СВЕ

ЗАЈЕДНИЦЕ

МОРАЈУ ИМАТИ

И МАЛО СЛАТКЕ

ИЛУЗИЈЕ

Која их држи на окупу.

Кад је нестане, на сцени остаје сама сила, тортура и стега. И то је сигуран пут ка крви и распаду.

Тако је због тога што је то у самој појединачној људској природи.

И љубав, и род, и породица и пијана дружина, почивају, једним добрим дијелом, на илузији.

Ми, овдје, на политичком Балкану, имали смо добро свједочанство са Социјалистичком Федеративном Републиком Југославијом. Једно вријеме је то било послијератна обнова, узлет на свим пољима, радне акције, шушкавци из Трста. Родила се, не само наметнута, и илузија Братства и Јединства. Вољели смо се, одиста, од Главића до Малог Прстића, од Вардара па до Триглава.

Остало је историја и крв.

Данас нам се пред очима понавља много већа слика. Синемаскоп.

Европска Унија.

Вољели су се од Де Гола до Вилија Бранта.

А онда су наступиле борбе против Русије, Жице, и Изјеглице.

Круг се затворио. Од Трабанта из ДДР до Трабанта УСА.

Нестало је те слатке староевропске Илузије

Европа немимовно клизи ка Распаду. Он неће бити тако историјски и тако крвав као Распад СФРЈ. Дијелом зато што ЕУ више и не постоји.

Постоји само као и БиХ. И постоји и не постоји. И јесте и није. И призната и празна.

То што се Ангела Меркел још предсгавља као нека ЕУ Самиташица, или што Бриселбирократија ради пуном паром, то нису квалитетни знаци.

За Србију и за Српску, то требају бити знаци за потпуну промјену оријентације.

Од ЕУ треба на вријеме одустати.

Нико се не заљубљује у пола групњака.                                        

А Републици Српској је ова прича о Илузији наук да БиХ нема никакве шансе. Рајковасић поручује да никад ни имала није.

Јер није настала и на Илузији, нити може да је стекне и прибави.