BERLINSKI ZID GENOCID
Kandidujem se za prvoosuđenog. Nije bilo genocida u BiH. I neće ga ni ubuduće biti. Za slučaj da se donese zakon o zabrani negiranja svakog budućeg genocida.
Pravni nasljednik Islamske Deklaracije Alije Izetbegovića, Stranka Demokratske Akcije, pokrenula je proceduru za donošenje zakona o zabrani negiranja genocida.
Mogu o tom potezu da raspravljam sa nekoliko aspekata.
Prije svega genocid se ne utvrđuje zakonom. A kakvi su zakoni inače, vidljivo je i nekidan bilo u Hrvatskoj. Neke zakone možete okačiti o Kosoričin Rep. Ko ima rep u Esdea.
Ali, poslije svega, i mnogo važnije. U Naseobini nije bilo genocida. Bio je suicid. Kad me već vučete za laptop, moram, vama iz Esdea, da kažem da je vaš Alija Deklaracija, svojim bojnim pokličem da će za BiH, JGO, žrtvovati mir, nesretni, siromašni i ratu nesvikli muslimanski narod poveo u borbu za koju nije bio spreman. Nije bio voljan. Nije je bio željan. I nije bio iskusan. Jer, u drugom svjetskom ratu, dok su Srbi višestruko iskustvo sticali u Partizanima i Četnicima, Hrvati u Ustašama, Domobranima, pa i u partizančićima, ne, muslimanski živalj je pretežno sticao iskustva u Ćaršijskom Kolaboracionizmu. Donijeti zakon o zabrani pominjanja Ćaršijskog Kolaboracionizma. U pravu je bio Onaj KaraKaradžić. Rukovodstvo muslimana tada je rizikovalo da kompletan narod, još neprerastao u naciju, doživi poraz. I nestane kao konstitutivan. Znate vi dobro, iz Esdea, da se rat mogao i drukčije završiti da nije bilo legalne, U3LPM, intervencije Narodno Oslobodilačke Vojske Neovisne Hrvatske. I da nije bilo NatootaN Vazdušnih Piknika. I ovako ste, vi Vojskovođe iz Esdea, rat izgubili. Ima Mira ali nema BiH.
Dobro. To je istorija. Ovo sad je Istorija Borbe Za Genocid. U kojoj, prvo treba da raščistite nekoliko stvari. Zašto neko ima toliku opsesiju da, kao žrtva, živi u zajedničkoj Naseobini sa svojim dželatima. Genocidašima. Osim ako nema tajne namjere. Namjere Čistog Reisizma.
Treba biti i načisto sa tim da bi usvajanje tog zakona dovelo do novih, težih, podjela u Naseobini. Ove su podnošljive. Čuli ste Bosića. Može se donijeti zakon o zabrani hodanja po Zemlji Državi Republici koju nazivaš genocidnom.
Može se podići ovdje novi Berlinski Zid.
Ja o tome mogu da razmislim, mada se dobro zna šta mislim. Zid je jedna od najboljih podjela.
Kandidujem se za prvoosuđenog. Nije bilo genocida u BiH. I neće ga ni ubuduće biti. Za slučaj da se donese zakon o zabrani negiranja svakog budućeg genocida.
Pravni nasljednik Islamske Deklaracije Alije Izetbegovića, Stranka Demokratske Akcije, pokrenula je proceduru za donošenje zakona o zabrani negiranja genocida.
Mogu o tom potezu da raspravljam sa nekoliko aspekata.
Prije svega genocid se ne utvrđuje zakonom. A kakvi su zakoni inače, vidljivo je i nekidan bilo u Hrvatskoj. Neke zakone možete okačiti o Kosoričin Rep. Ko ima rep u Esdea.
Ali, poslije svega, i mnogo važnije. U Naseobini nije bilo genocida. Bio je suicid. Kad me već vučete za laptop, moram, vama iz Esdea, da kažem da je vaš Alija Deklaracija, svojim bojnim pokličem da će za BiH, JGO, žrtvovati mir, nesretni, siromašni i ratu nesvikli muslimanski narod poveo u borbu za koju nije bio spreman. Nije bio voljan. Nije je bio željan. I nije bio iskusan. Jer, u drugom svjetskom ratu, dok su Srbi višestruko iskustvo sticali u Partizanima i Četnicima, Hrvati u Ustašama, Domobranima, pa i u partizančićima, ne, muslimanski živalj je pretežno sticao iskustva u Ćaršijskom Kolaboracionizmu. Donijeti zakon o zabrani pominjanja Ćaršijskog Kolaboracionizma. U pravu je bio Onaj KaraKaradžić. Rukovodstvo muslimana tada je rizikovalo da kompletan narod, još neprerastao u naciju, doživi poraz. I nestane kao konstitutivan. Znate vi dobro, iz Esdea, da se rat mogao i drukčije završiti da nije bilo legalne, U3LPM, intervencije Narodno Oslobodilačke Vojske Neovisne Hrvatske. I da nije bilo NatootaN Vazdušnih Piknika. I ovako ste, vi Vojskovođe iz Esdea, rat izgubili. Ima Mira ali nema BiH.
Dobro. To je istorija. Ovo sad je Istorija Borbe Za Genocid. U kojoj, prvo treba da raščistite nekoliko stvari. Zašto neko ima toliku opsesiju da, kao žrtva, živi u zajedničkoj Naseobini sa svojim dželatima. Genocidašima. Osim ako nema tajne namjere. Namjere Čistog Reisizma.
Treba biti i načisto sa tim da bi usvajanje tog zakona dovelo do novih, težih, podjela u Naseobini. Ove su podnošljive. Čuli ste Bosića. Može se donijeti zakon o zabrani hodanja po Zemlji Državi Republici koju nazivaš genocidnom.
Može se podići ovdje novi Berlinski Zid.
Ja o tome mogu da razmislim, mada se dobro zna šta mislim. Zid je jedna od najboljih podjela.