СВЕТО ТРОЈСТВО.

ЗЕМЉА,

НОГА,

ЈЕЗИК.

Општа врелина небитних информација онемогућава нас да из лонца извадимо битну вијест и да је смјестимо на полицу њених претходница, па на миру погледамо какве су биле уназад. О каквом стању говоре. Иде ли набоље, или нагоре. Стоји ли у мјесту.

Стање са Србима, осим Српске, катастрофално је већ дуље вријеме.

·        У Хрватској. Не требам ни да помињем Колинду. Као што није требало помињати ни Рачана. Тамо су Срби у надлежности једне Руже. А Ружа је старо Хрватско име. Из Ирана. Кад су њихови преци тамо били.

·        У Федерацији. Не требам ни помињати Цркву у Дрвару. На шта Срби могу да изграде још само једну Титову Пећину. Само који дан недостаје да највећи Србин у Федерацији постане Жељко Комшић. А и Комшић је старо хрватско презиме. Или старо љиљанско.

·        На Косову. Срби на Северу Косова. Као и Зимске Олимпијске Игре На Северу Бачке.

·        Срби у Црној Гори. Кад прогоне Русе, шта ће бити с њима.

·        У Македонији. Срби се не помињу ни у демонстрацијама.

У Србији, на срећу, о Србима брине Вучић. А преводи Вулин. Тако да смо, засад, мирни.

Тај, дакле, мрачни, гнусни, геноцидни, агресорски српски живаљ, искоријењен је или се доискорјењује, на свим просторима осим на малом острву званом Република Српска.

Само два начина су трајног искорјењивања.

·        Прво куповина земље. Па рат.

·        Рат против Срба. Па куповина земље.

На Косову је примијењен први сценарио.

Деценијама су Срби са Косова продавали своју земљу, за релативно добре паре, и хрлили на Север. ЈИС. Јебо Их Север. Највећим дијелом у Београд. Околину. Као да је све те деценије у њему био Вучић на власти.

Онда су Срби постали геноцидни, на Косову, Камерни Театар Рачак, и то, Србија је бомбардована, Косово је отето.

Стало је још мало српског земљишта тамо. 1/1.

У Хрватској и у Федерацији БиХ, остало је много српског земљишта 1/1.

Након што су јаке редарствене снаге Хрватске успјеле сломити бројчано надмоћније тракторске колоне несретних Срба. И након што су помогле оним пичкама у Федерацији, чији корпуси су се доказали операцијама типа Пали све оно, то је српско.

Сада, повремено, у оном врелом лонцу, стижу вијести о томе да се српско земљиште продаје Арапима по Федерацији. Око Сарајева. Илиџа.

Само је питање времена, кад ће се тај процес, продаје било коме, проширити по Федерацији, у унутрашњем дијелу. Петровац, Дрвар, Гламоч, Грахово. Гдје су скоро компактна змљишна подручја у власништву Срба. А на тој земљи, или нема никога, или су само добровољни даваоци дана у чекаоници смрти. Старач и Нејач.

У Хрватској такође.

Сада ће та земља ићи у бесцијење.

Сви знају да Србима неће требати нудити велике паре. Дјеца ће, кад помру родитељи, издалека поручивати Дај шта даш.

Једину улогу спасења може да одигра Српска Православна Црква. Да организује фондове и почне да откупљује земљу. Кад буде на продају. И да се мало одмори од смјена Владика и другог унутарстраначког диференцирања.

Патријарх и његова свита би требало одмах да почну рад на том пројекту. Други нико од Срба нема такве могућности. А ни обавезе.

Без обзира какви су изгледи, хоризонти и перспективе, Земљу треба очувати.

Она је један од незаобилазних темеља. Земља. Нога на њој. И Језик.

Све остало може да се роји око тог Светог Тројства. И демократија, и европска унија, и војска, и пољопривреда и школе.

Ако нешто недостаје, онда ни нације нема. Може језик да иде за ногом. Али никад нећеш имати своје државе. Свог идентитета.

Ако имаш земљиште, изгледи су много већи.

Ако не умијемо да процијенимо колика је вриједност нашег земљишта, можемо да погледамо колику је силу и пару, покренуо Збигњев, Запад, да нам је узме.

И нама и другима.