ЗАШТО СЕ УРУШАВАЈУ

СКУПШТИНСКЕ

ПЕЋИНЕ И ВЕЋИНЕ

Страначки Систем у некој земљи најприје почне да се урушава у унутрашњим страначким технологијама. А не у односима између Странака.

Да би Страначки Систем, којег сачињавају углавном парламентаре политичке странке, обављао своју улогу какветакве демократизације у друштву, потребан је минимум идејне супротстављености, страначке дисциплине и видиљиве заступљености слојева или дијелова друштва.

Када странке почну да разарају, а то могу да раде само оне саме, изнутра, неку или све од тих категорија, цијели Страначки Систем постаје циркуска лажна колонада, Политика постаје сама себи сврха а Политичке Странке постају дегенератори друштва.

Јавност је мртваладна на унутарскупштинска дешавања у Републици Српској. У Народној скупштини и у Скупштини Града Бањалука, нпр. зашто. Зато што су се Странке одвојиле од својих организација и тако и од бирача и грађана.

Мада су сви случајеви разнородни, друкчије везени, са друкчијим разлозима и на различитим територијама лоцирани, они, ипак, имају јединствен узрок. Законита су посљедица стања које се продукује у Политичким Странкама, негдје мање, негдје више,  негдје интензивније, негдје тише, уназад неколико година.

Преласци, одласци, доласци, као и папковање и куповање, напуштања и избацивања, догађају су због непостојања унутарстраначке дисциплине, критеријума и организације. Што сеже све до непостојања Страначке Програмске Политике. Или њеног тихог напуштања, што је исто.

Есдеес и Есенесде су, као двије највеће странке, и најдрастичнији примјери.

Есдеес напушта своју српску и српскијанску политику. Националну и Политику борбе за Српску.

Есенесде је напустио, потрошио, све своје политике осим Референдума и Самосталности Српске.

То може да се догађа јер се страначке организације све мање уважавају, све су анархичније и све либералније, или се све више потискују у дубину терена и тако одвајају од утицаја на политику руководства странке.

Кључни узрок је унутарстраначки процес организацијског кандидовања који се аутира или се одвија по наметнутим критеријумима.

То обично почне са одборничким кандидатурама гдје се деформације најприје уоче и најлакше изведу.

Ако Страначка Организација не даје кандидате, по критеријумима који важе за цијелу Странку, даје их неко други. А тада немају подршку организације. Без те подршке не могу да прођу, да буду изабрани, да дођу до чланова и бирача. Морају преко неког другог. Преко нечега. А то су паре и страначки феудални менаџери.

Есенесде од 340 одборника има само три пољопривредника. То је зато што организација није имала пресудну улогу у кандидовању.

Бањалучка организација већ други пут кандидује катастрогалан састав одборничке листе. И зато је преполовљен број Есенесде одборника. А о квалитету да не зборим.

Кандидати који долазе изван организације, које искрено није кандидовала и подржала организација, нису јој ништа ни дужни. Па се тако и понашају. Ал јебо то. Они у Странку доносе и своју технологију која није страначка и организацијска. Они не напредују природним путем кроз осмозу између страначких слојева већ постају Шефиди, вуку Шефа за рукав. А мисле на Шефов Џеп.

Такви иду преко мртвих. И пред таквима страдају они који су заслужни за странку и организацију. Јер не умију тако да се боре.

Генерално, умјесто Организацијског Заједништва, у Странку улази Индивидуални Терор.

Јединство Организације се растаче. У томе сада води Есдеес. Убједљиво. Есенесде не успијева да се приближи.

А јединство Страначке Организације темељ је свега постојећег, везаног за Странку, и лидера, и политике, и програма, и учешћа у власти, и опозицијства.

Без јединства Страначке Организације, које се реализује кроз њено функционисање и уважавање, сви политички рачуни, који стижу пред изборе, множе се са три.

А испред се додаје минус.