ХАРМОНИЗАЦИЈА

ОДНОСА

САРАЈЕВА И

БАЊАЛУКЕ

Лијепо звучи али од тог ништа бити неће.

Ту синтагму је употријебио Зекеријах Смајић, један од мојих некадашњих колега са Телевизије Сарајево, који не припада том калдрмашком фолклору Сарајевског Политичког Круга, рекавши да је Бриселски Пут заустављен док не дође до Хармонизације.

Ну.

Ствар је, међутим, та Дисхармонизација, стари босански израз, први пут откривен глагољицом исклесан на седам Босанских Планинских Врхова, пет вијекова прије Христа, ушла у озбиљне токове.

Концентрисали су се Референдум о правосуђу, Поништење датума Дана Републике од стране Уставног Судабих и напад тзвдржавне Сипе на полицију и општинску администрацију у Новом Граду.

Којег Унитаристи још зову Босански Нови, па ме чуди како нису открили и босанске пирамиде тамо.

Сипа је без икакве координације запосјела зграде и тражила и изузимала документацију. Јер је јасно да Срби све документе о својим злочинима, са узорцима косе и ноката и сувим ушима жртава, чувају само на два мјеста. У Згради општинске администрације и у Згради полиције.

Та концентрација проблема Републике Српске са Унитарним Уставним Девијацијама које Сарајево систематски проводи и интензивира, више се не може ријешити једним доласком Ружне Кетрин у Бањалуку.

Бриселски Замаз није више функционалан.

Брисел је, на Структуралном Дијалогу, изгубио образ и валидност.

Политичка Тишина из Сарајева о том Окупационом Инциденту СИПЕ, која је нелегална, неуставна и недејтонска институција, а није настала Споразумом Страна, како је у Дејтону предвиђено да може да настане оно што њим није прописано, сумњива је у два смјера.

Или је Политичко Сарајево, под чим подразумијевам и гарнирунг који обухвата још многе, од Странаца Усранаца до Ам Амб, затечено проблемом који је начињен од стране неке будале типа Мектић и реакцијом Републике Српске, па не зна шта да ради и чува се Усложњавања Ситуације и досипања Миљацке на ватру.

Или се спрема Пакет Акција како би се санкционисала Република Српска.

За Републику Српску би повољнија била друга опција. Свака тзв казна која би од мртвог Бонског Охаера услиједила, и свако усхићење Сарајевског Политичког Круга, била би потврда и валоризација учињеног од стране Власти Републике Српске. Потез о прекиду сарадње са СТС БиХ добио би додатни легитимитет.

Ако низбогчега онда због тога што би спектар тих мјера показивао да политичког и адмиистративног одговора на мјере Републике Српске нема. Јер је Новоградска Офанзива Сипе била потпуно нелегитимна, провокативна и беспотребна.

Турци ће пожељети Хармонизације али Хармонизације бити неће.

Потребно је потуно промијенити Сарајевску Унитарну Оптику.

А то није реално. Нити има икаквих назнака о томе.

БИЈЕЛЕ ОЧИ, 50 х 70 ЦМ

ПТИЦА, 11 х 19 ЦМ

СЛОНЧИЋ, 11 х 19 ЦМ

ПОКУШАЈ

ДА СЕ УБИЈЕ

СРПСКИ СВАТ.

ОВАЈ ПУТ

У НОВОМ ГРАДУ.

Уз све традиционалне констатације

·        Да је програмирано хапшење и суђење само Срба за Ратове Балијско-Четничко-Усташког Браства & Јединства у БиХ, како би се оправдао Распад Југославије, поткријепила програмирана лаж да су Срби агресори а историја појединих народа уљепшала и обогатила Борбом и Слободом,

·        Да је циљ да се никада не заврше прогони и хапшења за Рат БЧУ у БиХ, већ да се непрестано хапсе Срби, до деветог кољена,

·        Да хапшења и прогони Срба служе за јачање Државних Институција, Владавину Права, Европски Пут и друга епохална срања,

·        Да је то вјечна пресија на Србе. Да се суоче са властитом прошлошћу што се може превести као подсвјесно понављање Ми и немамо прошлост, Ми, дакле, нисмо ништа и нико,

Потребно је схватити да је ово, у нападу окупацоних снага на Нови град, МУП и Општину, програмирано, пројектовано и смишљено дјеловање које треба да изазове Републику Српску на неки довољно ризичан корак који би оправдао веће захвате на дотрајалој дашчари БиХ.

