3130.

МОЈ ДРУГ ЗБИГЊЕВ

НЕШТО ЗАЈЕБО

Ледени Збигњев, Бжежински, један од главних стратега Хладног Рата, из кога је требало Русија да изађе сатрвена а Америка златом обливена, дао је интервју часопису Форин полиси.

Иако Збигњев никад не говори до краја искрено, и није наиван као Америчка Собарица Горбачов, који је ушао у историју ко говно у чучавац, Бућ, из интервјуа се може закључити много и на разним нивоима.

Неразумијевање. Збигњев не разумије зашто Кинези воде политику коју воде. И зашто су безосјећајни за своје азијске сусједе. Америчко неразумијевање Кине почело је неразумијевањем Русије. А неразумијевање Русије почело је неразумијевањем властите, америчке, улоге и моћи у свијету. Кадгод се сјетим чувене Чуенлајеве ванвременске изјаве о Француској Револуцији, након што га је Кисинџер, у Пекингу, правећи се паметан, упитао Шта мисли о њој, наведе ме на смијех иако је то концентрум више хиљада година грађеног филозофије стрпљења и разумијевања свијета.

Смијешно је дјеловало тада, у Никсинџерово Златно Доба, а смијешно дјелује и сада. То, како је Чу Ен Лај одвалио Хенрија.

Још је рано за закључке о томе, рекао је.

Кисинџер се, у ствари само правио да зна шта је Француска Револуција. Тако се Америка само прави да зна шта је свијет а шта она.

Нереалност. Збигњев каже Постојимо само Ми и Кинези. Мрзилачко потцјењивање Русије није само лична ствар Збигњева. То је генерална политика САД одувијек. И данас, када сатанизују Путина успоредбом са Гитљером.

Једнако потцјењивачки се Збигњев и Америка односе према Европи. И Збигњев лично, као и Америка, има непремостиви комплекс мање вриједности. У односу на Европу.

Потцјењивачки је однос и према свему свијету.

Стога није уопште истина да постоје само Ми и Кинези.

Контрадикторност. Збигњев је разочаран Европом. Она не зна шта хоће, нема спољну политику. Кад одеш у Европу и питаш ко сте ви, они кажу Португалац, Француз, Пољак. Нема Европског Патриотизма.

То је и знак промашене политике САД према Европи. Нису од ње успјели да начине јаког и противног сусједа Русији. Иако су јој пружили прилику на длану. Срушили су Зид, зајебали Горбачова, довели Нато на све њиве Варшавског Пакта које је у току Другог свјетског рата заузела Краснаја Армија.

Збигњев вели да Ми, Америка, и Кинези, једини имамо националну опредијељеност у својим циљевима. Американци и Кинези се идентификују са својом националном државом. Европа не.

Пропушта да схвати да је упао у супротност. Не можеш другим спорити примитивни национални и државни патриотизам а код себе га хвалити. Мада је упитна америчка национална опредијељеност. А и патриотизам. То је све голи Профитизам.

Носталгија. Носталгија је наука о удаљености.

Веома је удаљено вријеме кад је Америка могла да управља свијетом, контролишући, истовремено, и његову температуру, и главобољу, и пролив, и кашаљ. Данас Америка не може да контролише више од двије кризе. То каже и Збигњев. Упао у Носталгију. Жал за бившом Моћи.

Губимо способност на највишем нивоу да се носимо са неким изазовима који су кључни за наше благостање. Све то чини да ми, као велесила, све брже губимо стратешку одлучност и осјећај за правац којим треба да се крећемо. Каже Збигњев.

Носталгија је прерасла у Реалност.

Разочарање. Од Европе и Европљана не можемо очекивати да се укључе чак и кад стану уз нас. Украјина то показује. Једна сила је, први пут од 1939., цитирам, једнострано примијенила територијалну експанзију. А Европа ништа.

Збигњев мисли да је Путин први пут, од Гитљера наовамо, урадио тај територијални експанзионизам. Аншлус.

А то што је Европа одузела Хрватску од Југославије а Америка Косово од Србије, што је такође Територијални Експанзионизма, то ништа.

Збигњевљево објашњење свијета једнако је неефикасно као и управљање њиме од стране САД.

Збигњев мора да призна да је Дошао Крај. Начин америчког схватања и опхођења није више у складу са свијетом. При томе се не може бизмаркисати и рећи Тим горе по свијет.  

Збигњев каже да се свијет креће као Великом Хаосу.

Мислим да се Велики Хаос креће ка Сједињеним Америчким Државама.

Све што посијеш, једном ће да никне. Све што купиш, једном ће да ти се испоручи.

У протоку времена, ниједно сјеме не труне и нико никад не бива закинут за посљедице своје сјетве.