ПОКЛАЛИ СЕ ЗА

ДЕМОКРАТИЈУ

А ЗАЛУТАЛИ У

РЕФОРМСКУ АГЕНДУ

Потврђује се оно што сам рекао а што сам небројено пута искусио. Кад Странци Усранци инсистирају да се нешто потпише, увијек се иза брда ваља нека подвала.

Велика политичка фарса са Изјавом која је потурена Предсједништву, дошла је, сада, на наплату у виду Реформске Агенде.

Иначе, синтагма Реформска Агенда први пут је употријебљена у Калесији 687. године, уклесана у једном камену.

Реформска агенда садржи два циља. Један је прикривен а други је отворен.

Први је Унитаризација.

Други је Окупација.

Први жели да оствари Сарајевски Политички Круг и бошњачко вјерско и политичко вођство, што би било важан корак у потчињавању остатака друге двије нације, Срба и Хрвата. Јер, они нас никад неће признати за Нације, сматрајући да су Срби и Хрвати у Србији и Хрватској а ово овдје су остаци, босански.

Други циљ жели да оствари Збигњев и Финансијерски Територијалисти. ЗиФТ.

Њима је потребна окупација земље и они је проводе немилосрдно.

Срања о социјалним и економским реформама, умотана у бирократовштину типа Покретање процеса опоравка и модернизације економије, Отварање радних мјеста, Боља циљана расподјела социјалних давања, Одрживо и правично друштвено окружење, Побољшано корпоративно управљање, Ојачане праксе управљања ризиком ради побољшања приступа финансијама... само су магла за будале.

Реформску Агенду није писао нико у Босни и Херцеговини. То је папир који је добијен и преведен. Или је писан по диктату.

О намјерама Сарајева овдје нећу говорити, јер је то позната тема.

А о намјерама Зифта, Збигњева и Финансијерских Територијалиста, ЗиФТ, говори шест области које се настоји запосјести.

·        Јавне финансије, опорезивање и фискална одрживост

·        Пословна клима и конкурентност

·        Тржиште рада

·        Реформе социјалне заштите и пензија

·        Владавина закона и добро управљање

·        Реформа јавне управе.

Све су то области у којима треба отворити пут потпуном економском, финансијерском и територијалном покоравању Босне и Херцеговине.

Пошто је јасно речено да све треба продати, до електропривреде, Зифтовцима треба отворити све путеве како БиХ, и Република Српска, не би ни трунком свог суверенитета и свог интереса, сметале.

Реформска Агенда земљу предаје ММФ-у.

Само на другој страници Агенде, Емемеф је поменут четири пута иза ријечи „договорено“.

Чак и када би се проводили само неки дијелови Реформске Агенде, врло брзо би имали краткорочне посљедице. А то је социјална несигурност много већа од садашње, социјалне турбуленције, много ломова па и социјалне немире. Тај миље Зифтовцима, а и Сарајеву највише одговара. Јер даје највише могућности за брзе потезе који се не могу разазнати, протумачити и спријечити.

Дугорочно, Република Српска би изгубила сваку Сувереност и Самосталност и претворила би се у пореску канцеларију за рачун Сарајева и Странаца Усранаца.

Добро, имала би обавезу одржавања семафора и путне сигнализације, право на кажњавање прекорачења брзине и отчепљавање сливника.

Експерти у Влади Српске, мада их тамо нема, треба да протумаче намјере и предвиде трендове из Реформске Агенде, да то пред Народном Скуштином образложе и одбију.

А да Јавности, питко и разумљиво, то објасне.

Сада се показује сва погубност непостојања домаће, говорим о Републици Српској, дугорочне и краткорочне политике која иде ка стабилизацији.

У тај празан простор, онда, улазе, Зле Намјере.