3106.

РАЗАРАЈУЋА

ИДЕОЛОГИЈА

ТАБУТА

У Бањалуци је боравио Принц од Монака. И у Шмацу Вучић.

Неки свијет долази у Републику Српску.

За то вријеме, сарајским и федералним медијима дефилују табути.

Покој свакој души. Нико није крив што није жив.

Али. Медијска морбидност којом се изводи тај процесауаријум над мртвима, ради живих, фреквентиран у изборној половини године, поставља трајнија питања од уобичајених сахрана, шутљивих почасти и предизборне кампање.

Муслиманском колективитету у БиХ, у Федерацији, уграђују се генетске модификације којима је искључиви циљ Мржња. Као да је нису, вијековима, имали и практиковали.

И то је, историјски, разумљиво.

Није разумљиво стварање фаталистичког жртвеног колективитета. Није разумљиво кафкијанство над цијелом вјерском, па и националном, заједницом. Није разумљиво стварање култа жртве. Није разумљиво то јавно обавезивање сваког потомка и припадника на улогу жртве. Није разумљиво изједначавање потомака и рођака са жртвама. Није раумљиво потцјењивање живих на рачун мртвих.

Постаће срамотно ако ти нико није убијен у Српском Геноциду над твојим народом.

Нестаће свих других путева осим Путева Табута.

Они који креирају тај укопнички менталитет, требало би да погледају искуства и посљедице.

И Срби су пробали са моштима и костима.

Треба ли да кажем докле су стигли.

Кад једна национална свијест уђе у раке, никада више из њих не излази. Већ и живе мами.

Срби нису никога оптужили за Јасеновачки Геноцид. Али су, свеједно, платили грешку идеологије Српских Гробова и Српске Земље.

Да ли ико, код муслимана, разумије шта се ради том народу.

Мислим да то није планирано ни пројектовано али то не значи да је опасност мања и погубност привидна. 

3105.

КОМЕ ЈЕ ГЕНОЦИД

У КРВИ, ТОМЕ ЈЕ И

НА ЈЕЗИКУ

Ердогана опет пукли по ушима.

Портпаролка мининистарства иностраних послова Стејт Департмента.

Који им је курац.

Мислиће неко да имају нешто са Додиком.

А Шејтоган је изјавио да је оно што ради Израел над Палестинцима Терор и Геноцид.

Портпаролка је рекла нешто у смислу да су то тешке и неодговорне ријечи. Оштре и погрешне.

Још ако Владо Тришић да Копањи емисију па га, Ердогана, нападне за завађање народа, најебао је.

Мене живог поједе дрхтавица да га Копања не упореди са Ханибалом Лектором из Фоче, Велибором Остојићем. А Турцима кад поменеш Фочу, не ће ни мукајат за Ердогана на изборима. А камоли гласати.

Тешко је истражити гдје се налази извор закотрљаног Геноцида над Бошњацима. А нарочито над Сребреничанима.

Јер, у годинама послије рата нико није помињао ни Сребреницу ни Геноцид. Тек касније се појавила прича о девет хиљада убијених и велеиздајничко падање на кољена Вили Бранта Чавића.

Лахко је могуће да су причу о Геноциду смислили турски миксери, они из легла Давутоглуа, инструишући муслиманске радикале да на томе раде. Па су дошли и до геноцида по мјесним заједницама.

Свеједно.

Као и лопов о лоповима, тако и о геноциду причају гоноцидаши.

Срби никад ни за Јасеновац нису никога оптужили за геноцид. Нема доброћуднијих жртава од Срба.

Коме је Геноцид у крви, томе је и на језику.

Турска има на леђима тих геноцида. То је познато. Над Јерменима. Али има из старијег отоманског доба. Клања, потурчавања дјеце и обавеза прве брачне ноћи, све су то мјере геноцида.

Зато им је геноцид на језику.

Руке су им геноцидне.

Историја им је геноцидна.

А ови сарајски несретници, преузели то. Па и они. Ко велики Ердоган. Телале. А, у ствари, уништавају будуће животе добром сиромашном муслиманском живљу на овим просторима.

Не допуштају им да се баве собом, својим путем и својом будућношћу. Вјерском, националном, државном.

Као што Церић, ефендисероња, брани Хила.

