МАЛИ РЈЕЧНИК
ПОЛИТИКЕ КАЛА

 
▪ ХЕЛЕЗИЈА – Ерозија Сокачког Ума која се преноси на Сокаклије и Касабалије, због дотрајалости Свијести која постоји у непостојећем Отоманском Вакту.
▪ РАМОНИЈА – Хармонија  Баклаве и Главе, гдје је Баклава пуна, према старим рецептима, а Глава празна.
▪ БАЛОНИЈА – Ново име Бањалуке, нови рецепт за егзистенцију и одржавање великих Градова. То захтијева посебну технологију, неспособност и својство Владара типа Ћоркан, Дорат, Бало... да свакодневно лансира празне Балоне и тако скреће пажњу на себе и памет од себе.
▪ МЕТРОВИТОСТ – Тешко вријеме, теже од Кошаве. То је годишње доба које траје веома дуго а које производи Ветрове под земљом. Пошто тако дуго траје, Метровитост исушује Мозак и сужава Свијест.
▪ ОБРЛАЋАЊЕ – Нова технолошка достигнућа, комбинујући Кинесске Нано Технологије и домете Силицијске Долине, омогућила су Обрлаћање при чему Емитер учеставло лансира празне сторије а Конзументи их примају без икаквог релејног или интерфејс филтера. То доводи до космичког феномена да је Празноглави Емитер, на крају побједник са стопостотним успјехом а Конзументи остају ко слуђени, једва чекајући сљедеће Обрлаћање.
Обрлаћање траје доклегод нека земља има Територију коју може неко да отме или да је се добровољно неком дадне.
▪ ДОДИКОВАЊЕ – Нова врста Ковања у којој неспособни Српски Ковачи и Дезоријентисане Сарајевске Мује, кују Додика и по дану и по мјесецу.
То стално помињање Додика, масован је покушај самоизљечења неспособних, аматерских и аналфабетских Јединики које живе у политичком ријалити времену мале вриједности и велике учесталости.
▪ ДОДИКАРАЊЕ – Појава која се законито јавља након дугог и досадног Додиковања. Тад се носилац Додикарања заврати, ко Говедари на Мару, и долази до познате појаве Кне Виза Хоу Имга. А они остану црвеног Шупка и још црвенијих Ушију.
▪ МАЈКУНИ – То су обогаћени неспособни Актери који су превазишли оно, Не питај ме за Први Милион. Не питај ме низашта. Они хоће да се баве спортом, политиком, филаделфијом, аутизмом, зградацијом... Њима масе стално помињу Мајку. Ал у себи.
▪ КАЛАСАЊЕ – Појава која је настала на Западу а овдје је постојала много прије. Као носилац појаве евидентирана је извјесна Каја Калас која је у финалу Лиге Каласампиона, уништила Аналену, познату њемачку Ратницу, и тако засјела на Пиједестал.
Овдашње носитељице Каласања, далеко су изнад Каје Кајасе али неће да иду на такмичење. А неће ни да се лијече.
▪ ШМИТАЊЕ – Посебна врста Шлихтања (Шлихтање је, иначе, стара турска ријеч за појаву коју су Турци овдје затекли).
То је способност Малог Ума да се инфилтрира у Велики Чмар.
И тако чмарује, дуго и срећно.
▪ ПИЗДАЈНИЦИ – Никакби Људи а Издајници...
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