А нус продукт је даље развијање Мржње. Антагонизма. Тензија. Блокада.

Република Српска, односно Додик, погријешила је што ово није учинила прије доласка Кетрин Ештонон, ономад, у пријестолницу Републике Српске. Или што јој се није саопштило, кад је већ дошла Поштована Баронеса, Драга наша Кетрин, имамо исксуства са Структуралним Скидањем Гаћа. Јесте ли резервисали негдје спавање или се одмах враћате.

Стога, Република Српска сада треба да буде прибрана, опрезна и одлучна у својим намјерама и потезима.

Не треба свако да баљезга о овоме.

Треба избјећи патетику, колебање и херојство.

Избјећи лажно србовање и србовање уопште.

Спремност полиције подићи на највећу могућу мјеру. Што укључује сваког полицајца. Узгред, примјећујем да их мало превише има са 29новембарскимтрбусима.

Не прихватати никакве полуразговоре, ни са странцима ни са Сарај Институцијама. Никакве дугорочне аранжмане, обећања на дугом штапу, не разговарати, озбиљно са Бриселом. Они су свој правосудни припејд потрошили.

Све рјешавати на ниову Владе и Народне Скупштине Републике Српске.

Не ићи у Србију док траје СТС Криза у БиХ.

Не обазирати се на глупе, луде, ратоборне и пријетеће изаве из Сараја и Охаера.

Босни и Херцеговини, њеној Сарајској Централи, ово се морало једном догодити.

Немогуће је одржати стално понижавање Срба и Републике Српске.

Власти су много понижења отрпиле. Срби још више. Због таблица, личних карата и пасоша, ради кретања и отварања Републике Српске. Ради овог, ради оног.

Мислим да је томе дошао крај.

Република Српска може сама да егзистира и рјешава своје проблеме. Има довољно територије и богатства. А и Људи. Иако је, непотребно, продала Телеком, овдашња економска основа је довољна.

Ово је добар почетни корак у демонтажи Сарајских Унитарних Аждаја. Прије свега оружаних снага. Које само једу паре и служе против Републике Српске.

Ну.

Борба ће да буде дуга и тешка.

Не треба рачунати на пречице, јер оне могу да буду превара, нити на лаке битке.

Потребо је, због те дугорочности, да се све Српске Снаге преоријентишу и изјасне.

Мислим, прије свега на Опозицију али и на пичке интелектуалне.

Опозиција би, као помоћ Републици Српској, требала, кад дође тренутак за то, да се повуче из Пробосанске Народњачке а у ствари Отоманске, Унитаристичке, власти у Сарају.

А да нико не попуни та мјеста

Па да видимо како ће тај Босански Троножац да стоји на једној нози.

Стајаће. Ко рода на курцу.

ВАН ГАЛ,

МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД

И ОРГАНИЗАЦИЈА

Манчестер Јунајтед, исто као и Динамо Загреб, неће дочекати прољеће у Лиги Првака.

Уз малу напомену да није јасно како је уопште могуће да такви клубови, као Динамо, играју, сметају, у европској Лиги Шампиона.

Манчестер Јунајтед није клуб типа Челзија, ПСГ, Ситија, који су накуповани и преко ноћи постали главни и важни.

МУТД је институција. Не само енглеског фудбала.

Након одласка Фергусона, сваком је било јасно да ће бити проблема.

Ако ни због чега другог а оно због тога што ће сви који су клуб и око клуба прво, јавно и у себи, сваку ситницу поредити са њим. То Алекс није тако радио.

