ДОБРОЋУДНИ ИСУС

ЕКСПЕРИМЕНТ. ДВА СТАКЛА, ЖИЧАНА МРЕЖА ИЗМЕЂУ, СИЛИКОНИ И РАЗНЕ БОЈЕ, СПРЕЈЕВИ, ИЗА ПАПИР У БОЈИ. МНОГЕ ТРОДИМЕНЗИОНАЛНЕ МОГУЋНОСТИ.

ТРАНСФОРМАЦИЈА

ПИНОКИЈА

ПРВИ ПУТ РАДИМ СКУЛПТУРАЛНИ ЛИК ОД

КУБИЦИРАНИХ ЕЛЕМЕНАТА. ОТВАРАЈУ СЕ НОВЕ МОГУЋНОСТИ.

КАКВО ЈЕ

ПОЛИТИЧКО

ЈЕДИНСТВО

ПОТРЕБНО

РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ

Да би нека држава имала Политичко Јединство, мора да има квалитетну Опозицију.

Квалитетна Опозиција један је од најбољих адитива Власти.

Квалитетна Опозиција није она која се подјарми, а кобива удружи се, са турцима и бугарима против своје Власти и Државе.

И Власт и Опозиција су национални изроди ако мисле туђим главама, туђим интересима и туђим територијалним сновима.

Република Српска је, међу нацијама и државама на Балкану, у највећој опасности.

Све около би радо организовало Ноћ Вјештица у којој би она нестала. Неки би и разјарене звијери пустили на њу.

Србија јесте иза леђа, као нека врста породичног блага и заштитничког зида. Али. Искусво овдашњим Србима говори да се много чешће треба окретати и гледати шта се ради иза леђа, и иза гузице. Да не би прошли као Кнински Срби, Славонски Срби, Косовски Срби.

Републици Српској је највећи унутрашњи и гарант уопште, Јака Власт и Јака Опозиција. Унутрашње Национално Јединство и Унутрашња Политичка Борба.

Оно што имамо сада на сцени, једна је од највећих опасности по Републику Српску.

·        Унитарни Сарај који је, политички и програмски одустао од Дејтонског споразума и опредијелио се, јавно, политички и програмски, за укидање Републике Српске. Странке у својим програмима промовишу регионализацију БиХ.

·        Хрватска, која не умије или не смије да дефинише своју политику према Хрватима у БиХ и према подјели Федерације.

·        Србија, која је Земља Лажног Цара. И у којој је све потчињено Власти. А у ствари Лажном Цару. Земља без Опозиције, предата Бриселу и Фантомским Споразумима.

·        Лажна Опозиција овдје. Конгломераторијум, боље Булумнетаријум, ислужених лидера и аутсаједера, нонконцепуталиста, политичких аматера и фелациониста најпримитивнијег поданичког лажног умилног лица, игра улогу у Сарајевском Интерационалном Позоришту, у представи Унитаризација и ми.

Та Опозиција, Савез За Промјене, омогућила је Сарају и дијелу Међузаја непрестане унитарне ваздушне нападе на Републику Српску.

Они учествују у пројекту Рушења Власти што је један од потребних првих корака у Рушењу Републике Српске. Том Дуету Унитарног Зла, Сарај и Међузај, не одговара ни једна јака Странка нити јака Власт у Републици Српској.

Одговара им неко, у Српској, попут Вучића. Стерилан. Сервилан. Кооперативан. Послушан.

Вучић и званична Србија су одустали, барем засад, од наметања Политичког Јединства у Српској. Та идеја Србије увијек се користила као алатка за властите, тамошње користи. То је радио и Милошевића, када је тражио своје министре у овдашњим Владама или када је тражио да се нападне СФОР.

Вучић, срећа, нема ту снагу. Он може да патетише.

Што не значи да се другим каналима и инструментима не ради на томе.

Република Српска треба да се чува Политичког Јединства које се пројектује и реализује из Београда. Ко Ђаво Крста.

Доклегод се Србија не супротстави бриселашкој најезди уништавања Србије, не окрене унутрашњој изградњи Државе и ресуверенизацији и доклегод Репблику Српску не схвата као Другу Српску Државу и партнера, свака рецептура која долази из оваквог Политичког Београда, егзистенцијално је опасна.

Видим. Патријарх ће у Бијељини окупити лидере Политичких Странака Републике Српске. Није још јасно кога и ко ће доћи, која је тема и слично.