СУИЦИДНО
СРПСКО
ПОДРЕПАШТВО
САРАЈЕВУ

 
Три деценије траје неурачунљиво, или намјерно, или плаћено српско подилажење Сарајеву, сматрање Сарајева Државом, жвивљење у БиХ умјесто у Републици Српској, одбрана Републике Српске у Сарајеву...
Аналфабет Аматер, Кандидат Блануша, изјављује да је једнак и српски и муслимански Глас на Изборима.
Јесу Гласови једнаки али Циљеви нису.
Зашто би неки Козарац листом гласао за Србина.
Не постоји објашњење.
Балоначелник Балоњуке, неиживљени Макаки, дозивао је градоначелницу Сарајева у посјету, водао је по Центру Града.
Бабаљи, Шаровићи, Пандуревићке, Црноданци, Бореновићи... боре се за мјесто у Сарајеву, ко да је на Марсу а Марс прекривен Златом.
Јер ништа не могу да буду у Републици Српској.
Та количина Опозиционара, пола опозиција пола издајници, није довољна да поремети Политичку Сцену Републике Српске и Опстанак.
Али је опасна зато што њен утицај прелази Бираче и Гласаче.
Без икаквог Политичког Програма, без путоказа за Републику Српску. Они никад не говоре о Републици Српској, о њеној Будућности, о Држави Српској, о Дејтонском Споразуму, о Уставу БиХ и мјесту Републике Српске у тим међународним документима.
Али, позивају Бираче и добијају Гласове за своје жеље у позицијама.
Њихово једино образложење је да се боре против Власти која је Криминал. Против Режима који све уништава.
Они не могу да образложе зашто ти Бирачи двије деценије гласају за Криминалце и Ненародни Режим.
Они се боре против Додика који им је симбол за све.
Исто тако се против Додика бори и Сарајево.
И Неонацистичка ЕУ.
Они су, заједно са Америчанима, од Дејтона елиминисали стотине Додика разних нивоа.
Што би свакој Будали требало да отвори очи.
Да није проблем Караџић или Додик, већ је проблем Република Српска.
Националне Политичке Снаге у Републици Српској, морају ову годину дана, до Избора, да искористе да Србима и Јавности објасне, на разумљив начин, без еквилибристике и суве интелектуалике, да Опозиција, заједно са Сарајевом и Шмитом, ради на уништењу Републике Српске.
Јер. То је циљ Брисела и Сарајмуслимана.
Ми смо Руси у Украјини.
Политичка борба се води између Политичких Програма а не води се између Националних Снага и Издајника.
Ту не може да буде милости.
 
 

 

САНЏАК ЈЕ БОСНА
А ЈАСЕНОВАЦ
НИЈЕ ГЕНОЦИД

 
Народ који има овакву Србију, не треба да брине за своју Будућност.
Нема је.
Не треба му.
У Народној Скупштини Србије, неки Покрет, што много говори, предложио је Резолуцију о Геноциду у Јасеновцу.
Тринаест гласало За, нико Против али 166 није гласало од 179.
Без обзира што су сада друге Теме у Србији, ово је класична слика Вучићеве Србије, Србије и прије Вучића, јалове, никакаве Србије.
Истовремено, нека Селма без прозора, Предсједница Општине Тутин, изјављује да је Санџак саставни дио Босне.
А траје Вучићево нечеститање Карану након побједе на превременим Изборима.
Не зна се да ли је Шмиту изразио Саучешће.
Србија која је спремна да прекине све везе са Русијом, да се одвоји од Русије, да одвоји Српски Народ од природних веза са Русима, по више основа, ради на уништавању Српског Народа.
То, више није питање Власти, ове, оне, Вучићеве, погрешне процјене и политике, издаје и обмане.
То је питање Опстанка Српског Народа.
Срби Србије, нажалост, као и много пута у Историји, све то мирно гледају.
Неки се уздају у Бога, Православље, Српство... да, али Шума Народа је једно а Пут је практична чињеница.
Други нема ко да узбуни Србе.
Никог нема осим Републике Српске.
А она је мала и скоро опкољена и зазидана Неонацизмом ЕУ и Запада.
Мора да се бори за свој голи Опстанак и нема снаге да диже Српство.
Нити је то реално да Република Српска чини.
-------------
Срби, упамет се.
Како то непотребно, празно и нереално, сада, звучи.

