3100.
ПУНО МУДА
У БОШЊАКА,
ЦРТА СЕ ПОВИЈА,
БИЋЕ ГУЖВА
НА ВРАТИМА
ПРЕДСЈЕДНИШТВА
За разлику од Пробосића
Босиока. Нико се не боји избора за Члана П.
Десеторица величанствених.
Иако има звучних имена, иако
има оних којима редакцијске архиве немају ни фотосе, иако има оних које нико не
може да смјести било гдје јер им се име није до сада ни чуло у широј јавности,
само су двојица фаворита.
Остали трче лажни круг.
И може се десити да Џеј Иванић
добије више бошњачких гласова у Републици Српској него они у Бошњакистану.
Битка ће да се бије између
Бакира Изетбеговића и Фахрудина Радончића.
Остали Бошњачки адути нису
на старту. Тихић је болестан. Комшић се раскомпасио а и не може више да се
кандидује. Златаган је бошњачки Босић.
Ту су још Хаџинакурњак
Бакир, Емир Алкаида Суљагић, Сефер из Лореала, Муа Церке, Копањин Кебо са Угра
и, наравно, Тузлић, Жигић и Џебраил.
Суљагић и Церић немају неку
гласовну тежину. Иако се чини супротно. Њихови гласачи нићи ће између хас
муслимана и носталгичара за временима кад се шараф за ротацију земаљске кугле
налазио у Сарајеву. Обојица се варају ако мисле да ће муслимани егзалтирати
поводом њихове кандидатуре. А оно гласова које узму, узеће од бакира
Изетбеговића.
Од Бакира Изтебеговића гласове
ће узети и Сефер. Један кофер или два.
Бакирли Џизлија ће добити
гласове неких класичних есдепеовских фаланги али ништа убједљиво. Битно је да
то нису гласови који би, без Бакира, припали Изетбеговићу или Радончићу.
Фахрудин Радончић је и у
другим колосијецима у предности над Сином. Има медиј. Којег ће до избора користити
за ситно сјецкање купуса. И има и страначку инфраструктуру.
Још ако синтагма Амерички
Човјек буде и опрактичена, Краљ Торњева ће побиједити.
Бакир Син има проблем и у
властитој странци. Велики дио организације и лидерског мозаика не воли Сина,
нити га анлајише као политичара већ тек као простог фамилџију насљедника. Тај дио
гласача може лако отићи Радончићу или у апстиненцију. Њих не може надомјестити
евентауално Кавазовићево молитвеније по џамијама.
Идеолошки гледано, код
Бошњака је почела борба старог и новог. Радончићево схватање Бошњаштва ведрије
је него мрачњачко арабијско-иранско Изетбеговићево.
Страначко-мозаички гледано,
Есдеа и Есдепе, барем у овом лидерском смислу и класи појединачних кандидатура,
губе корак или почињу да силазе са сцене.
Национално-вјерски гледано,
Бошњаци су само у новом ковитлацу политичког хаоса који је једнако
дезоријентиван као и јека од А СДА до Странке За БиХ.
Нема коментара:
Нови коментари нису дозвољени.