То је један од прикривених канала утицаја на Српску. Који није примјерен јер није политички. И јер Црква није самостална. У Србији је све потчињено Лажном Цару. Или је самопотчињено Му. САНУ, Црква, Војска, Медији, Интелектуаријум и оно што се зове Опозиција.

За Српско Јединство у Републици Српској, потребно је да Савез За Промјене напусти власт у Сарајеву. И да пронађе свој Опозициони Идентитет. А да се представљање Српске у Сарајеву веже за туземну Власт. То није тако лако постићи у сваком односу политичких снага, по изборном мозаику. Али дуализам, двојство Власти у Српској и Представника Српске у Заједничким Органима, погубно је јер омогућава утицај иностраног деструктивног фактора и сећијско слуганство какво је сада на сцени са Савезом За Промјене.

То, напуштање власти у сарају, је за њих немогућа мисија и огроман корак. А за Политичко Јединство у Српској тек је један од првих педаља.

ЈЕДНООКИ ПИРАТ

ЈЕСЕЊИ ПОРТРЕТ

НАДАМ СЕ ДА СЕ

МЛАДЕН БОСИЋ

НЕЋЕ НИКАДА

КАНДИДОВАТИ

ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА

РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ

Јасно је, дакле, да Вукановић, Савјетник Младена Босића, није дјеловао сам у Афери Вукангејт, параполитичком скандалу прислушкивања, подмићивања, снимања и уласка, са обје ноге и обје руке, четвероношке, у криминални подземни слој.

Младен Босић, који је јавно огласио да има Мисију Рушења Додика, политички животно је био заинтересован за тај пројект у коме је, признато, био и Мектић, Есдеесов члан Савјета Министара, за безбједност и друге државне унитаристичке небулозе.

За Вукановића, Сувару и Мектића није чудо што су увучени у Вукангејт и мутне паре.

Они су и прије евидентрани као полусвијет. Да ли политички, да ли ванзаконски, да ли колаборационистички, свеједно је.

Али. Младен Босић, Предсједник Српске Демократске Странке, и званични страначки сајт, кад су увучени у такву глибару, онда то постаје национални проблем. И проблем Политичког Морала.

Јасно је зашто Службинчад желе Сувару приказати као Брата Серијског Убице, Вукана као Новинара Истраживача, наједном заборавивши да је био кандидат за Градоначелника Требиња и да је сада Савјетник Младена Босића Мисије, Мектића као неког ко није директно контактирао а Босића као Предсједника СДС који је само био упознат.

Није само био упознат.

Него се упишао од среће, и усрао до по вреће, кад је чуо да ће се нешто снимити пртив Додика.

Младен Босић је Афером Вукангејт себе дискредитовао на мјесту Предсједника Српске Демократске Странке.

Јер Предсједник неке странке може да учествје у стварном криминал и пљачки. Увијек има судство као посљедња нада. Или одлазак из Политике па онда судство.

За Босићев акт нема суда. То није свар параграфа. То је ствар Образа.

Ја не сугеришем да се Босић повуче са мјеста Предсједника Есдееса. То је питање Есдееса.

Само се искрено надам да га Есдеес никад неће кандидовати за Предсједника Републике Српске.

Јер такав Образ није ни за много мање предсједниковање.

Мада је та кандидатура немогућа, због његовог изборног страха.

Прије ће Црнадак постати Први Министар Иностраних Послова Републике Српске него што ће Босић постати Кандидат.

ПАС ОВЧАР

И ТАСМАНИЈСКА НЕМАН

МИНИЈАТУРА, 11 Х 19 ЦМ,

ГРАФИЧКЕ БОЈЕ НА ПЛАТНУ,

НИЈАНСИРАНО СВЈЕТЛОМ

ИЗБОРИ,

ЈЕДАН ОД

ПУТЕВА

УНИТАРИЗАЦИЈЕ

БиХ

Као што је тихо, у послијератном кошмару, немаштини и политичком стршљенику, нестала, од стране СФОР-а, обиљежена Међуентитетска Линија Раздвајања, тако су се догодиле и многе подмукле унитаризације којима нема основа у Дејтонском Споразуму у његовом Уставу.

Једна од тих унитаризација, на коју Есдеесова власт није пазила, јесу Избори. Есдеес није имао ни знања ни моралне снаге а ни жеље да се бави Дејтонским споразумом. Тих неколико година изгубљеног времена послије рата, постало је добар темељ за даљу Сарајизацију и Унитаризацију БиХ, мимо било каквих унутрашњих и спољних регула.