 

ПОРИЈЕКЛО
ДВЈЕСТА ХИЉАДА
АНАРХИЈСКИХ ГЛАСОВА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
Трансформација из Самоуправног Социјализма, Комунизма, уопштено категоризовано, у Политичку Сцену Парламентарне Демократије, није могућа.
Због наметнутих пратећих појава.
Због немогућности да свака Нација, Народ, Држава све то прилагоди својим условима.
Лего Коцкице, генијалан су концепт али се тако не може зидати Кућа од камена.
Западна Парламентарна Демократија, приручни је алат Мегакорпорацијског Капитализма.
У Земљама које су отете од Комунизма, и одвојене од себе, Парламентарна Демократија је Центар Манипулативног Система.
У Америци су Странке велике и не могу се купити.
У Инсталатурама, пак, Странке су мале и можеш купити по неколико. Ако нема на Пијаци, оснујеш себи, по неколико.
У пратеће појаве убрајам синхронизовани напад на Јединку
▪ Ти си главни у Демократији, и на Пјешачком
▪ У Буџету су твоје Паре
▪ Ти имаш сва права, чак и она која не постоје
▪ Држава је црно зло, одмах послије Цркве
▪ На Изборима бираш Странке које ће да владају а када их изабереш, идеш на улицу да их онемогућиш да владају
▪ Институцијама не могу да управљају побједници Избора, Парламентарна Већина и Влада, Институцијама морају да управљају они који немају везе са Изборима
▪ Ако ти је лоше у твојој Демократији, иди на Запад, тамо је права Демократија
▪ Никад не вјеруј својим Политичарима, својим Информацијама, својим Институцијама
▪ Сви су они Криминалци и ти не можеш да будеш За, најважније је да увијек будеш Против...
-----
На све те манипулације са Запада, долазе
▪ Миграције становништва, напуштање села, долазак у Град по сваку цијену, без икакве егзистенцијалне подлоге осим кредитне или уновченог сеоског имања
▪ Деиндустријализација. Не постоје велики рудници радних мјеста, нити постоје сигурна радна мјеста
▪ Живот између Индивидуалне Немоћне Слободе и захтјева Држави да ријеши све, од рупе на улици до радног мјеста
▪ Ријалитизација свега постојећег
▪ Настанак Медија који не доносе ни једну тачну и обухватну Информацију годишње...
--------
Све то, и много више непоментуог, створило је Јединку која је Концентрисани Пункт, складиште, манипулација, привида слободе, неслободе, немоћи, немогућих права, непостојеће демократије, несхватања времена...
Таква Јединка не може да реално процјењује своје могућности, не може да нађе начин да се уклопи у постојеће стање, не може да разлучи шта је могућност Државе коју сви уништавају.
Њихов излазак на Изборе није потрага за рјешењем, Политичким Програмом, Националним Интересом, Напретком...
Њихов Глас на Изборима, Крик је угроженог егзистенцијалитета. Без икакве бриге за посљедице.
Њихов Глас је Освета за све своје немоћи и добровољно прихваћене лажи.
Њихов Мозаик Свијести је Анархија.
Они ће увијек изаћи на Изборе и гласати жмирећи.
-------
Онај ко хоће да спаси Нацију и Државу, мора прићи свакој Јединки, па и таквима који су већ запосједнути секташким политичким девијацијама Ума.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ИЗМЕЂУ ДВЈЕСТА И ТРИСТА
ХИЉАДА НЕАРТИКУЛИСАНИХ
АНАРХИЈСКИХ ГЛАСОВА,
ОПАСНОСТ ЈЕ ЗА
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Република Српска има три велике Групе Гласача.
▫ Гласачи Власти, прецизније Есенесдеа и Додика
▫ Гласачи Опозиције, без прецизног одређења
▫ Константни Апстиненти.
-------
▪ Гласачи Власти темеље се на Чланству Есенесдеа, које, евиденционо, броји 200.000 Чланова. Ту су и Коалиционари са непрецизним бројем. Ту си и они који у појединачним Изборима, иду, по један, уз свака два Члана. Дакле, триста и више хиљада Бирача.
