положај.

Бакир Изетбеговић, пак, на порталу Вијести.ба, том бошњачком БНТВпорталу, по противрспскијанској политици, добио је простор да се транскриптује неки телевизијски интервју који је, истовремено, имао у Сарају.

Они су говорили и о коалицији СДА – СББ.

Термин Коалиција мало је чудан обзиром да се ради о изнуђеним грешкама, насталим много послије избора. Након што је СББ одбио да се игра крпица са властима које окупља Мрска СДА, и након што су Креатори Креатура схватили да су играчи Жељка Комшића и Сокачке Фронте, скупљене из седам, осам, сокака, немоћни и немогући за озбиљан пројект, СДА је морао да прихвати СББ у своју близину унаточ чињеници да је Бакир лично, а и СДА слично, био разапињан на страницама Аваза, тако да је из неких издања и буквално текла крв док се читају текстови.

Онај Америчанин Хил је у опроштајном блогу, који је одјекнуо по Цијелој Босни и Палежници Горњој, написао да у Тужилаштву БиХ има превише слијепих послушника СДА.

Па је, ту скоро, ухапшен СББ кандидат за министра у СМ. Бакир сматра да тај инцидент, као и приштинско суђење Кељмендију, неће нарушити односе у Коалицији.

Иствремено, Фахро са висина одбија да буде лично у Савјету Министара. Он је Предсједник Странке која је добила 200.000 гласова. Тај голубарник није за њега.

Бакир Изетбеговић, мора да га трпи. Али ради свој посао. Себија је добила више него да је добила једно министарство у СМ. Себија је Бакиру ханума.

Ну. Обадвојица пишају у исту тикву када је у питању Република Српска. А нарочито Додик. Са ким они поистовјећују Републику Српску.

Овдје треба примијетити да однос према Додика није никакав лични, појединачни, издвојени, инокосни, однос орема неком Криминалцу, Диктатору, Сепаратисти, Неомилошевићевцу, Неокараџићу, како га квалификују.

То је однос према Републици Српској.

Као што је однос према Милошевићу био однос према Србији. То се барем сада види.

Бакир шаље поруке да Додик заокрене. Јер он је вјешт и то је и раније чинио. Да подиђе њему, Сарају, да моли шта се може учинити за гладне крчеће стомачиће живља у Српској.

Дођи Миле, мени до Стамбола.

Фахрудин Радончић сматра да је са уласком СНСД у СМ завршено.

И ја мислим. Прво СНСД није луд да улази на усрану легају Сазапа и да се излаже притисцима са обје стране. Друго, СББ је прихваћен да уђе само да не би ушао СНСД. Коликогод то било неповезљиво.

Али Фахро поручује да би са Додиком тебало разговарати али да он не оставља довољно простора. Додик, дакле, Република Српска, треба да оставе простор за разговор, да напусте своје ставове.

Тако би Република Српска клекла пред Фахру и Бакру. Што је много тежа ситуација него када клекну Савезници За Промјене. Јер они нису власт у Републици Српској.

Занимљив је тај турски, отомански, стамболски синдром. Остави простор па дођи мени.

Република Српска треба да искористи и ову ситуацију, у којој је Бакир мало фахрудизиран а Фахрудин мало бакиризован.

То уједињење водећих бошњачких странака, без обзира што је СДА  Вјерска Странка, јер Бакир наређује да се месџиди не формирају како се коме ћефне, и без обзира што Фахро телали да је његова скуларна, добро дође за подјеле у БиХ.

Република Српска треба то представити као Монолит који је створен да би се БиХ централизовала и унитаризовала. Јер то нису Деефовци и Лагумџињаци. То су најјаче бошњачке странке.

Само, Република Српска, треба пазити да се Хрвати, ХДЗ, превише не магнетишу за Сарајево и тај Монолит.

Јер, нема успјешног распада, разлаза и мирне подјеле БиХ, без водеће хрватске странке.