ОЕБС, злогласна организација која се умилно зове Европска организација за безбједност и сарадњу, а коју су преузели Службаши и Америчани, одмах је ставила шапу на Изборе и Медије у БиХ.

Данас гледамо резултате тих анђела.

На оба подручја стање је Хирошима & Нагасаки.

Првих неколико избора организовао је и проводио ОЕБС. Наметнуо правила и све остало. А онда је, великодушно, препустио то домаћим снагама.

Формирана је, дабоме Централна Изборна Комисија БиХ. Постоји и Републичка Изборна Апаратура у Републици Српској али су њене надлежности никакве.

Поводом захтјева за Ванредним Изборима у Републици Српској, које је испоставила Опозиција, СЗП, Власт је одговорила да се слаже али само да се избори одрже за све нивое. То значи да се укључје и Српски Члан Предсједништва и делегати из Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ.

Додик је то лансирао као политички мач, не мислећи на суштину и не размишљајући о могућој добити за Републику Српску.

Пристанак на изборе на свим нивоим, упркос Додиковој импровизацији, јесте важан политички потез.

Пробосанци и Унитаристи, Државобранитељи и Сазаповци, одмах су скочили. Ванредни избори на нивоу БиХ нису предвиђени, може само за Народну Скупштину и Предсједника Републике.

Зашто Ванредни Избори нису предвиђени на нивоу БиХ.

Из једноставног разлога. Избори у БиХ не постоје.

Они су састављени од избора у Републици Српској и Федерацији БиХ. Изборне јединице за такозване Заједничке Органе, ПС БиХ и ПБиХ, одржавају се строго у унутрашњим границама ентитета. У Републици Српској је то у три изборне једнице.

При чему избори за било који од тих ЗО, немају никаквих додирних тачака преко МЛР, Међуентитетске Линије Раздвајања. И не зависе једни од других.

Република Српска је потпуно одвојена од Остатка БиХ и њој се не може догодити да се неко изабере више туђим него српским гласовима. Као у случају Комшић у Федерацији. Могу бошњачки гласови и маниплације њима, да утичу на резултате ако су кандидати гласовно стијешњени. Али се не може изабрати нико ко није Србин.

Пошто су, дакле, избори потуно разграничени МЛР, они се могу одржавати без икакве везе са БиХ. Органи који постоје, могу да дјелују у техничком мандату или да направе 60 дана паузе, док се не верификују резултати.

Све то, дабоме, није нигдје записано али је правно потуно регуларно. Само није позитивно. Не постоји у правним регулама.

Избори за Представничко Вијеће ПС БиХ, из Републке Српске или за Члана ПБиХ, могу да се одрже по аутономном територијалном принципу, као што се одржавају локални избори само у једној општини, у току мандата.

Ванредни Избори у Републици Српској никако не би требали да се одржавају сегментирано, како коме одговара. Само цијели пакет избора једини гарантује извршавање воље бирача и једини гарантује политичку сабилност.

Република Српска треба инсистирати на регулацији те Изборне Самосталности, сада када се најављују измјене Изборног Законодавства.

То је Републици Српској велики аутономни политички капитал и не треба га пустити да патинира, одумире и атрофира.

ДУО САЛЕ ДАЛЕ

(САШКА И ДАНИЛО)

ДАНАС УБРАЛИ МАЛО ЈЕСЕНИ, ЈАБУКЕ И ЛИШЋЕ И ВИДЈЕЛИ СВОЈУ СЛИКУ КАД СУ БИЛИ ЈОШ МАЊИ

ИЗМЈЕНЕ

ИЗБОРНОГ

ЗАКОНА,

ИСТО ШТО И

УСТАВНЕ ПРОМЈЕНЕ

Из чега одмах могу да закључим да од тога неће бити ништа. И да завршим текст.

Ових дана је актуелна та сторија. Покренуо ју је Драган Човић и Хадезе. Најваљен је разговор о томе са Бакиром Изтебеговићем.

Да није тако како је у наслову, Човић не би разговарао са Изетбеговићем о томе.

Измјене изборног законодавства имају два нивоа, односно садашње двије велике мане.