▪ Гласачи Опозиције су главни Играч болесне Политичке Сцене.
На превременим Изборима за Предсједника Републике Српске, кандидат Опозиције је добио 200.000 Гласова.
Есдеес и Педепе, немају ни близу страначке Организације тог капацитета.
Кандидат је Професор Универзитета али је политички аналфабет и потпуни анонимус.
Ну.
Добио је побједничке Гласове у неким Есенесдеовим Општинама и у Општинама гдје СДС, који га је кандидовао, скоро и не постоји.
▪ Бирачи Апстиненти су редован пратилац Парламентарне Демократије.
Они гласају унапријед.
Неизласком гласају за одлуку било које већине и слажу се са њом. Да имају своје опредјељење, да се не слажу са једном од страна на Изборима, изашли би и гласали.
------
Број Гласова који је добио Кандидат Незнануша, темељи се на колективној свијести оних 50.000 које је двапут добио Балоначелник у Балоњуци.
То су Гласови Против.
Они су увијек постојали. Њихов број се може смањити стварним Странкама и страначким Организацијама. Пасивизација Организације највеће Странке, повећава њихов број, не само проценат.
Унутар тог контигента Гласова Против, догађају се прегруписавања.
Прилив у велике Градове, повећава њихов број, што је нарочито случај у Бањалуци.
Колективна особина Гласача Против није веза за неког Кандидата или Странку Опозиције.
Они ће галасати за балавог средњошколца исто као и Универзитетског Професора.
Они не траже уважавање од Странке и Кандидата. Своје захтјеве испуњавају гласањем Против и тако искаљују свој протест, неку освету, незадовољство собом, дезоријентацију и несиурност у новој средини...
Њих не занима Политички Програм.
Не занима их реализација Програма и обећаног.
Они ће Гласати једнако за бесплатне градске аутобусе и за Политику Шмита и Унитармуслимана.
Јучерашњи Кандидат је био Кандидат Шмита и Сарајмуслимана Унитариста. Странке Опозиције које су га подржале, подржавале су и Шмита, ни ниједном политичком реченицом, нису му се супротставили.
Гласачи Против једнако ће гласати да у Бањалуци изгуби Есенесде и да Српска даље губи Дејтонску Позицију, Дејтонску Самосталност.
Ирационалност, анархија и рушилаштво, тог квантума од двјеста хиљада Гласова, који могу да се попну и до двјеста педесет или двјеста седамдесет хиаљада, највећа је национална Опасност за Републику Српску.
То нису Опозициони Гласови.
Гласови који подржавају друкчији Политички Програм, националну и државну политику Републике Српске. Такав Програм и не постоји. Странке Опозиције никада не помињу Републику Српску и никада се не залажу за своје виђење пута. Главна теза им је Додик Криминалац, СНСД Криминалци.
То је понижавајуће према Србима Српске.
Да постоји Криминал, Додик или неко други, прошао би као Санадер или као Новалић, за пет и по минута.
Криминал се не пресуђује на Изборима, чак и ако постоји. То морају да раде Институције и Органи.
Избори пресуђују Политичке Програме.
У овом случају само пола Бирача излази због Програма.
Она друга половина, у овом случају, подржавају нелегалног Шмита, нелегалне противуставне и противзаконске судске и елиминационе процесе против легално изабраног Предсједника Републике.
Они су Жонглери Избора, без икаквог обзира за посљедице.
Гавни проблем је што Гласови Против не траже никакву бригу за себе а Гласови За траже да им Организација приступи и уважава их, на разне начине.
Ако они који имају Чланове и Гласове За, мало застану, константа Гласова Против побјеђује.
То, практично, значи, да, сутра, може да побиједи било ко.