Nevjerovatno. Kad su dobro depresirali i devalvirali Tadića, u čemu im je i on sam pomagao, i doveli ga u situaciju da više nema šta da kaže i ponudi, sada se svi u Evropi propamećuju, mudruju i popuju. Nikoliću, jakako.
Herman Van Rompej, stilizovana varijanta Smiješnog Pantića iz filma sa Šojićem, izjavio je da Evropa zahtijeva od Nikolića visok nivo državničke svijesti. Samo što nije rekao da da i Vojvodinu.
Hanes Svoboda, crvenoočalni europarlamentarni socijaldemokrat, saopštio je da je pobjeda Nikolića težak udarac evropskoj politici na Balkanu.
Ni jedan od njih nije se zapitao koliko je Evropa doprinijela porazu Tadića i pobjedi Nikolića. Koliko je doprinijela slaboj izlaznosti birača. Birači u Srbiji su bili ushićeni eurointegracijama u 3LPM. Pa su pohrlili kojekude, samo ne na birališta.
Ponižavali su, Briselaši, Tadića sa onim SSP kao da je siromašni rođak iz provincije. Samo što im nije čistio cipele na ulazu u te evropske odlučionice. Birači ne znaju da formulišu političku rečenicu ali imaju oči da vide kad se u Briselu ponašaju kao age a koga tretiraju kao raju.
A onda su mu, i Srbiji, smestili barikade na Severu Kosova. Pa ga doveli u situaciju da muca dok Srbe jebu na tem Severu.
Potom je i Tadić neprestano bio svilen. Sav u Belom Satenu.
Kooperanti, koalicioni partneri, nisu tu borbu vidjeli kao svoju i uz apatiju demokrata birača, izlaznost je pala do poraza.
Danas, u utorak, vidim da se javio i Sadnakacin. Jelko. Nikolić treba prvo da posjeti Sarajevo pa onda Banjaluku. Nije tako. Prvo Janšu, pa Maoču Donju pa onda taj Saraj. Poslije toga sa Kacinom u Banjaluku.
Dobro. Svoboda i Rompej. Ali i domaći lešinari popuju i nad Srbijom i nad Srpskom. Onaj slušalac međunarodnih seminara na temu kako se boriti protiv Dodika, Mladen Ivanić, najoriginalnija je baba u politici. Što joj je milo to joj se i prisnilo.
On je konstatovao, analitično kao muška Topićka, da je Tadić pao jer je u Srbiji koncentrisao svu vlast i da je to početak kraja i Milorada Dodika u Republici Srpskoj. Koji je takođe sve koncentrisao. Izjavu je dao za tursku novinsku agenciju Anadolija. STJ.
Da nije bio na vlasti i shvatio bih. Ali on mora da zna da se vlast ne dijeli kao besplatan obrok u Crvenom krstu. Ako se podijeli, vlast ne može da se vrši. Vlast mora da se drži u svojim rukama.
Ali, bez obzira na to, Tadić u Srbiji nije držao sve u svojim rukama. Možda je i zato izgubio. Kad bi počeli nabrajati one koji su tamo vladali, spisak bi predugačak.
A o Ivanićevoj želji da kao Tadić padne i Dodik. Molio Škrti Pirotjanac Boga Gospoda, svakog dana u crkvi, da dobije na lutriji. Nakon sedam godina, sedam mjeseci i sedam dana molitve, Bog izviri iza jedne ikone i dreknu Kupi jednom srećku, jebo je Bog.
Da bi Ivanić pobijedio Dodika, kao Nikolić Tadića, pretpostavljam da mu je to skrivena želja iza ovih analizala, potrebne su samo dvije sitnice. Da on, Ivanić, jednom nešto i uradi. I da Dodik godinama nema šta da kaže narodu. Kao što je to bio slučaj sa Tadićem.
Za početak, Ivanić bi mogao štrajkovati malo glađu u tom Domu naroda. A ne samo uživati u Lagumdžijinom poklonu.