ХРВАТСКИ

СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКИ

ИДЕАЛИЗАМ

И СД ИДЕАЛИЗАМ

УОПШТЕ

Побједа Колинде Грабар, над Ивом Јосиповићем, што није било тешко и што није нека побједа, већ више Нато-канцеларијски пројект, испробан, у једном другом послодавачком пројекту, побједи Стипе Месића над Драженом Будишом, унијела је страх у кости, и у вјештачку социјалдемократију Социјалдемократске Партије Хрватске.

Зоран Милановић, подузео је, у општој мобилизацији, након серије посртања и потонућа, од којих је задње било Линић и Ријечки Огранак СДП, широку акцију репозиционирања, и свог и своје Партије.

Ту има свега, кокетирања са латентним хрватским национализмом до смијешног писма европској фудбалској краљици Платинију.

Медији јављају да је СДП у предности над ХДЗ. Први пут након дуљег времена.

Сада се лансира политичка анализа, Глобус, о Новом програму СДП и Десет Теза за велики заокрет улијево.

Ако све то разумно подведемо под предизборну флору и фауну, пола бацимо у воду а пола распростремо по земљи, да се мало сушне, доћи ћемо до два закључка.

·        У Хрватској нема простора за Љевицу. Оно што је била, а што је и сада Љевица, префабрикована је социјалистичка самоуправна зидна тапета, лијепљења већ неколико пута различитим љепилима и њен потенцијал је искориштен у крајњем технолошком достигнућу – да буде јевтин делимано сервис за улазак неолиберализма у Хрватску и Хрватске у Нато Пакт. У Хрватској успијевају само двије ствари. Назадак и Противсрпски Национализам.

·        Стање у Хрватској такво је да се велике димне бомбе морају бацати. Али је проблем на кога. На ЕУ и Нато се не смије. А немају ни домета ни ефекта. Чак ни децибела. Стога ће се СДП окренути Љевици као једино могућем свјетлуцавом драперију хтватске политичке сцене.

Све то, мени, није толико занимљиво.

Осим што дијагностикује стање у Хрватској али и у другим фарсдемократски, медиокритетски, антиекономски и понизно успјешним земљицама са територије бивше СФРЈ.

Шта их, те земљурке, уништава.

·        Банке које нису њихове

·        Широки слој сиротиње која је њихова

·        Штедња примијењена на сиротињи

·        Крах односа Рад – Капитал. Јер Рада више нема. Рад не постоји. Одумро је са Радничком Класом, Индустријализацијом и Државом.

·        Одбијање сваког права Љевице да има став и мијења стање на свим подручјима друштва, НДД Сфере, па тако одузимање и права на Национализам, Протекционизам, Вјеру...

Хрватску, нити било кога другог, неће спасити никав заокрет ка Љевици. Нити радикализација Љевице, како би се спасили Сиризе.

Једини спас, али не на кратки рок, већ на дуги рок, у складу са прерасподјелом свјетских економских тектонских а онда и политичких плоча, јесте формирање Странке Социјалног Савеза.

Говорио сам о томе. Ради се о типу сранке која прати друштвене промјене.

Успјех Сиризе није успјех љевице и Ципраса, већ порука бирача да желе Социјални Савез. Да је то питање егзистенцијализма а не идеологизма.

Једино што је вриједно у Десет Теза лажне Хрватске Социјалдемократије јесте десета теза.

Социјалдемократ може бити либералан и конзервативан, вјерник и невјерник...

И томе сам писао кад сам образлагао како Социјалдемократија, у свом старом облику, не смије бјежати од Националног Питања. И свих других питања НДД Сфере.

Социјални Савез, дабоме, укључује сва питања па и национално.

Ну. Десет Теза и хрватски заокрет на љевици, закашњели је вапај, лажни програм и идеализована робихнудовштина, као што је то видљиво у прве три тезе.

Сретно на изборима.