·        Омогућују манипулације у националној равноправности, доминацију над једним Народом и тиху унитаризацију. Случај Комшић али и многи есдепеовски изборни криминалитети са Србима и Хрватима у Федерацији...

·        Они разарају парламентарну демократију. На свим нивоима. Па и на ниову општинске скупштине. То се чини преко пропорционалног система, који мора да се примјењује у вишенационалним срединама. Али и ниским изборним прагом, уситњеном политичком артикулацијом, екстерним манипулацијама у формирању актера, Покрет за Драчик...

Читав низ је и других разорних мањкавости.

Одржавање избора сваке двије године, локални, општи, локални, општи, чисти Екремизам, Сунце Ти Јебем, разара политичку сцену, страначки мозаик и стабилност.

Странци су инсисирали на многм изборним регулама које се ломе преко овдашњих леђа. Сјећа ли се неко још ОЕБСа и његовог ангажмана, послије рата, док није кобива, све предао у руке домаћим снагама.

Посљедица тога је и раздвајање локалних и општих избора. Што производи много дерегулације у парламентарном животу. Која је и једини и врхунски циљ Странаца Усранаца.

Локалне скупштине су поптуно разорене и цијели систем власти у локалним заједницама нестабилан је до крајњих граница. Без обзира на чињеницу да се начелници бирају директно, што би им требало дати снагу и трајност, они су једнако слаба тачка као и одборнички систем.

Измјене изборног закона ће стати на захтјеву Хрвата да се евидентира и исколчи Хрватска Изборна Јединица за ЧланаП и за парламентарце. Како Бошњаци не би могли да бирају Своје Хрвате.

Ако се прође та препрека, онда постоји могућност да се добије још користи:

·        Иборни праг за локалне скупштине 6, 7% а за ентитетске и заједничке најмање 5%,

·        Да се споје локални и општи избори

·        Да се отклони најслабија карика – Бирачки Одбори.

САРАЈСКО

ИСТУРЕНО ОДЈЕЉЕЊЕ

БРИСЕЛСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

ПРОГРАМИРАНО

УНИШТАВА И КОЧИ

БиХ

Ако се и могло прихватити постојање БиХ, након Распада Југославије, као неко прелазно рјешење, са уграђеним механизмом раздвајања на Републику Српску и Муслиманско-Хрватску Федерацију која је требала да иде у конфедерцију са Хрватском а Српска у специјалне везе са Србијом, тада СРЈ, њен даљи, вишедеценијски опстанак постаје неприхватљив за њена три Народа па и за околне, национално повезане, земље. Што значи и за цијели Балкан.

Опстанком Босне и Херцеговине, три овдашње нације и вјере губе сваку перспективу, сваку егзистенцијалну економску подлогу и сваку могућност излаза.

То је само због просте чињенице да БиХ постоји.

БиХ је, данас, једина европска Тамница Народа и Вјера.

А вишемандатном пресијом на БиХ, од стране Међународне Заједнице, њених сарајевских, унитаристичких и бриселских одјела, она се враћа назад, програмирано се гура у провалију из које нема излаза.

Цијели низ је таквих корака у овој дводеценијској историји Насеобине БиХ.

Потрошене године и политичка супстанца на уставне промјене, на реформу полиције, на увођење бесмислених унитарних институција које не могу да функционишу, на генерисање полуфабриката у политичкој артикулацији и међу лидерима, на потпуно прецизно вођено економско уништавање цијелог подручја БиХ, диригованом распродајом свега што вриједи и отварањем граница за наплавину лошом робом из свих крајева свијета.

Све што је Међузај овдје урадио, срачунато је на уништавање БиХ, Три Народа и Три Вјере.

Реформа Одбране, на примјер, којом се некад хвалила, као успешним пројектом државизације и помирења. А то је само ископана рупа у мочвари која гута паре.

Или пројект Комшић. Који је Босни и Херцеговини и Хрватима, однио цијелу деценију.

И сада су на сцени програмиране кочнице и крематоријуми Насеобине БиХ.

Бацају се балонски ружичасти излази. Реформске Агенде, Изјаве, нове композиције власти у Федерацији, Савез За Промјене, Криза у Српској, Рушење Додика, борба против Референдума.

Могуће је да је Босна и Херцеговина пројектована као Црна Рупа, коју треба само довољно зацрнити и продубити, како би у себе повукла и Србију и Хрватску и цијели Регион. Како би без сирисјког и либијског синдрома, ово постало геостратешка пустопољина и како би се лакше запосјела и њоме владало као једном од осматрачица паралелног америчког уништења Европе и Русије.