Или као што Аваз изданаудан предизборно уби са џеназама и проналажењем оних којима је брат погинуо у рату.

Тако јевтино куповање људи није примјерено ни презрелом парадајзу.

3104.

ОТПРАВНИК ВОЗОВА,

ХИЛМО, У ПЕРИОНИЦИ

НЕЗАВИСНИХ

Америчани су некидан објавили списак занимања која нестају. У врху су поштари, путари и новинари.

Незамисливе Новине су живи доказ за то. И новинар који је разговарао са Николетином Хилом, који је себи дозволио да га увале у ту зајебанцију Хемијске Чистионице.

Хилмо улито ствар у Тузли па позвао изасланство АмАмба у Ранковићевцу Горњем, конкретно Џона Копању. Гив ми двије стране Брадер Коп.

Нисмо ми никад мислили укидати ентитете. Наше политике, америчка и српскијанска, спајају се у једној тачки у бесконачности. Толико су блиске.

Ми знамо шта је Ранковић засрао код Срба. Хтио да Срби у Југославији буду грађанска већина и да онанишу по осталима. Ми савршено добро знамо какво је стање са национализмима. Иако ја никад нисам срео Бошњака који је рекао да је за унитаризам. Знам да је проблем када Бошњаци употријебе национализам па Срби се осјећају странцем и праве проблеме. И гура их у погрешном правцу. Па, јадничци, најебу због свог национализма, а најебу и због туђег.

И све тако, Хилмо еглени.

Јебао те Ранковић. Ти си нам дошао да објашњаваш шта је хтио Ранковић.

Каква парада дипломатског жутог кечапа и кича.

Хилмо, у ствари, у Несувислим, држи предавање о корупцији и Турцима.

Пошто живи у Сарајеву, било би логично да најприје мало предаје о Корупцији Пред Носом. И о Турцима. Није у питању изјава Ердогана о Сто Милиона. Цијела историја иступа Давутоглуа, нпр, говори о агресивној политици према БиХ у свјетлу подршке муслиманима, према Санџаку, према Македонији, према Косову.

Не видим потребу да се Хил овдје прави Хилари. Па да не види ко пуши а ко треба да попуши.

А Шајиновић је посебна изумирућа прича. Ви Американци, па ви Американци. А Хилмо Гола Голцата Балканчина. Па ви треба да урадите више. Ми не можемо сами. Баш је тужно што тако Срби мисле о Американцима. И Охаер би требао нешто да учини.

Толико је Шајин срао да је Хилмо упитао Да ли сте Ви то за Бонска овлаштења.

Из свега је само разабирљиво то да САД желе улазак БиХ у Нато и ЕУ. А у томе неке етничке групе праве националистичке проблеме и измишљају Турке.

Независне Новине, Независна Амбасада.

Незаборавни Хил. 

3103.

ФЕРДИНАНД,

СРПСКИ СВАТ,

МАРКАЛЕ,

ПЕТ МАКЕДОНАЦА,

МАЛЕЗИЈСКИ БОИНГ 777

Свијет је неоригиналан али толико ружан да се тешко фалсификује.

Без обзира што љепота траје кратко а ружноћа цијели живот, и такав Ружни Свијет, изгледа, дошао је до свог краја.

За мене, као економисту који није професор на Харварду и није добио Нобела, знак Краја Свијета, и изгледи за нови, јесте и формирање Развојне Банке Брикса.

БРИКС су Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република.

Старом свијету су очи одавно крваве. Немере наноге. Али још му из ноздрва суче колонијални и територијалистички пламен, још му из ушију шикља први хемијски елемент капитализма, Тешки Профитеријум. А из гузице се размиљују Људска Права, Западна Демократија и миомирисни Неолиберализам као правац у љубавној поезији, односима у колективитету и одговор на Хуманизам и Ренесансу.

Крају Свијета, што је моје име за Стари Свијет, очајнички је потребан Свјетски Рат.

Јер само он може уништити конкуренте моћној Клинтонији. Моћна Клинтонија је Америка која одавно настоји да имитира Клинтона. Да јој се пуши у Бијелој Кући.

