УТИЦАЈ

БАРБИКИНЕ ТЕТКЕ

НА БАЛКАНСКИ

МОЗАИК

Српско политичко гледање тешко се измеће из троугла Ината, Јогунаштва и Кратковидости.

Тихо опозиционо режање на посјету Предсједнице Хрватске Предсједнику Републике Српске и Палати Републике, условљено је двјема краткорочним и погубним чињеницама.

Прва је, подсвјесна патолошка љубав према Сарајеву, симболу подаништва у коме се поједино србаљство најбоље осјећа.

Друга је мржња према Милораду Додику. Па, онда, и свему и сваком око њега.

Не само србаљство већ и Српство се тешко одваја од крајње назадног стања да све, и Србију, и Српство, и Српску, гледа кроз једног човјека, једног политичара, једног лидера. Да би затомили ту своју мртволошку, страдијску, страст, Срби су спремни и од никаквог материјала начинити лидера.

Долазак Предсједнице Хрватске у Бањалуку, у облику посјете једног Предсједника другом Предсједнику, вишезначна је.

·        То је прва посјета  једног Предсједника Хрватске Републици Српској. Треба се сјетити Међеда Месића и његових ставова о Српској.

·        Предсједница Хрватске није дошла у џамију, као онај сарајски мрљавац, са намјером да понизи и заобиђе Републику Српску а да у Бањалуци Држи Орган своје Странке Демократске Акције, поручивши да је то БиХ и да нема Републике Српске. Тиха опозиција у Српској није, на Бакира, режала већ је лагано махала репом по својим политичким сокацима прашњаве свијести.

·        Предсједница Хрватске је дошла у Бањалуку послије Сарајева. Па отишла у Јајце. Појаснићу. Јајце и Бугојно Хрвати сматрају отетим од стране Бошњака. Долазећи из Сарајева прво у Бањалуку, она је поручила Сарајеву да признаје Републику Српску а одласкм у Јајце, да Хрватска стоји на територијалним апетитима из рата. Апетитима према Хрватским Територијама у БиХ.

·        Предсједница Хрватске је, протоколарно, изједначила посјету Сарају и Бањалуци.

·        Медији у Хрватској нису придали значај тој посјети, што значи да Месићевштина још живи и да је то заокрет у политици Хрватске који се тешко прихвата од љубитеља Сарајунитаризма.

·        Предсједница Хрватске овим, преко Српске, унеколико враћа Вучићу за долазак на инаугурацију. Занимљиво да Режећа Опозиција у Српској, није тако крвнички гледала на Вучићев одлазан на Пантовчак, гдје ли, као што гледа на Додиково угошћење Колинде. Није ни Бакира осудила што понижава и не признаје Републику Српску. То значи да Српска нема ОПозицију већ има Политичко Прело Јетрва.

·        Долазак Предсједнице Хрватске код Предсједника Српске, верификација је и подршка политици сарадње коју су успоставили Хрвати и Срби, Херцег Босна и Српска, уназад неколико година.

·        Нарочито је важно да је Предсједница Хрватске дошла пред Саборну Цркву у центру Бањалуке, коју су Усташе и НДХ у Другом Свј Рату бомбардовале а онда натјерале Србе да је сруше.  Предсједница Хрватск званично је дошла на то мјесто на коме је настала Српска Држава, Република Српска. Могу то да тумачим као поклоњење Српској Неуништивости.

Веома опасна је Политка која се води на педаљ од носа и педаљ од гузице.

Унитарно Сарајево, и Усрана Опозиција Српске, треба да сједну, одвојено, па да помно проучавају бањалучку посјету Предсједнице Хрватске.

Има знакова све до њеног доскорашњег послодавца.

*

Исправка: Био је и Иво Јосиповић, званично, у Српској. То даје већи значај посјети Колинде Грабар - Китаровић, јер се ради, очито, о константи.