ДОДИК
САМ ПРОТИВ
СВИХ,
БОСИЋ
САМ
ПРОТИВ ДОДИКА.
КАРДИНАЛНА
ГРЕШКА.
Из посве
различитих разлога, доспјели су у ову ситуацију. Која се у политици кажњава. И која
не може донијети побједу.
Босић је,
одавно, још много мјесеци прије Општих Избора, убијеђен, натјеран да се
убиједи, да има Мисију да сруши Додика.
Босић Буквалац,
какав је иначе у политици, осим у унутарстраначким запетљајима, схватио је
буквално ту запосвијест оних који су га промовисали у Пробосанца.
И држи се
до данас.
Други, који
су требали побиједити Додика, са опозиционих позиција, намирили су се и сада
уживају благодети Босићевог Пробосанског Буквализма. Иванић. Црнадак. Они више
нису против Додика.
Иванић каже
да неће ликовати кад се Додик извуче из референдума.
Тако је
Босић остао сам.
Схватио је
да је у ауту, да је политички нагужен, да му је странка искориштена као туђи
Подгуз и, вјероватно, помислио да му није ништа друго остало него да настави са
Мисијом Да Срушим Додика.
Додик га је
погурао властитом грешком. Јер је тужио Босића за неку клевету. Што је једнако
као и тужити курву за губитак невиности.
На ту
Додикову Грешку, Босић Буквалац одмах је накалемио своју. Кренуо је у суду и
јавно да напада Додика за криминал, понављајући тако текстове плаћених блогера,
јевтиних портала и ситних подметача.
И данданас
Босић дјелује. Потпуно сам. Чак се и његови страначки поданици, или саборци, не
укључују.
Тако је Босић
постао главна звијезда Беентевеа. Коју, чак, ни Васковић не помиње нити цитира.
А ни не напада.
Додик, пак,
са великим политичким искуством и шекуларчевим жонглерајем, у односу на Спасића
Босића, такође је упао у грешку. Његова грешка се не зове Сам Против Босића,
као што се Босићева зове Сам Против Додика, већ се зове Сам Против Свих.
Вишегодишња
политика Странаца Усранаца, Америчке Амбасаде и Издајника у Додиковим Њедрима,
познатих као Неучлањени Чланови Социјалдемократије, а припадника разних Служби,
Дружби и Окружби, уродила је плодом. То је Политика Огољавања Додика. Обавјештајна
анализа је показала да ће га тако лакше срушити.
Тој политици
је допринио и сам Додик. Слушао је издајнике у својим редовима, који су му
подметали министре и помоћнике, овдје и у Сарајеву, разне Нате, Фате и Блаблакате,
и који је кабинетизовао кадровску политику Есенесдеа.
Сад више
нема никог у Странци ко ће да да изјаву због које ће се било који Суљо у
Сарајеву почешати по гузици.
И зато све
ради сам. И најављује Референдум. И образлаже га. И брани. И нуди компромис.
Кад Вучић упути замолницу. Па се враћа, кад Министарство Иностраних Послова
Русије да подржавајуће саопштење.
У свакој
политичкој акцији то ради цијели страначки тим. У коме мора бити један Меси,
један Гатузо, један шутер, један фолер и један који пажљиво затеже и попушта
конце. И књижи поене. Себи, Странци и Републици Српској.
Овако. Ни Босић
ни Додик бе могу да побиједе.
Босић не
може побиједити Додика, на изборима, ни кад Додик залута у Африци и појави се у
мају.
А Додик не
може побиједити јер нема противника. Сви нису противник. А и нико никад и није
побиједио све.
Такво стање
на политичкој сцени штети Републици Српској.