Дабоме. Као и прва два свјетска рата, ни овај се неће водити на тлу Клинтоније. Она ће од тога профитирати. Страдаће многи живаљ на земаљској кугли што и јесте циљ Капитализма и Неолиберализма. Јер. Много живља захтијева много држава и много суверенитета а то не иде са Профитеријумом.

Борба, и побједа која је била на видику, против Русије, нису више довољни за опстанак Старог Свијета. Искочили су на старт и дивови из Брикса. Њих може уназадити само Свјетски Рат. А онда опет испочетка. Свјетске институције, финансије, обнова, профит, монопол, збигњев, сорош, курац, палац.

Украјина је, на вратима Русије, а пола од ње и јест Русија, коубила се за почетак Свјетског Рата. Нисмо будале да почнемо Свјетски Рат на Куби.

Цијели пројект је почео са тим циљем. Још од Јулије. И наставља се обарањем Малезијског авиона.

То је Убиство Српског Свата. То је корак до оптужбе да Русија има оружје за масовно уништење. Већ је Клинтонка на свом твитерку написала да је авион вјероватно оборила Русија.

Све ћемо учинити да испровоцирамо Русију а онда ћемо опет на Стаљинград. Успут ћемо украјинизовати Кину, одвојити Тибет и слично, разјебати Индију. Има посла за петнаест година.

Само су се у једноме зајебали.

Требали су најприје формирати Савез За Промјене.

3102.

ХИЛМО

ИЗ АМЕРИЧКЕ

АМБАСАДЕ

Валентин Инцко, аустроугарски чувар јазавца у БиХ, рекао је за Николаса Хилму, отправника возова из АмАмб у Сарајеву, да је дипломата УЛМ. Упизду Лепе Матерне. И брат му је дипломата.

Хилмо, пак, изгледом, ужућеном чотравом косом и трблавом кошуљом, више приличи грађевинском предузимачу из Братунца него дипломатском особљу.

Хилмо се доима вратом близанцем Нермина Никшића. Обојица се неуредно неартикулисани.

Он није каријерни дипломата. Он је баријерни дипломата. Дипломата са препреком.

Он овдје обавља инфективне послове.

Као да је инструктор дрдоњцима, прдоњцима и смрдоњцима.

Лако је могуће да нова амбасадорка планирано касни у Сарајево. Да се не прља предизборним прљавштинама. Нека Хилмо, који има значајног балканског искуства, обави те подамбасадне послове и јавне ударе на оно што није његов посао.

Историја Хилминих изјава и опсервација у БиХ и о БиХ, подугачка је.  

Оне су типично Сарајевске, протоколарно и површно раскриљене над БиХ а усмјерене на Републику Српску.

Николас Хилмо је само дио великог породичног стабла америчких дипломатских грмаља какав је био Рафи а и онај Бутмирски Падач Унесвијест.

Они се, у одабраним земљама, понашају према пројекцији политичара у америчким анализама и стереотипима. Али не само политичара, већ и нација, држава и колективитета уопште. Ако су Срби, напримјер, одређени као геноцидни народ, или Српска као геноцидна творба, они се понашају као универзална жандармерија, специјални одреди политичких батинаша или као припадници хорди дипломатских дужносника са недипломатским овлаштењима.

Ништа Персона Нон Грата. Већ Мотка Усрата.

3101.

ВОДОПЛАВНА

ОПАСНОСТ ОД

ДОНАЦИЈА И

ПОВОЉНИХ ЗАЈМОВА

Кад долазиш да зајмиш, плахнеш се и обавезно олабавиш свитњак. Било шта, небило.

Кад те позову па ти дају да зајмиш, нађу те у необраном грожђу и неодвезаном свитњаку.

Кад зајмиш, очекујеш да ћеш бити нагужен.

Кад ти сами дају да зајмиш, сигуран си.

Тако је протекла и Бриселска Донаторска Конференција за дављенике. БиХ и Србију.

Не знам што се зове донаторска а само је један мањи дио донација и грантова. Све остало су Повољни Зајмови.

А зајмодавци су ЕБРД, ММФ и божепомози.

Свака част оним земљама које су одвојили и по неколико стотина хиљада еура чисте помоћи.

А онима који дају у зајам, далеко им кућа.

БиХ и СбезК су у ситуацији курчевитог зеца који иде путем.

На сиротињу и зец курац диже.

Да су неке државе у питању, захвалиле би се на тим Повољним Зајмовима. И не би их узеле.

