INCKO I PUMPATORI
PRIZNALI NEMOĆ
Odlaskom Valentina Incka, Visokog predstavnika, na Ist River, da pribavi podršku Savjeta bezbjednosti za svoje pravno i voluntarističko nasilje nad ustavima, nacijama i pojedincima u BiH, i nasilje drugih visokih predstavnika, višestruk je znak:
• Znak nemoći Visokog predstavnika i njegovog osoblja koje se bombastično naziva OHR,
• Znak da su visoki predstavnici, i ovaj a naročito najveći dio njih prije njega, uništili Aneks Dejtonskog sporazuma koji se odnosi na njih i njihove nadležnosti i potpuno razorili jedan od važnih segmenata koji je omogućavao funkcionisanje i samog Dejtona i same BiH,
• Znak da PIK nema više nikakave instrumente da nešto uradi u BiH jer nema ni stvarnog utemeljenja u bilo kom međunarodnom aktu,
• Znak da se ovdje ne može na neregularan međunarodni način zaobići Rusija i njen stav da se ne mogu primjenjivati Bonska ovlaštenja u Slučaju referendum i da Referendum nije protivdejtinski čin,
• Znak da se pojas za spašavanje, pošto su svi ovdje doveli do propasti svih mehanizama, sada traži od nenadležnog i nemoćnog Savjeta bezbjednosti,
• I znak da će ovaj potez sa pokušajem da se Republika Srpska, u Inckovom izvještaju potpuno neargumentovano, razapne na Sudnji Krst pred Savjetom bezbjednosti, samo produbiti krizu u BiH. Moja omiljena sintagma: Ubrzati raspad.
Incko i njegovi pumpatori, oni koji ga pumpaju na ovakve korake prema Republici Srpskoj i Srbima, pokušavaju da izvedu neviđenu internacionalnu obmanu. Mnogo veću od one sa oružjem za masovno uništenje Sadama Huseina.
Treba pogledati ovaj zahtjev Incka kojim nastoji na Kvrgana da natakne Savajet bezbjednosti:
“У том погледу, затражио бих од СБ УН да размотри изражавање пуне подршке Општем оквирном споразуму за мир, а нарочито суверенитету, територијалном интегритету и уставном оквиру БиХ, као и свим званичним актима од стране Високог представника, потврђујући да су ти акти донесени уз одобрење СБУН поступајући у складу са ауторитетом Поглавља VII Повеље УН.“
Incko navlači SB na suverenitet i teritorijalni integritet, koji u slučaju Referenduma nije sporran i sa njim nema nikakve veze a onda potura kukavičije jaje pokušavajući da izdejtstvje retroaktivne potvrde za svo nasilje i voluntarizam koje su izvodile budale od Vestendorpa, preko Ešdauna do njega samog. Time bi se sve to proglasilo odlukom Ujedinjenih nacija a ne kolonijalističkih divljaka u BiH.
Dvije stvari Incko, i njegovi pumpatori, treba da imaju na umu:
• Ruski ambasador je ovdje još jednom ponovio stav Rusije i praktično najavio Veto u Savjetu bezbjednosti.
• Republika Srpska neće odustati od referenduma.
Republika Srpska nema razloga da, usamljena, kakva je uvijek i bila, odustane od onoga u čemu ima podršku Rusije. Kao što taj luksuz sebi može da dozvoli Srbija. Srbija ima alternativne Stubove Spoljne Politike. Republika Srpska ima kao alternativu samo pokoravanje Sarajevu koje jedva čeka da joj navuče crni veo na ustavnu, političku i teritorijalnu poziciju u BiH.
Šta se može očekivati nakon izleta na Ist River:
• Atrofija Pika i potpuna podjela u tom fantomskom samoustanovljenom tijelu,
• Dalje odlaganje formiranja zajedničkih institucija na nivou BiH,
• Dalje produbljavanje nelegalnosti vlasti u Federaciji BiH,
• Rast upitnika nad drugim zajedničkim institucijama, osim takozvanog Suda BiH i takozvanog Tužilaštva BiH, koje, prividno, funkcionišu, kao što su UIO, TV, RAK…,
• Sve veće nepovjerenje između protagonista Sarajevskog unitarizma i pristalica Dejtonske ravnopravnosti i ustavnosti,
• Sve veće okretanje Hrvata sebi i svojoj teritorijalizaciji.
Kakva su moguća rješenja:
• Da svi ozbiljno ramotre ono što je napisala Luiz Arbur. Svi osim Republike Srpske jer o tim i mnogim drugim stvarima govorimo godinama. Ne vjerujem da je moguća neka međunarodna konferencija o BiH, ni brzo ni kasnije. A to znači povratak Trojnom Rotacionom Dejtonu.
• Da Valentin Incko vrati nadležnost nad finalom izbornog procesa u Federaciji CIK-u i drugim nadležnim legalnim tijelima.
• Da nakon toga podnese ostavku i ode.
• Da se OHR minimalizira i izmjesti iz BiH dok se ne vidi šta s njim uopšte, odnosno, dok se ne formira Partnersko Predstavništvo EU.
• Da Sarajevski politički krug, Divlji Zlatko, prije svih, prihvati činjenicu da postoje dvije Hrvatske Stranke bez kojih nema legalne i ustavne vlasti u Federaciji ali ni na nivou BiH.
• Da Parlament Federacije usvoji zaključak o tome da određeni oblik i stepen ujedinjenja županija nije akt protiv Federacije.
Sad, ako me neko pita kakva je realnost svega ovoga, moram da kažem da nije nikakva.