Главни проблем је што се оно што је рађено веома дуго у клубу, не смије одједном прекинути а нема ко то да настави и да непримијетно иде набоље.

То је проблем сваке Организације. Не само великог фудбалског тима.

Након Фергусона дошао је Дејвид Мојз. И пропао. Потом је ангажован Луис Ван Гал. Па је Јунајтед пропао.

Они који газдују клубом нису размишљали. Или нису умјели да размишљају.

Ако су код Мојза послушали Фергусона, а нису требали, код Ван Гала су усрали и шефа и станицу.

Он није калибар тренера за Велики Клуб нити за такве постфергусоновске ситуације.

Манчестеру је био потребан тренер на дужи рок. Не на двије, три године. И било је потребно урачунати почетне потресе у игри и лошије резултате.

Овако, Тим је поптуно уништен. То више није ни просјек.

Ван Гал је отјерао цијелу једну екипу. Од Видића па до Велбека.

За то постоје само два објашњења.

Или је камиказе храбар или је потпуно луд.

Али ефект је исти.

Јасно је да је Манчестер Јунајтед Велика Организација. Да почива на Великој Количини Пара. И да га подржава Велики Број Сиротиње.

Те три чињеницу су захтијевале велики опрез са Организацијом Клуба и Тима.

Као и у другим таквим колективитетима. Из других области.

Овако. МУТД ће морати да проведе неко вријеме у Болним Понижењима.

Јер се сврстао у будале и помислио да Болне Реформе доносе напредак.

ИНСЕКТ

КАРТОН 50 х 65, НИТРО БОЈЕ, СИЛИКОН.

ОД

САРАЈЕВСКОГ

УНИТАРИЗМА

САМО ЈЕ ГОРА

АМЕРИЧКА

ДЕМОКРАТИЈА

За разлику од Младена Киле Босића, који Има Мисију, Џонатан Мур, Еуроамериканац, Шеф је Мисије ОЕБС у БиХ.

ОЕБС је Организација за европску безбједност и сарадњу. И Америчанин је душу дао за то мјесто.

То је посве нормално.

Мада ја сањам о временима кад ће се појавити вијест да је Ангела Меркел отишла на одмор а у њеном одуству замјењиваће је Америчанин Џон.

Или кад ће Америчанин Џек постати Предсједник Либије и Извршни Директор уједињених либијских рафинерија и рудника нафте.

Углавном, тај Џонатан Мур, коментарисао је, за сарајске унитаристичке медије, Референдум у Републици Српској.

Гдје се сложио са Инцком да ентитети немају право на референдум о државним стварима. Кобива, такозвани Суд и Тужилаштво БиХ, су ствар Државе.

Ово је велики корак у дркању јавности.

Наложиш Инцку шта да каже па се, онда сложиш с њим.

Мур је још говорио о томе да нико не пријети Републици Српској и Дистрикту Брчко.

Што је потпуно умоболно јер Република Српска и Брчко немају никакве везе.

Да нико не пријети Републици Српској, тачно је колико и постојање мирноће кад једнодневно пиле бациш у рукавац пун крокодила.

У БиХ се једино пријети Махмуљину.

Иако нико не пријети, Устав БиХ, Дејтонски Анекс ће се морати да мијења на путу ка Бриселу.

Јер, и Бугарска, велика земља традиционалног Свог Ја, и Демократије, старије од Грчке, мијењала је свој Устав 80 пута док није стигла у ЕУ.

Да би се Република Српска уништила потребно је само једном промијенити Устав БиХ.

Тако да апелујем на Џонатана Мура да не сере.

Осим тога, у Бугарској живе Бугари а у БиХ постоје Три Нације. И промјене устава се не могу поредити.

Такво Америчко Бацање Демократије у очи, како га проводи Мур, и сателити у Сарајеву и БиХ, значи уништење Српскг Народа у БиХ. Не само укидање Републике Српске.

