ЗА ДОМ ДОМ

МУНИЦИЈА

У ХРВАТА

Испиздили су и Ведрану Рудан.

Престала да пише блог.

Каже. Мржња се шири Хрватском. Само прогањају Србе и Ћирилицу. Па шта им је друго остало. Била у Будви. Двјеста људи је дочекало ко богињу. Добро. Двјеста наивних и временски несмјештених, можеш да нађеш свуда.

Побуну Ведране Рудан схватам као побуну Интелектуалца. То је њен начин протеста. Неће да пише о темама Мржње које се свима намећу.

Међутим.

Забрињава регионална узбуна која се дигла поводом неког писма генерала, фратара и не знам још кога, Предсједници Колинди, ваљда, да се у Хрватској Војци уведе поздрав За Дом Спремни.

Колинди, јер она носи и маскирну униформу, пригодом.

Претходно су се дизале регионалне узбуне око тражења гроба Дражиног, па око његове рехабилитације, па око Грба Републике Српске и химне Боже Правде.

Колективна Свијест, на брзину препакована у индивидуалне амбалаже, са закашњењем прихвата и прати проток времена. Мада је, кад треба рушити, ту редовно испред времена.

Ако је земља упропаштена, та Југославија, распаднута, разорена, подијељена, ако је дошла слобода и демократија, ако су се сви ослободили тељига и јармова, највише српских и србијанских, како су се декларисали, зашто би данас некога занимао Четник Дража и његова рехабилитација у Србији.

Једнако. Зашто би некога у Србији, која се баш није претргла да заштити Србе у Хратској, њихову имовину, културу, наслијеђе, данас, када су Срби у тој Хрватској, сведени на пар ћириличних полупаних табли на зградама, занимала ревитализација Усташког Знаковља и Усташства уопће.

Заједничка кућа је обухватала и заједничко прикривање смрдљивих ногу и душа.

Данас тога више нема.

Оно што се може учинити јесте Не заборављати жртве, огњишта, поријекло, не распродавати имовину па макар никад нико не отишао тамо. Све остало је прошло са временом.

И мало боље мислити о својој будућности него до сада.

Иначе је све ово закашњела заједничка мржња. Која ником не треба. Сад свако има, и располаже њом, своју слободну, демократску, Мржњу.