Odlaskom Valentina Incka, Visokog predstavnika, na Ist River, da pribavi podršku Savjeta bezbjednosti za svoje pravno i voluntarističko nasilje nad ustavima, nacijama i pojedincima u BiH, i nasilje drugih visokih predstavnika, višestruk je znak:
• Znak nemoći Visokog predstavnika i njegovog osoblja koje se bombastično naziva OHR,
• Znak da su visoki predstavnici, i ovaj a naročito najveći dio njih prije njega, uništili Aneks Dejtonskog sporazuma koji se odnosi na njih i njihove nadležnosti i potpuno razorili jedan od važnih segmenata koji je omogućavao funkcionisanje i samog Dejtona i same BiH,
• Znak da PIK nema više nikakave instrumente da nešto uradi u BiH jer nema ni stvarnog utemeljenja u bilo kom međunarodnom aktu,
• Znak da se ovdje ne može na neregularan međunarodni način zaobići Rusija i njen stav da se ne mogu primjenjivati Bonska ovlaštenja u Slučaju referendum i da Referendum nije protivdejtinski čin,
• Znak da se pojas za spašavanje, pošto su svi ovdje doveli do propasti svih mehanizama, sada traži od nenadležnog i nemoćnog Savjeta bezbjednosti,
• I znak da će ovaj potez sa pokušajem da se Republika Srpska, u Inckovom izvještaju potpuno neargumentovano, razapne na Sudnji Krst pred Savjetom bezbjednosti, samo produbiti krizu u BiH. Moja omiljena sintagma: Ubrzati raspad.
Incko i njegovi pumpatori, oni koji ga pumpaju na ovakve korake prema Republici Srpskoj i Srbima, pokušavaju da izvedu neviđenu internacionalnu obmanu. Mnogo veću od one sa oružjem za masovno uništenje Sadama Huseina.
Treba pogledati ovaj zahtjev Incka kojim nastoji na Kvrgana da natakne Savajet bezbjednosti:
“У том погледу, затражио бих од СБ УН да размотри изражавање пуне подршке Општем оквирном споразуму за мир, а нарочито суверенитету, територијалном интегритету и уставном оквиру БиХ, као и свим званичним актима од стране Високог представника, потврђујући да су ти акти донесени уз одобрење СБУН поступајући у складу са ауторитетом Поглавља VII Повеље УН.“
Incko navlači SB na suverenitet i teritorijalni integritet, koji u slučaju Referenduma nije sporran i sa njim nema nikakve veze a onda potura kukavičije jaje pokušavajući da izdejtstvje retroaktivne potvrde za svo nasilje i voluntarizam koje su izvodile budale od Vestendorpa, preko Ešdauna do njega samog. Time bi se sve to proglasilo odlukom Ujedinjenih nacija a ne kolonijalističkih divljaka u BiH.
Dvije stvari Incko, i njegovi pumpatori, treba da imaju na umu:
• Ruski ambasador je ovdje još jednom ponovio stav Rusije i praktično najavio Veto u Savjetu bezbjednosti.
• Republika Srpska neće odustati od referenduma.
Republika Srpska nema razloga da, usamljena, kakva je uvijek i bila, odustane od onoga u čemu ima podršku Rusije. Kao što taj luksuz sebi može da dozvoli Srbija. Srbija ima alternativne Stubove Spoljne Politike. Republika Srpska ima kao alternativu samo pokoravanje Sarajevu koje jedva čeka da joj navuče crni veo na ustavnu, političku i teritorijalnu poziciju u BiH.
Šta se može očekivati nakon izleta na Ist River:
• Atrofija Pika i potpuna podjela u tom fantomskom samoustanovljenom tijelu,
• Dalje odlaganje formiranja zajedničkih institucija na nivou BiH,
• Dalje produbljavanje nelegalnosti vlasti u Federaciji BiH,
• Rast upitnika nad drugim zajedničkim institucijama, osim takozvanog Suda BiH i takozvanog Tužilaštva BiH, koje, prividno, funkcionišu, kao što su UIO, TV, RAK…,
• Sve veće nepovjerenje između protagonista Sarajevskog unitarizma i pristalica Dejtonske ravnopravnosti i ustavnosti,
• Sve veće okretanje Hrvata sebi i svojoj teritorijalizaciji.
Kakva su moguća rješenja:
• Da svi ozbiljno ramotre ono što je napisala Luiz Arbur. Svi osim Republike Srpske jer o tim i mnogim drugim stvarima govorimo godinama. Ne vjerujem da je moguća neka međunarodna konferencija o BiH, ni brzo ni kasnije. A to znači povratak Trojnom Rotacionom Dejtonu.
• Da Valentin Incko vrati nadležnost nad finalom izbornog procesa u Federaciji CIK-u i drugim nadležnim legalnim tijelima.
• Da nakon toga podnese ostavku i ode.
• Da se OHR minimalizira i izmjesti iz BiH dok se ne vidi šta s njim uopšte, odnosno, dok se ne formira Partnersko Predstavništvo EU.
• Da Sarajevski politički krug, Divlji Zlatko, prije svih, prihvati činjenicu da postoje dvije Hrvatske Stranke bez kojih nema legalne i ustavne vlasti u Federaciji ali ni na nivou BiH.
• Da Parlament Federacije usvoji zaključak o tome da određeni oblik i stepen ujedinjenja županija nije akt protiv Federacije.
Sad, ako me neko pita kakva je realnost svega ovoga, moram da kažem da nije nikakva.