ПРЕТВАРАЊЕ
РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ
У
ЧАРШИЈУ
Папкарство
се јавља на одређеном степену развоја производних снага и друштвених односа.
Оно показује
знаке атеросклерозе и артеросклрозе институција, инстанци и политичких
структура.
Папкарство
није стање кримнала, мита и корупције. Оно је стање политичког духа.
И оно се
манифестује као Свеопште Чаршијство.
Чаршија,
пак, има особине као и Црна Рупа у свемиру. Она сажима, згушњава, увлчи, упија
све разуђене и развијене цивилизацијске досеге. Аутостраде, нпр, постају
Сокаци.
Сокаци су
крајњи домет Чаршије. У неким другим, развијеним чаршијама, чаршија се зове
Паланка.
Расправа о
Папкарству, која се води од изобра, црвени је аларм о стању Политичке Чаршије. О
претварању политичког и јавног система Републике Српске у Чаршију.
Папкарство,
у том ријалитију, иде потпуно аматерским стазама. Аматери су сви. Од ауторице
синтагме Два Папка, истражних објашњивача, јавних покривача, до Опозиције и
Позиције.
Сада су и
Народну Скупштину претворили у аматерску институцију.
Кривица Позиције
у томе је што не рашчићава ствари за собом. Није довољно избалегати се и
дватрипут манути репом, тамо вамо.
Кривица Опозиције
у томе је што од те сторије, у коју су они дебело, до грла, упетљани, већ
мандатима и изборима, као и сви, праве врхунску, судбоносну, политичку тему. Оно
што нису успјели добити у златарници, на изборима, хоће да дбију у балегарници,
на бувљој пијаци.
И праве се
будале. Настојећи да преко АДП, Афере Два Папка, сруше Владу и домогну се
Власти. Не знам колико Опозиција има Посланка, на списку и на лицу, али знам да
толико, ванполитичких, класичних будала не бих могао наћи који су спремни
учествовати у том пројекту.
Шта, у
ствари чини Опозиција, а што јој је Позиција омогућила и сервирала на тањиру,
уз дубок наклон.
Чини то да
Јавност Републике Српске настоји да претвори у Паровни Шоу. Да народу замаже
очи, да скрене пажњу са важних тема које долазе и пролазе.
Сарајевска
Централизација. Сребренизација. Резолуције. Орићизација. Агендизација.
О свему
томе Савез За Промјене, Есдеес и Педепе, ћуте.
Док се кали
Геноцид, Чавић пушта снимке у Народној Скупштини. Он, који је Отац Геноцида,
што се тиче срског квазипризнања.
Он и данас
обавља добијени задатак.
Опозиција још
прикрива и то да нема никаву политичку идеју, да су на политичкој сцени Само
Нако, да би Иванић и Црнадак глумили државнике, да не знају шта би и како би,
када би им Позиција сада и тутнула власт уруке, да су неспремни да својим
гласачима, и Народу, погледају у очи.
Папкарство је
посљедица општег снижења критеријума.
Да свако
може бити посланик, јебала вас компензациона листа, а и регуларна, да свако
може бити министар и предсједник владе, да свако може бити Јавност, да бивши
Предсједник Републике може бити посланик, да Народна Скупштина служи као добош
кад игра мечка.
И да они
што се зову медијима, учествују у свему томе, са таквом сладострашћу, с каквом
коне не испијају ни четврти ибрик доливуше уз Ја, драга, ратлук.