МУСЛИМАНИ
МИСЛЕ ДА ЋЕ ИМ
СПОМЕНИЧКА
КОМИСИЈА ТРЕБАТИ
КАД ПРЕУЗМУ
СРПСКУ ЗЕМЉУ
ПО ФОРМУЛИ КОСОВА

 
Референдумска Ноћ није била само чаршијска досјетка.
Као што ни дјелатност Уставног Суда БиХ, није само искривљење Уставног Права.
Као ни што преузимање усране Комисије за заштиту Националних Споменика, није дневна унитаристичка манфистација већине са фантомским чланом Предсједништва БиХ, Нежељком Комшићем.
Сарајевски Политички Круг ће до задњег дана да ради на сламању Срба и Српске,
Као Хитлер у Арденским Шумама.
Задње снаге ће узгубити водећи битке на погрешној страни.
Њихова тактика, подржана од Високих Представника, Запада и Неонац Брисела, дала је неке резултате.
Али, заваравајуће.
Заваравајући резултати унитаризације, омогућили су им да лажу, и серу, о Држави.
Та два Колосијека, преузимање Дејтонских Институција, искључиво у муслиманске руке, Предсједништво, Уставни Суд, Централна Изборна Комисија, сада Комисија за националне споменике... и стварање недејтонских, неуставних, Институција, на основу отетих надлежности од Републике Српске, довели су БиХ на руб расклапања.
Дошло се до тачка када је сигурно да „БиХ“ не може опстати.
Питање је само времена и начина озваничења.
Српска треба да напусти Комисију за националне споменике.
По формули напуштања Уставног Суда БиХ.
Никакав ефект не даје бесконачна борба са узурпираним процедурама, надлежностима и унитаристичким подлим сакривеним намјерама.
То, само, доноси „моћ“ изјесним Бећировићима, који код муслиманске сиротиње раје личе на борце за Народ, Нацију и Државу.
Која, муслиманска сиротиња раја, не схвата да од тог Тројства нема ни трећине.
Муслимани у БиХ, немају Нацију, немају Ентитет, немају Државу... и мисле све то надокнадити Већином.
Са Жељком Комшићем и Странцима.
На тај, начин, напуштањем Институција које су муслиманизоване, сарајевизоване, учвршћује се Пут Самосталности.
Дуг је, ал је извјестан.
Нама Пут Самосталности, њима Репрезентација, Комисија, Ћенифа...

 
ПОЛИТИЧКЕ СНАГЕ
ПРЕСУДНЕ ЗА
ОПСТАНАК
НАЦИЈЕ И ДРЖАВЕ
 

Под Политичким Снагама имају се подразумијевати Политичке Странке, прије свега, али и сви други, слободнији облици национално или суверенистичког усмјерења, Покрети, Плебисцити, Референдуми...
Није нужно да то буду чисто национални или чисто суверенистички оријентисани Фактори.
Погоднија је и продуктивнија мјешавина идеолошких, политичких, националних, економских и суверенистичких оријентација које се сублимишу у један програм дјеловања и понашања.
Комунизам, као Идеологија, довео је до свеопште узбуне у Капитализму. Који није Идеологија, иако се непрестано одржава и супротставља та двојност и поларитет. Ради уништења Комунизма и оправдања.
Капитализам је Мала Група Пљачкаша.
На површини је Рок, Успјешан Капиталист. Али, девет десетина Фелера је испод површине и није видљиво.
Комунизам је произвео Политичке Снаге које укључују Класе или Масе. Којима је подлога веома ефективна Организација.
Та масовност и организованост, смртни је непријатељ Капитализма.
Од појаве Лењина, овдје говорим о појмовима и именима без било какве валоризације или опредјељивања, Капитализам, кога можемо иментовати као Запад, почео је да ради на уништењу Политичких Снага. И у Комунизму и код себе, у Земљама Запада.
Све је успио, само није успио са Комунизмом у Кини.
И није схватио да је Русија сама по себи Политичка и Национална Снага.
Тако су уништене многе Земље, па и СФРЈ. Најприје је уништен Савез Комуниста.
Који је имао велику подршку, није био само одјел КПСС, као што је то био случај у Земљама Варшавског Пакта.
Потом су на Политичку Сцену убачени индуктори уситњавања и банализације, са припадајућим Медијима.
Политичке Сцене свих Земљава Сфрјишта то показују.
Политичким Странкама се лако и безпосљеднично манипулише, о Држави нико не води рачуна. На површини се колико толико, држи СНСД, од цијелог тог простора. Који је на општем удару због Националне и Суверенистичке Политике.
Јавност је програмирана тако, политичка, медијска, либерална, да ради као покретна трака. На тој непрекидној Траци, руше се Лидери и Странке, од свакодневног пљувања до дискредитације већине припадника неке Нације.
Кордони који то раде, немају никакву политичку оријентацију. Они припадају Дегенерисаној Свијести Анархије.
Она се манифестује на Улици, у Парламентима, у Медијима.
Циљ ДСА је рушење. Никакво Рјешење.
Није битно ко ће доћи да влада након Мрског Владара.
Тако трака стално тече а западни манипуланти инсталирају све лошије поставе на Власти, које и због тога, изазивају нове анархичне нападе и обезвређивања.
И тако у круг.
Не у круг.
Већ стрму.
У цијелој тој ситуацији која је довела до такве Анархије, ДСА, веома је тешко организовати било какву Политичку Снагу.
Нација и Држава су препуштени групи Самодржаца или Издајника, Држава се растаче и пљачка, Нација се анестезира и јалови, нестаје.
За организовање Политичке Снаге, нарочито националне и суверенистичке, потребан је веома велики број Актера који су спрермни да подносе свакојаке жртве.