Јер рационалније објашњење није могуће пронаћи.

САЗАП

УШАО У

КОЛАБОРАЦИЈУ

ЗА ДЕВАСТИРАЊЕ

РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ

Када је ономад, Онај Одроњак тражио од Додика да мене искључи из Савеза Независних Социјалдемократа, што је Јавна Глупост цијелог вијека, схватио сам то као несналажење неартикулисаног преамбициозног јуноше. Иако сам знао да то може бити генерисано само на линији Независна Америчка Амбасада и Незаписне Новине Бањалука.

Сада исту Јавну Политичку Глупост понавља Савез За Промјене. Само на много вишем нивоу.

Захтијевају од Предсједника Републике Српске да поднесе оставку.

Српска Демократска Странка, тако, наставља свој пут успут, и постаје Српска Таблоидна Странка. А у савезу је са Прогресивном Таблетном Странком. Сви могу стати на један таблетић којег приградска снајка држи на телевизору.

Од Предсједника Републике, Сазап тражи да поднесе оставку и распише ванредне изборе. Разлог нису навели али он није већи од чињенице да иде новембар. У ту сврху ће организовати протесте.

Тако Сазап, уз суфлерај својих иностраних усраних пријатеља и Неких Амбасада, мисли да добије Републику Српску на длану.

Ствари, ипак, стоје озбиљније.

·        Сазап не вјерује у ванредне изборе јер зна да би им шансе биле око двије трећине садашњег броја посланика.

·        Цијели мандат, до Општих Избора 2018е, Сазап намјерава да користи за генерисање протеста и девастирање Републике Српске. Они ће служити за стварање јавног привида о политичком расположењу против Режима. У ту сврху су спремни да се понижавају свакојаким форсираним аферама, по цијелој Републици. Сада је то Митал.

·        Напуштањем сједница Народне Скупштине и захтјевом да Додик поднесе оставку, Сазап ће генерисати оно што они зову Политичком Кризом а што ће им послужити као изговор и за друге активности. То је веома опасна активност јер удара на два темељна институционална уставна стуба Републике Српске.

Остају чињенице које ће се, на крају, вратити као бумеранг Српској Демократској Странци.

·        Протести, и ако их организују, неће бити масовни.

·        Локални избори нису извјесни као даља добит Есдееса над Есенесдеом. Иако најављују да ће их организовати као Удружени Изборни Подухват.

·        Непостојање бирачима разумљивог Политичког Програма не може се ничим надокнадити. Кила Злата, Три Киле Суваре, Тона Митала... ничим. Иако Кила Златан, Мисија Босић, најављује, за који дан, програмски папир. Још једна Блиједа Књига Есдееса.

Српској Демократској Странци ово је судбоносно вријеме.

Ако сруше Додика, уколијенче Републику Српску и одвуку је, ошишану, Бакиру на синију, то ће бити њихов дефинитиван крај. Као и крај Републике Српске и Српства Овдје.

Судбонсно је вријеме јер је задњи час да изађу из Бакировог Пробосанског Загрљаја.

Републици Српској треба једна конзервативна здрава национална странка.

Само је питање да ли је остало довољно здравог ткива унутар Есдееса да се избори за то.

Видјећу како ће одговорити на Додиков пристанак на Ванредне Изборе. Али на свим нивоима.

Или ће то учинити традиционалним српским политичким јауком. Немо по јајца, Дјоле.

ОПОЗИЦИОНА

ПОЛИТКУЛТУРА,

КАД СЕ

САМОУЈАЛОВИ,

ОД ПРОЦЕДУРАЛНЕ

ДЕМОКРАТИЈЕ

ОКРЕЋЕ СЕ

УЛИЧНОЈ

АНАРХИЈИ

Врло је тешко одредити тачно мјесто и вријеме тренутка у коме је Опозиција, или неки други политички фактор, схватила да је остала без Муда. И када се почела чудити да ли их јој је неко извадио или је сама сажвакала. Тако је то Борис Тадић схватио тек кад је изгубио предсједничке изборе од Николића.

Муда су, у даљем тексту, Политички Програм којег бирачи и јавност разумију и прихватају, реалан, политички валидан, видљив и препознатљив, презентован довољно дуго, током мандата, да ствара основу за увиђај да је бољи од онога што ради Власт и сазнање и опредјељење да за њега вриједи гласати.