Република Српска, њене власти, њена опозиција, њена Јавност и њени грађани, морају сваког дана бити на опрезу током тих прича о путу према ЕУ и путу према Нато Пакту.

Јер им се смијеши судбина Срба на Косову.

Зато Амерички Кретеноид Мур и помиње Вучића, ЈГО, који је против Референдума у Републици Српској.

Јер очекује да се Вучић према Србима Српске понаша као према Србима Косова.

ДА ЛИ ЋЕ СЕ

ОДБРАНИТИ

СДП И ХДЗ

У ХРВАТСКОЈ

Од опће дерегулације страначког система и мозаика политичке артикулације.

Која их је захватила појавом Мостоплета, сплета независних листа и незнамбожепетрова кандидата који су заузели осамнаест мјеста у Сабору. Уз дужно очекивано осипање.

Хрватска је ријетка земљица, настала на згаришту СФРЈ, која је сачувала модеран страначки мозаик. И постигла највише што је било могуће у датим околностима. Формирала је једну усташку, десну, кровлочну, националистичку, странку, какве су се појављивале и у остале двије Велике Земље, БиХ и Србији. И једног преобученог цекајашког пајаца.

Све друге Политичке Странке које су ницале као посљедица наторене топле леје након слома Социјализма & Самоуправљања, нису успјеле да се осове, да поремете тај однос усташке деснице и десне љевице у Хрватској.

Формирање нових странака, осим класичног мозаика послијератног простора Југославије, није забрањено.

Оно је пожељно.

Само ако није маниплативно, приручно, једномандатно средство за дерегулацију политичке сцене а тиме и институција. И релативизацију моћи, ефикасности и перспективе политичког система као подлоге цивилизованој демократији, економском напретку и савременим људским правима. Алсерем.

Недавни избори у Хрватској изњедрили су неочекивани Мост као трећу опцију, коју у Хрватској треба звати Четврта јер Трећа подсјећа на Олују и те неподобштине.

Мост је данас, и јучер, успио да сазове СДП и ХДЗ на заједнички састанак. СТЈ. Мало се Милановић курчио. Али он се курчи и код Колинде. Не смогавши храборсти, као ни Хадезе, да каже Мосту Ћупријо.

Обје велике странке су приморане на Насмијешено Режање у тим политичким договорима да би сачували позиције у јавности које ће требати ако дође до поновљених избора.

И Есдепе и Хадезе су се, већ одавно, уљуљкали еуропским и нато путем Хрватске. Нису дјеловале као политике странке. Мало су се момчади надметале око Срба, Ћирилице и Вуковара, мало око Избјеглица и Шароликог Пишања. И то је све.

Есдепе се уздао у Минус Санадер а Хадезе се уздао у Минус Бандић.

То је поједностављено објашњење, да не тушим Аишире.

Углавном то је условило изједначавање тасева саборских мјеста у којима је излетио Мост.

Нисам истраживао како је формиран Мост, тај лабави повез независних листа и кандидата. Али сада дјелује као да га је формирала и погурала нека врхунска тајна служба. Мики Јосип Ракић.

Мост нема програма, нема политику, што није ни могуће, Хрватска је таква каква је и ту се не да, као и на другим мјестима Балкана, урадити богзнашта. Осим ухапсити Мамића. Ко једног обичног Мишка.

Али Мост условљава. Те Влада оваква, те реформе овакве, те јавно, те тајно, те имају принципе, те имају и Предсједника Владе, те нестраначки, те експертски, те смањити јавну управу.

Све скупа је то, као и сам Петров Божо, једна неполитичка аматерска булумента која сада кочи ХДЗ и СДП и цијелу Хрватску.

Ако буде предуго трајало то ће знатно дерегулисати политичку сцену и даље ослабити измучену Хрватску.

А ако убрзо буде поновљених избора, они могу обавити улогу Другог Круга и некој од страна донијети предност. Јер ће бирачи увидјети да ова васервага и није политички најбоље рјешење.