Бесмислено је враћати кредит за санацију природних катастрофа. У ситуацији кад је бесмислено узети кредит и за тржишне активности из којих се такође не може упрофитити ануитет а камо ли створити нова вриједност и нова радна мјеста.

У Босни и Херцеговини и Српској постоји још један проблем.

Унитаристичко Сарајево.

Све ме страх да ће једно клизиште у Федерацији, добити више средстава, донаторских, него цијела бијељинска или шамачка општина.

И да ће Федерација добити све донације а Република Српска све зајмове.

Какви су наши способњаковићи у заједничким институцијама, не би ме чудило.  

3100.

ПУНО МУДА

У БОШЊАКА,

ЦРТА СЕ ПОВИЈА,

БИЋЕ ГУЖВА

НА ВРАТИМА

ПРЕДСЈЕДНИШТВА

За разлику од Пробосића Босиока. Нико се не боји избора за Члана П.

Десеторица величанствених.

Иако има звучних имена, иако има оних којима редакцијске архиве немају ни фотосе, иако има оних које нико не може да смјести било гдје јер им се име није до сада ни чуло у широј јавности, само су двојица фаворита.

Остали трче лажни круг.

И може се десити да Џеј Иванић добије више бошњачких гласова у Републици Српској него они у Бошњакистану.

Битка ће да се бије између Бакира Изетбеговића и Фахрудина Радончића.

Остали Бошњачки адути нису на старту. Тихић је болестан. Комшић се раскомпасио а и не може више да се кандидује. Златаган је бошњачки Босић.

Ту су још Хаџинакурњак Бакир, Емир Алкаида Суљагић, Сефер из Лореала, Муа Церке, Копањин Кебо са Угра и, наравно, Тузлић, Жигић и Џебраил.  

Суљагић и Церић немају неку гласовну тежину. Иако се чини супротно. Њихови гласачи нићи ће између хас муслимана и носталгичара за временима кад се шараф за ротацију земаљске кугле налазио у Сарајеву. Обојица се варају ако мисле да ће муслимани егзалтирати поводом њихове кандидатуре. А оно гласова које узму, узеће од бакира Изетбеговића.

Од Бакира Изтебеговића гласове ће узети и Сефер. Један кофер или два.

Бакирли Џизлија ће добити гласове неких класичних есдепеовских фаланги али ништа убједљиво. Битно је да то нису гласови који би, без Бакира, припали Изетбеговићу или Радончићу.

Фахрудин Радончић је и у другим колосијецима у предности над Сином. Има медиј. Којег ће до избора користити за ситно сјецкање купуса. И има и страначку инфраструктуру.

Још ако синтагма Амерички Човјек буде и опрактичена, Краљ Торњева ће побиједити.

Бакир Син има проблем и у властитој странци. Велики дио организације и лидерског мозаика не воли Сина, нити га анлајише као политичара већ тек као простог фамилџију насљедника. Тај дио гласача може лако отићи Радончићу или у апстиненцију. Њих не може надомјестити евентауално Кавазовићево молитвеније по џамијама.

Идеолошки гледано, код Бошњака је почела борба старог и новог. Радончићево схватање Бошњаштва ведрије је него мрачњачко арабијско-иранско Изетбеговићево.

Страначко-мозаички гледано, Есдеа и Есдепе, барем у овом лидерском смислу и класи појединачних кандидатура, губе корак или почињу да силазе са сцене.

Национално-вјерски гледано, Бошњаци су само у новом ковитлацу политичког хаоса који је једнако дезоријентиван као и јека од А СДА до Странке За БиХ.

3099.

ЈА САМ ЈА,

ЕМЕМЕФИЈА,

ПРЕЗИВАМ СЕ

КРСТИЋ

Падају министри ко крушке. У двије велике владе, инглеској и србијанској.

У једној због супротстављања Европској Унији. У другој због спорог стављања. На располагање ЕУ.

Бивши србијански министар финансија Крстић, експерт, нестраначки стручњак, симбол убрзаног васкрса Сербије којег су најавили бирачи педесетпостотним одушевленијем, са ликом малог преплашеног шеика, анатомија је слома извјесног броја земаља и нација у које се убраја и Србија, а које су страдале у борби против  Варшавског Хладног Пакта, сада се види да је то увијек била борба против Русије, у отимању интересних сфера и голој натоовској територијализацији.

