КАКО СУ НАМ

ЖИВОТЕ, НАЦИЈЕ,

ДРЖАВЕ, БУДУЋНОСТ,

ПРЕТВОРИЛИ

У РЕЗОЛУЦИЈЕ И АГЕНДЕ

Дабогда испао из Историје.

Нема веће клетве.

То се догодило Народима и Народностима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије када су дозволили да их натјерају грлом у Распад. Гологузе у глогиње. Голоумне у логаритме.

Била је то задња превара на коју су могли да насједну Одвардарци Дотриглавци.

Данас не владају собом, својим НДД Сферама, не утичу нинашта, нису дио ни једног озбиљног процеса у свијету и налазе се у дну данца.

Велики јебачи остали без муданца.

Како се догодило да народи, и подручје, који су у два свјетска рата учествовали, мањевише, у стварању бољег новог свијета за трећи милиенијум, данас не значе ништа.

И да им је судбина у неким канцеларијама, у неком граду гдје никад није била пријестолница ни царевине, ни краљевине, ни диктатуре, ни револуције, која је барем нешто значила у европским и размјерима историје.

И у лошим преводима баљезготина које пишу бирократе из тих канцеларија.

Догодило се лако.

Једном кад предаш кормило, предао си и сидро.

А кормило је управо предано пред Распад СФРЈ.

Због тога данас Балканом управљају Декларације, Резолуције, Агенде, Реформе и Поглавља.

И сви их са зебњом ишчекују.

Једни да их надмоћним учине.

Други да их потчине.

Једни се уздају у Коминике.

Други у Вето.

Некима пишу Историју.

Некима пишу Устав.

Шта данас могу да ураде Одвардарци Дотриглавци.

Нажалост, ништа битно.

Изгубили су своје оријентире, путеве и природне хоризонте.

Државице на простору бивше СФРЈ, и припадајуће Нације и Деривати, могу још да учествују у неком међусобном, или трособном, ратићу који ће такође послужити за већу управљивост овим просторима и живљем.

И да покорно слушају и ишчекују димне сигнале које доносе бирократи на службеном путу или их пуштају овдашњи њихови играчи и ангажманци.

Као Вучић, што предсказује да је наредни мјесец пресудан за Србију. Једини аргумент му је Погледајте моје лице.

Као Иванић, што кука да ће се у наредним седмицама преломити смјер БиХ.

Нације на Балкану би могле учинити један корак који неће скоро донијети ефекта али ће дугорочно помоћи. Мора се успоставити нова и здрава политичка артикулација. Окренута НДД Сфери. Морају се укључити широки слојеви становништва. Политика се не смије препустити Бакирима, Чадорима, Лидерима, Вурстовцима. Мора се подијелити све што се може подијелити. Срби, ако остану са другим у било каквом заједништву, биваће све већи и већи кривци. Што је, такође, један од инструмената свеопштег балканског потчињавања. Сребреница, нпр, потчињава Србе али потчињава и Бошњаке. Мада је и једне и друге тешко убиједити у то.

Уз неки повољан међународни тренд, то може допринијети да се стане на ноге.

Барем у овом вијеку.