недеља, 14. јун 2015.

ОСВАЈАЊЕ
ФАШИСТИЧКЕ
СЛОБОДЕ

Сад кад су Србе прогласили Агресорима, Четницима, Геноцидашима, Фашистима, Балканским Народима све је дозвољено. Или они тако мисле.
Цијела лепеза тих датих и неиздатих дозвола хара простором Југотамнице.
Од претварања Степинца у Светинца до отимања територија и називања их својом државом.
То је виши стадијум подјела.
Први степен је било голо раздвајање и инвентурисање својих обиљежја која се у удбашком, комунистичком, социјалистичком, самоуправном, цивилизованом и европском свијету СФРЈ, нису смјела глорификовати.
Уз ту фазу ишло је и згражавање. Како они ово. Како они оно. Како они траже Дражин Гроб. Како они иду у Блајбург.
Раздвајање је са собом донијело и Општу Српску Кривицу. Срби су криви и за потојање свих Југславија, за Српски Унитаризам и за Агресију од Вардара па до Триглава.
Та Српска Кривица послужила је као изговор. А, истовремено, искориштена и као посљедица и казна.
Сада је у хрватском политичком казалишту, и одавно, фашизација и шовинизација уобичајена појава.
Случај са кукастим крстом на Пољуду, потпуно је законита посљедица оног дављења македонског војника ЈНА од стране разјарене руље која се пела не тенкове и тиме доказивала своје хрватство.
Истовремени случај са антијеврејским дивљањима по Зеници, прије и за вријеме утакмице БиХ – Израел, нису само пропалестинска актуелна политичка сврставања. Јер, зенички актери не знају ни у чему је проблем између Израела и Плаестине, нити ишта од тога знају наћи на географској карти.
То је законита посљедица колаборационизма којег су практиковали њихови политички, вјерски и јавни угледници још у Другом Свјетском Рату.
Непотребно је осуђивати Кукасти Пољуд и Зеничку Интифаду.
Потребно је осуђивати прешућивање, цензурисање, заташкавање, мук о томе.
А добро је што се то догађа.
То ће поспјешити подјеле у БиХ. АИШ. Шире.
То ће, коначно, одвојити судбину Српске Нације од кривице за све.
Што дуље буде трајало било какво заједништво, Срби ће бити све кривљи и кривљи.
И то ће, коначно, другима, омогућити да својим поступцима, достигну ниво кривице коју приписују Србима.

Јер су је једнако и имали у свим догађајима Распада Југославије.