ЧЕКАЈУЋИ

ДА КЛЕКНЕ

МИНИСТАР

ГАШИЋ

Глупи Србијански Министар, у свом провинцијско-чакширском покушају да буде духовит, извјесни Керамичар Гашић, несвјесно је дијагностиковао стање у транзицијском новинарству и медијима.

Новинари клече. Новинари, Уредници и Газде који воле тако да се ословљавају.

Неки пуше. Неки ципеле лижу. Неки стопе љубе. Неки просе.

И од тога имају велике користи.

Највећи дио новинарских и медијских посленика у клечећем је стању а да ни не зна да је то тако, нити од тога има икакве користи, осим сакодневног понижења. Од које је само једно оно које је једној новинарки приредио запрежни министар. Рекавши да воли Новинарке које лако клекну.

Та уска булумента свјесноклечећих новинара и медијаша, претворила је све остале, цијелу касту, еснаф, занат, слој, у говнаре и комедијаше.

Њих, новинаре, који изумиру, сматрају прљавим и комичним. Њима су уништили, најприје, друштвени и јавни статус. А потом и егзистенцију. Држава ће дати медије у приватизацију.

Сад их обијесна властничка камарила, којој више нико не може ништа, а поготово новинари, медији и јавност, шута по плочицама, изнад којих су се издигли у инерконтиненталне крстареће висине, пазећи да, случајно, не испрљају своје угланцане ципелице.

Дабоме. Многи умни и поштен новинар, уредник, прије свега, несвјесно је учествовао у почетном пројекту. Колаборацијом са Политичарима, Странкама и Вођама. Која им је сервирана као важан национални посао, интеграцијски, европски и слично.

Јавност, иначе трома, а новинарска, поготово, није ни примијетила кад је нестало Новинара. А Новинарем је постала Оља Бећковић. Или она инсајдерка. Или Латин. Данас онај У2 Станковић.

А то нису Новинари. То су већ, самом појавом, били надгорбни споменици Новинарства.

Кад је пала Оља, мало се грађански серуцкало и мрдуцкало.

И попало по плочицама.

Сретан је Новинар који има и плочице под ногама.

КАКО

ХРВАТСКА МИНИСТРИЦА

ИЗ СРПСКЕ

КАЦИОНАЛНЕ КВОТЕ,

ЈЕБЕ

ЕПОХАЛНУ

САРАЈЕВСКУ КУЛТУРУ

А парама помаже Купрешку Косидбу и фолклор.

Сарајска Култура је, иначе, у свијету позната. У Европи поготово. Многима није јасно да ЕУ и Нато, БиХ желе у свом чланству искључиво због културе. Јер њихови војници, који убијају на десетине хиљада људи и руше и уништавају, поптуно, на десетине земаља, још не знају ни шта је Бијенале.

А скоро нико не зна да је Млади Микеланђело био управо у БиХ на специјализацији, прије него што је постао познат код оних царева. Нема писаних и цртаних трагова да ли је тада упознао и Младу Жбанилу.

Извјесни Адмир Мујкић, предсједник Удружења Ликовних Умјетника БиХ, СТЈ, напао је Министрицу Дујмовић јер је њено министарство, федерацијско, дало само 3.ооо Каемова за пројект Анале Цртежа БиХ. Толико је дато и за вече фолклора Подвележје. А Сребренички Инферно, изложба Архива Федерације, добила је исто 3.ооо Каемова. Сарајевски дани поезије, биједних 5.000 Каемова Културе.

Али. Зато су Међународни Дани Косидбе Купрес 2015 добили 22.000 КМ. Хрватска Енциклопедија БиХ, чак, 55.000 их.

Тако Српкиња руши Муслиманско-Хрватску Федерацију.

Ну. Паре су у питању а не национална мамографија.

Кад паре испливају у територијално националним тектонским додирима, дошао је крај.

Лијепо је било док је Комшић био лажни Хрват. Док је Есдепе За Човјека, и Сарајево, владао и представљао Хрвате и Хрватске Територије.