Крстић се повукао јер није поштована његова брзина Реформи. А Меко Срце није имало толико откуцаја да је прати.

Кључно питање, у ствари, јесте Шта су Реформе.

Не сјећам се, прецизно, шта је предлагао Крстић. Отпусти 20%, смањи 30%, режи 25%.

За Реформе не треба, дакле, концепт, идеја, систем, организација. Треба ти дигитрон.

Реформе су Помор.

Збигњев и Запад су најприје разорили једну земљу да би могли да на миру разарају земљице које су настале од ње. Тако је Србија остала без Косова. Али, јебеш Косово, остала је без индустрије, без радника, без стотина хиљада радних мјеста.

Несретници се сналазили. Од уништених тек понеко је успио да се запосли у администрацији, јавној управи, државној служби. Сада Крстић тражи да се они избаце на улицу. Сваки четврти или пети.

А они који су биолошким редом стигли до пензије, треба да дају трећину за државу.

Мислим да постоје једноставније Реформе. Држава треба да сваком посједнику одузме ауто па да, ако хоће, дођу код Државе, куц, куц Државо, и да откупе своја аута. Сваком ко има кредите рате се морају подуплати па једну узме банка а другу Држава. Ко хоће да региструје своје од Државе откупљено ауто, једно исто такво треба да купи Држави.

Пројект Међуанродних финансијаша јесте да се Држава и Нација потпуно униште и осиромаше.

На примјеру Србије то је видљивије него игдје.

Јер све Реформе су на једној тацни. Захтијевају се истовремено. И откази и кресање пензија и закон о раду и захтјев за продајом још оног што је остало Србији.

На примјеру Хрватске, па и Словеније, то је покривано еуропским путем, приступним поглављима и опћим пиаром. Док нису Сани & Јани прднули у бајбокану.

На примјеру БиХ, такође, није најбоље транспарентно, пошто та Сподоба и без Међународних Финансијаша Немере нинаноге нинаруке.  

Србија је на опасној прекретници.

Нико још није изашао жив из Реформи.

Смијеши јој се шанса да постане земља у коју ће долазити бриселске екскурзије да разгледају недирнуто сиротиште.

3098.

СРБИЈА СЕ

ПРЕМА БиХ ОДНОСИ

КАО И ПРЕМА КОСОВУ

Када водите Државу не можете да желите да верујете. Морате да видите. Даље од других. Нарочито даље од оних који су вас бирали. И да знате боље. Морате да имате још једну способност која се не рађа с вама али се може извјежбати, стећи и изгледати. А то је да знате која је црвена линија НДД Сфере која се никада не напушта и никада не прекида. Која се и након двадесет година лутања, може угледати, намирисати и детектовати, да би јој се ватило.

Неспособности народа и нација су многобројне. Неки нису сопособни да имају Државу. Неки чак ни нацију. Неки не знају да играју кошарку.

Али. У коријену свих колективних неспособности стоји погубна примитивна филозофија. Све почиње са мном и све се са мном завршава.

Не треба свјетско првенство у Бразилу да би се сазнало да су Срби трајни свјетски прваци у тој Философији. Ко год се, код Срба, појави у тој игри, бољи је од Месија.

Држећи се те Философије и не знајући гдје је Танка Црвена Линија, Србија, не још као НДД Сфера, већ као симболично организационо име за Српстсво уопште, остала је без Срба свуда гдје су били изван Шумадије и На Води. Нема их у Хрватској, нема их у пола БиХ, нема их у Црној Гори, Гора их однела, нема их на Косову, нема их у Македонији. Нема Косова.

Е. Кад сам код Косова. Србија, опет у оном другом смислу, више се бавила Србима у Хрватској, што није требала да ради, јер их је требало оставити тамо да висе о врату Хрватима а не да се самоуниште, нестану и ишчезну, него Косовом. Које је било, добро, као аутономна покрајина, део Србије.

Кад је све прошло, прошло и Косово,

Не знајући гдје је Црвена Линија, формулисана је политика И Косово и Брисел.

И будала зна да то никад не бива.

Нико се никад није јабао/ла а да му/јој није ушао.

