уторак, 4. август 2015.

ХРВАТСКА
НАСТАВЉА ДИКТАТУРУ
ЗЛОЧИНА,
СРБИЈА
ДИКТАТУРУ
ЛУТАЊА

Ни једно ни друго, неће се добро завршити.
Хрватска је своју почела у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском.
Србија своју, неартикулисаном и нереалном политиком Сви Срби у једној држави.
Хрватска своју наставља војном парадом и книнском прославом нестанка 400.000 Срба из Хрватске.
Србија своју наставља лутањима од Поточара до Раче, без икаквог системског, националног и рационалног односа према Српским Жртвама.
У Хрватској тек понеки Домагој, понеки Рудан, има храбрости да јавно каже да није цивилизовано славити такве ужасе. Политички нико не смије да се супротстави Диктатури Злочина.
У Србији, нека будала смије да предложи да седам хиљада Срба легне пред Скупштину, у знак годишњице злочина у Сребреници. Али нико да предложи нешто слично за жртве Олује. Нико политички не смије да Великом Вођи Пружене Руке, поручи да Србија лута. Лута и у обиљжавањима Српских Страдања. А више нико и не говори о жртвовању Срба у Хрватској, од стране Београда, о издаји, о медијском мраку. Нико Пруженој Руци није, политички, смио да каже да не иде у Загреб. Да је то замка. Да не иде у Сребреницу. Да је то варка.
Дабоме. Сва Хрватска, сва тамошња Јавностба, сви Хрвати, и јавно и интимно, славе прогон, изгон, па и убијање Срба. Срби су црно хрватско небо и црна хрватска земља, којих се они никада неће ослободити.
Дабоме. Сва Србија, тамошњи Срби, и не схата шта се догодило прије двадесет година са Србима у Хрватској. Као што не схвата ни шта се догодило са Србима на Косову. Схватање и егзистенција Српства, различити су у Србији и на свим другим мјестима.
Зато је, тада, Милошевић, могао да ради шта хоће. Као што, сада, Вучић, може да, политички некажњено, безминусно, иде на инаугурацију и каменорацију.
Зато је, тада, Туђман могао да нареди пробој кроз небрањени народ и старе тракторске постројбе. Као што данас Усташкиња Колинда и Свилени Зоки могу да организују мимоходе и усташке пјевање, у Загребу и у Книну.
Оба та процеса, национално, историјски, европски, у Хрватској и у Србији, нису природни.

И ниједан се неће добро завршити.