Кад је Хадезе освојио гласове да би представљао Хрвате, постало је проблематично како пашњачки сељаклук уништава Сарајску Културу. И онемогућава будућег Микеланђела да се роди и стаса.

Штета је, само, што јавност и не зна шта све Сарајево, као федерацијски центар, ради Хрватским Територијама.

СРЦЕ УМЈЕТНИЧКИХ ВРАТА

ТРИ МИНИЈАТУРЕ

БАЊАЛУЧКЕ МАГЛЕ, ВЕЧЕРАС

ИЗЛАЗ

ЗА МОДЕРНИ ФУДБАЛ.

ОСЛОБОДИ ИГРУ

И ИГРАЧЕ.

Дабоме да је Фудбал постао бизнисменски циркус, полигон међународног капитала и пијаца позлаћених безвриједности.

Јер, гдјегод уђе, Пара поквари свијет.

Пара плаћа и оно што памет не прихваћа.

Стога у тим прелазним фудбалским роковима увијек виоре заставе милиона, камиона и авиона. Трансфери играча и тренера су баснословни. Анализе будућих ефеката неког играча или тренера, не постоје. Цијелим процесом влада пара и зарада. Па, кад неки играч не успије, не оправда милионе, њега се препрода скупље или за исте паре. Јер, на њему се треба још зарађивати.

Пара све плаћа.

Тако пара плаћа да врхунски тенисиери, на примјер у току меча и по пола часа бришу лице од зноја, ручником којег младе робиње држе на готовс.

Пара је, дакле, чудо.

Али како у тој ситацији, када је се не може ријешити, напавити чудо и од Игре. Тима. И од Играча.

Веома тешко.

Мурињо и Реал су најбољи вјесници, докази и путокази пропасти фудбала као Игре.

И, уопште, тимови који спадају у катеогорију трговачких, накупованих, берзанских.

Јер они највише страдају од најезде Пара и Капитала.

Стога најздравије, најљепше и најквалитетније успјеси и Игре припадају клубовима који нису у слоју златног, горњег, слоја трговине. Онима који обухватају мање познате и мање скупе играче.

Тако је у златни слој Пара и Капитала, ускочио и Мурињо. Из Порта. Али прерано. Из опанака се не иде у шимике.

Тако је Игру, од Фудбала, направила Борусија, некад Арсенал, некад и Ливерпул. Има их још. Али не много.

Барселона је један од Тимова који најдуже његује Игру. И који је у стању брзо да је поврати.

Само су три ствари потебне да се од Фудбала начини Игра. Мада не успијевају увијек.

·        Карактерни играчи, као личности, и њихова уклопљивост у тим. Фудбалске вјештине и знања се подразумијевају, јер данас је то, као и физичка спрема, скоро уједначено и подразумијевајуће. То значи да звијезде, циркусанти и нарцисоиди, коликогод знали, умјели и голова давали, нису пожељни. Свака звијезда убија три играча око себе.

·        Његовање игре као Слободе, у коју ће се уклапати властити школовани играчи или довођени. Никада игру не треба правити према главном играчу или према роби која је купљена задњег пијачног дана. За Слободу Игре потребно је индивидуално знање, физичка спрема, воља и колективни дух. Задње двоје доноси тренер. На основу Слободе Игре која већ постоји у Тиму. Ако не постоји, онда ништа јер је и тако тешко наћи тренера који је то у стању да обезбиједи.

·        Посједовање лопте. Нема Игре, па ни Слободе Игре ако тим стално отима лопту. То је онда рагби или обично лоптање. Као што је то често у енглеском фудбалу. Посјед лопте омогућује Слободу Игре. Посјед лопте смањује ризик. Умањује број дуела јер је сваки дуел пола – пола по излазу у корист овог или оног тима.

Дабоме, Фудбал функциониеш другачије.

Зато је данас тужно гледати Муриња и његов Челзи. Или Реал. Или Бајерн. Кад налети, јуче, на оне расположене, ослобођене незвијезде.