Онда се, неопрезно, упало у политику Трилатерале. Турска, БиХ, Србија. Политика Два суседа и један деда.

И будала зна кога у Трилатерали треба оставити и без гаћа и без шајкаче.

Онда се промовисала Целовитост БиХ.

И будала зна да смо/су заборавили Целовитост Србије.

Зашто би Србија као своју државну политику формулисала Целовитост, Суверенитет и Интегритет БиХ. Што се тако не односи и према Мађарској.

Да би Соња Бисерко могла да каже да је Република Српска Ратни Плен. И да у Српској негирају Геноцид да би сачували Ратни Плен.

Дошли смо дотле, дакле, да је и Колевка Ратни Плен. А да је Турско режање на све друге осим исламаца у БиХ нормално. Проеуропска политика Србије. Без Ружне Речи. Мека Срца.

И дошли смо дотле да заборавимо да је Хаг, тај Часни Земљани Суд, у изворном кочићевском схватању бијелог свијета и његових црних скута, и пресудио Геноцид за стријељање ратних заробљеника, да би се Српска могла означити Ратним Пленом. И да би се Срби могли депортовати из још само тог дијела на коме су остали.

Овдје у Српској, мора се обиљежити Црвена Линија Српске и Српства. И сваког ко се бави јавним пословима, треба довести на Лице Мјеста, да добро, својим очима, види и установи, па да се послије не ита задњим ногама кад му се каже да је издајник. И опозицију и позицију. И сваког државног службеника. И сваког кретена на привременом раду у заједничким иснтитуцијама.

Бојим се да је Србија, барем за неко време, погрешан шалтер за тражење те Црвене Линије.

И за жалбе и притужбе.

А,оно у наслову. Губитнички.

3097.

ПРИЧА О БАКИРУ

НОВИНАРУ, ПРИЧА ЈЕ

О ВУНЕНОМ НАКУРЊАКУ,

ПЛЕТЕНОМ У АВГУСТУ

Видим. Извјесни ромбови у Сарајеву пишу епопеје и некрологе, истовремено, за Бакира Хаџиминутовића.

Провлачи се и теза како је тај један, некад, врли новинар, Противник, постао Сурадник. Противник Власти. Сурадник Прљаве Политике.

Да ли је могуће да је јавност и данас, након толико времена, самовентилирајућих мозгова и самообмањујуће призматорије. Да говори и опсјени се о Бакиру Шездесетминуташу, као о независном, истраживачком, неустрашивом, антипротивном и поштеном новинару.

Бакир Хаџиминуташ био је обично употријебљено пискарало нарцисоидне провенијенције које се под рефлекторима те сарајтелевизије и Есдепеа, кварцало и умишљало исусоидност свог провиђења у борби против Додика, Срба и Српске. Све остало, било је пластично цвијеће у реверу и на пенџеру.

Бакирово новинарство престало је и пропало када је Сипа вратила документацију о непостојећем криминалу на згради Владе Републике Српске.

Бакир Хаџиомеровић био је обични уролошки инструмент у Лагумџијиној унитаризацији БиХ. Исти такав инструмент био је и Нежељко Комшић. Који сада сере о томе да не треба нико нинадким да влада и да остварује неоставрене ратне ноћне море.

Бакир Хаџизлаја украс је на везу Сарајевског Државног Опијата, Сарајевске Девастације Ислама и претварања у вјеру Босанаца а не у вјеру муслимана, украс је лажи о независности, кредибилитету и европјеству. Бакир је, као и Златаган му, најбједнијих шездесет минута у историји Босне и Херцеговине и Српске.

Сада, Златаган и његова Есдепе, враћају дуг Бакиру Х. Мада је тај случај случајне кандидатуре дијелом настао и због истрошеног Човјека За Државу и Државе За Човјека. Златаган више нема кога кандидовати низакојикурац. И оно мало што му их је остало, нису баш толике прилуде.

А да Братство & Јебинство буде комплетно, има и у Републици Српској Хаџикандидата.

Небојша Хаџивукановић. И он сматра да му се мора вратити дуг. За све оно што је учинио као Употријебљеник. Само што је он тај свој дуг испоставио јавности Требиња а сада га испоставља и јавности осталих изборних јединица Српске.

