ШТА ГОВОРИ
ПОНИЖАВАЊЕ
РАДИОТЕЛЕВИЗИЈЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ

 
Кад једном нешто даднеш, даћеш све.
И ту би могао да се заврши овај текст.
Док сам био Министар у Влади Републике Српске, нисам хтио да прихватим и пристанем на БХРТ.
То се, тада, маскирало другим називима, Вестендорп је наметнуо ПБС, кобива, Јавни Сервис.
И све друго је маскирано. Гранична Служба, Служба за заштиту објеката и лица...
Нико ме није подржао и морао сам поднијети Оставку, јер су стигле пријетње да ће ми ОХР забранити свако јавно дјеловање. У складу са Људским Правима које је утемељила ОЗНА.
Не знам шта се морало прихватити, шта је добровољно прихватано... али знам да нисмо, укупно, имали политичке снаге да се супротставимо.
СДС је креирао Политичку Сцену као власити парцелисани Шићар. Није постојала представа о Српском Интересу, о Држави Републици Српској, о Држави као услову Опстанка и свега постојећег.
Заједничка БХТ није ни дејтонска ни уставна категорија.
Након тога, настала је цијела мрежа неуставних и унитаристичких Институција, Independent Media Commission (IMC), односно Независна Комисија за Медије, која даје лиценце... отишле су и Фреквнеције, које су власништво Републике Српске...
Данас, у Бањалуци, суде Државној Телевизији Републике Српске.
Само зато што још неко није био спреман на жртву и Оставку, као ја.
Зато, нека Усрана Пишуља, суди горе него они Кочићу и Јазавцу. Не у Саарајеву, већ у Бањалуци.
РТРС, сада, може мало да учини.
Можда се може одбацити Претплата и ићи на Буџетску Ставку, што сам, ономад, предлагао.
Државне Институције се финансирају из Буџета. То би сиромашне грађане ослободило плаћања а РТРС би била заштићена.
Ну.
То би изазвало друге реакције на које Српска неће или не може да реагује...
Послије Избора, Република Српска мора да почне да рјешава једно по једно од тих унитаристичких насртаја.