Политички воајери у Региону, овлаженог Међуможја, оног простора Непамети, између Малог и Великог Мозга, који се узбуди кадгод се догађа нешто недокучиво, видљиво и сладострасљиво а да не захтијева лични ангажман, напор и ризик, одушевљени су Малим Мајданом у Црној Гори.

Срушити Диктатора.

Одвајајући тамошње догађаје, који су унутрашња ствар једне независне земље, и који, пошто смо сви около постали независне земље, СТЈ, не би требало да икога занимају више од пореза на промет вулканске троске на Исланду, од цијелог тог воајерског регионалног процеса, остаје чињеница да се ради о једном предполитичком ареалу и актераријуму, примитивног завиривања у туђе послове и вербализованог онанисања по тамним подрумима своје мање или више комфорне легаје.

Кога данас, осим ако није болесник, и није родбински и имовински повезан, треба да занима црногорски Диктатор Четвртвјековне Диктатуре. Сами пали, сами се убили. Кад је требало против Слобе, био добар, сад више није. Ако им је био добар половину половине вијека, шта сад хоће. Па и ако хоће, далеко им трг.

Дабоме. Црногорци се нису сами сјетили да је Мило Диктатор 25 година.

Као што се, и овдје, у Републици Српској, нису сами сјетили да иду у нови облик политичке борбе. Протесте и захтјеве за изборима. Па њихове политичке јетрве, и завиривачи из Федерације, одмах полетјеле да то правдају Домино Ефектом.

Док ово пишем још се не зна шта ће рећи Ванредна Сједница Предсједништва Есдееса. Сунце Ти Јебем.

Сазвана је јер је наступила, како кажу, Политичка Криза у Републици Српској. Након што је Већина у Народној Скупштини Републике Српске изгласала неке закључке.

Чавић и остали Протесторњаци, објављују да Власт треба да буде поносна што има неко ко ће преузети одговорност за мирне протесте.

Овакво образложење не би умио да изасере ни Кардељ.

То помињање ванредних избора, као и на Малом Мајдану Подгорице, само је демокрацијско паковање државног политичког преврата који треба да услиједи.

Јер. Опозиција није усјела да побиједи на изборима у Републици Српској. Власти у Сарају, на нивоу Заједничких Органа, добили су на тацни Пробосанске Сећијнице и Америчке Амбасаде.

Они би требало да знају да би њихов резултат, данас, без ангажмана бошњачких гласова и других аранжера, био много лошији.

Три од четири велика актера избора за појединачне функције у Републици Српској и Предсједништву БиХ, добили су, прошле године, нералне и незаслужене бројке гласова.

Само је Додик добио реалан број гласова. И само би Додик, сада, то могао да понови. Ако Организација СНСД није превише девастирана и феудализована.

Каква Политичка Прилуда треба бити па, као Опозиција, помињати ванредне изборе.

Кад би њихове шансе, Есдееса и Педепеа, биле тек нешто изнад двије трећине садашњег броја посланика.

Једино, ако би Црнатка истурили за Предсједника Републике, доживјели би смо Општу Инконтиненцију.

А улични протести, које заговара Протесторњак Чавић, уз садејство политичких громада инфинитезималног рачуна гласова, веома су опасна политичка и недемократска појава.

·        Политички Протести говоре о неспособној опозицији која је без Политичког Програма, о њеној парламентарној и јавној немоћи. А који ће нам курац на власти неко ко је неспособан у те двије сфере.

·        Политички Протести поуздан су знак уплитања екстерних фактора.

·        Политички Протести нису само напад на Власт, рушење Власти, преузимање Власти, приморавање на нове изборе. Они су, увијек, девастација уставних процедуралних и демократских институција. Из Политичких Протеста, који треба да замијене Процедуралну Демократију, какогод се заврше, свака институција пролази као у девалвацији. Додају се нуле.

·        Политички Протести, у оваквој ситуацији Скупштинске Немоћи Опозиције, политичко је понижавање Бирача и обезвређивање Избора као врховног селекционог процеса од понуђеног лепезаријума кандидата.

·        Политички Протести, дакле, трајно слабе НДД Сферу.

Политичке Протесте мајданског типа, не треба мијешати, у спектру овог текста, са демонстрацијом неслагања са неким питањем, стањем или одлуком или изјављивањем захтјева за нечим.