Новинарство је коначно показало своју потпуну политизацију.

Док су у новинарству, Новинарчине се понашају као политичари. А кад уђу у Политику, понашају се као бивши накурњаци.

Није тешко ни у медијима наћи Куру за ситну кандидатуру.

3096.

И, НАРАВНО, ЏЕЈ

Да ли је ико озбиљан мислио да су Босић и Есдеес могли да се одупру насртајима Иванића.

Оног тренутка када је Босиљак Пробосић изјавио да има Мисију да сруши Додика и Режим, било је јасно да је цијели тај Брабоњаријум, од Прдоњка до Босића Премијера, инострани пројект тајних служби и јавних амбасада. Само се Шаћир Филандра излануо без опреза. Јер цијелом Сарајеву је речено, стрпте се стрпе бивши четници, сад ћемо у Републици Српској инсталирати Пробосанске Снаге. Калајишемо, тако, након сто десет година, поново Босанску Нацију.

У том пројекту, није најбитнији Пробосић, као што ситничићи медија, Балегаријум & Балетанијум и Беентеве, мисле и промовишу.

Иванић је најбитнији. Он је стожер. Он је Џеј. Којег неки Бора Чорба, читај Збигњев, може да тури, може да извади. Кад оће. У песму и из песме, мислим.

Стога је Босиоку Пробосићу и речено. Не кандидуј се ни за Предсједника Републике. Ни за Члана П. Ти, инежеру Хусо, само нахрани псе и ништа не дирај.

Кандидатура Иванића знак је да су Промјене узеле маха. Да је илегални инострани сценарио поклопио Републику Српску. Да је инжењеријски пројект завршен. Да се креће у реализацију.

Хлебински Генералићи, такође, мисле да ће Тадић, са рејтингом, повућчи Иванића. Истина је да ће Иванић повући Тадића. Па Огњен неће побиједити.

Заваравање са сто хиљада муслиманских гласова које је Илегални Инострани Сценарио, ИЛИНОС, обезбиједио у старту за Иванића, довешће неке Србенде из тог Савеза За Промјене у такву националну балегу о којој ће се причати још много година пошто одапне и посљедња Аника из тог Савеза.

БОСИЉАК ПРОБОСИЋ

ЗАБОРАВЉЕН

ОД ЕРДОГАНА

Јебига, Рецепт.

Не можеш тако бити Пријеседник Турске а заборављати људе који су важни за Босансце. И који шире Пробосански Дух тамо гдје Режим вади очи кроз пркно.

Лахко је бити Босанац у Џамији. Буди кезмица међу дивљим крмцима. Као што је Босић маче умиљато међу овим Додиковима вадиоцима очију, гркљана и аорти. Ма. И међу онима својим из Савеза За Промјене. Не зна се ко ји су гори по Босића. Скоро му дође да оде код Додика да се мало изјауче. На реверу.

Знаш ли, Рецепте, колика муда треба имати па отићи у Сарај и држати предавање младим муслиманима од којих највећи дио никад није видио живог Србина.

Не треба имати никаква муда. Јер се и највећа увуку у гузицу од силног страха. Као што је и Босић скинуо наочаре током предавања, да не би видио никога осим замагљеног амфитеатра. Све би прошло у незнању и у страху, да онај Шићар Филандра, имал такво презиме у Турској, СГЈ, Сунце Га Јебало, није то јавно научно уобличио. Ево Провосанца, људи моји. Таквог чекамо још од Дивјака.

Отада они Додикови Дивљаци, које Копања пријављује тамо гдје треба, Младена Госн Босића зову Пробосаснки Пробосић.

Младена Босића у Сарајеву зову Босиљак.

Фини људи. Исто господа. Грађани.

И ти, Рецепте, Ердоганчино једна неотесана, заборавиш рећи да ако неко дирне у Босиљак да ће против себе имати Сто Милиона Турака.

Могао си рећи, барем, да ће нека бродица на весла упловити у Неум као заштита за Босиока Босића.

Видиш да је остао сам ко го курац на вјетру. Не зна ни куд ће ни ским ће. Ни фес ни крст.

Дивјак је, за свој пробосански ангажман добио Мегафон. А шта је добио Босић.

Заборавило га прије но што га се и сјетило.

Јебига, Рецепт.