ПРОМИЈЕНИТИ
СРПСКУ СВИЈЕСТ
О „БиХ“

 
Од тога зависи опстанак Републике Српске и Срба.
Политички Срби, и што шири круг Свакодневних Људи, мора да се упозна са неколико темељних чињеница, да их схвати и да се по њима почне понашати гдјегод је то реално зависно од њих.
▪ Република Српска је из Рата Распада изашла као Држава.
У Дејтон је отишла као Држава.
У Дејтону је међународно призната као Држава и уврштена у Споразум, Устав и „БиХ“.
Друга два Народа, која су ратовала против Срба са циљем да их истријебе, нису отишли у Дејтон са Државом и нису се вратили са Државом.
▪ Република Српска је „остављена“ у „БиХ“, не због Мира, не због Демократије, не због Равноправности Три Конститутивна Народа...
Остављена је да би се елиминисала у Миру пошто то нису успјели у Рату.
Остављена је да се у Миру елиминишу Срби, пошто нису пристали на Кнински Сценарио Запада, Загреба и Београда.
▪ „БиХ“ је створена, склопљена, састављена, не да буде Држава, не да буде заједница неке равноправности, не да буде муслиманска, Исламска Република, не да буде чланица ЕУ...
Створена је да буде Територија која ће Западу служити против Русије. И која у томе неће правити никакве сметње.
▪ Београд, Милошевић, никад није истински, национално, братски, српски, подржавао Републику Српску.
Исто је и данас.
▪ „БиХ“ никад није била циљ. Увијек је била средство.
Муслиманима, за Исламску Државу.
Зато су у Рату чистили Хрвате а не само Србе. Зато су послије Рата политички уништавали Хрвате а не само Републику Српску.
Западу, за поклапање Територије НАТО Пактом.
▪ Устав БиХ не обезбјеђује Равноправност двије Нације и једне Вјере. Ни три Вјере.
Устав  БиХ нема никакве везе са „БиХ“.
Устав БиХ је Октроисани Устав.
То нема нигдје у Европи.
Сљедствено, не постоје Три Конститутивна Народа. Ни у Пракси ни у Уставу.
Срби су присилно састављени са Федерацијом.
У Уставу је назначено да се „БиХ“ састоји, састоји...
Срби имају свој Устав и своју Државу и у њој своју Конститутивност.
Не треба им никаква беихаконститутивност.
▪ Сви ти процеси, трендови и чињенице, концентришу се сада у Терористичко Уставно Дјеловање непознате индивидуе који се послан овдје од непознате међународне институције.
Његово једино усмјерење је поништење Републике Српске.
▪ Ништа се, дакле, од свих тих процеса, трендова и чињеница, неће промијенити.
Срби и Српска, треба да из своје политичке и свакодневне главе, избаце „БиХ“.
Од тога нема ништа.
БиХ није могућа и нико је неће.
Потребно је радити на Самосталности Српске.
То може трајати деценијама.
Али се одустати не смије.
 
 
 
 
 
 
 
 
  
x

 

ЗАШТО У СРПСКОЈ
НАПАДАЈУ
ТРЕЋЕПОЗИВЦЕ,
КОЊЕВОДЦЕ,
ТАКОРЕКУЋ

 
Чим је нападнут Бореновић, Берза је реаговала.
Нападнут је и Вукановићев Ауто.
Послије режиране хистерије Давид, Опозицији у Српској се ништа не може вјеровати.
Неко је искористио ту Политичку Анархију а већина није и зато је дошло до разбијања те компактне Мале Групе Анархиста.
Јасно је да су стране Службе дигле руке од свега.
Урадили су им, са Давидом, савршен посао а они нису имали могућство да то претворе у Гласове.
За Бањалуку, морали су да дјелују локални и провинцијални Тајкуни и Мајкуни.
Ове паљевине и спрејеви, аматерске су досјетке и изведбе.
▪ Ради се о политичким Акерима, у четири недавна случаја, који су малог рејтинга и ниске популарности.
То значи да такав неки акт према њима, не може изазвати велико и масовно незадовољство.
▪ Јасно је да Власт нема интерес да се такав акт догоди.
Интерес имају мали ситни Опозиционари и плаћени Медији.
▪ Бореновић и Вукановић немају никакав рејтинг да би били нападани.
Ни гласовни, ни код Срба, ни код муслимана у Сарајеву, ни политички.
Њихов значај је миноран а нису покренули никакву Политичку Акцију која би некоме угрозила Гласове.
-------
Паљевине и Бибер, могу бити и због баналности и због значајности.
Да би се ти Акти схватили озбиљно, оштећени Актери, Бореновић и Вукановић, морају да имају Политички Кредибилитет, најмање.
Да не говорим о Кредибилитету Личности.
Јасно је да они то немају.
Али, то не значи да треба све пустити и не истражити и доћи до починилаца.

 

КАКО
ИЗБАЛАНСИРАТИ
ЛИДЕРА И ОРГАНИЗАЦИЈУ
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

 
Никако.
Говорим о Великим Политичким Странкама.
То је најчешћи узрок пада и пропасти Политичке Странке.
Када развој дебаланса достигне одређени ниво, покреће се општа акција напада на Лидера.
Та раздвојеност Лидера и Организације, погодује одстрелу а даље слаби Организацију.
Политичка Странка мора да има Лидера који мора да има посве одређене особине. Ако их нема, то је Ћорав Посо.
Лидер гради Организацију а Организација гради Лидера.
Њихов раст мора да буде уједначен, да нико не одлази предалеко.
Дебаланс се најчешће јавља онда када Странка дође на Власт.
Лидер, поред значаја у вођењу Странке добија и Политички Значај. Његова Моћ се умножава.
Странка живи од Политичког Имиџа Лидера али живи и од Организације.
Организација је жив организам који мора да има одводе за вентилацију. Да се не би прегријала.
Организација се бави контактом са Бирачим, осигурањем Гласова и огромним послом око Избора који не трају само колико је Кампања. И пословима између Избора.
Организација мора да има награду за те послове. Она зна да нема Пара и Радних Мјеста, да се не може у свакој МЗ изградити Фабрика која ће их запослити.
Зато зна да треба да буде уважена, да има неку кадровску проточност, да има право кандидовања, од Прламентараца до Одборника, да из Организације треба да се попуњавају кордони у Власти, да Странка мора да окупља Организацију...
Лидер, који је постао Власт, не може да има времена за велику Организацију која га је довела на Власт.
Иако ће сваки Лидер, на пола пута до Власти, почети да мисли да је он сам заслужан за долазак на Власт и да је он довео Странку на Власт а Организације се неће ни сјетити.
Временом, Лидер се све мање виђа са Организацијом.
Страначки Органи постају све мање битни.
Лидер и Власт се окружују људима који немају везе са Организацијом и Чланством.
Десетине хиљада Активиста Организације постају незадовољни а не знају чиме су незадовољни.
Зато се то незадовољство не може ни отклонити.
То је почетак пада.
Иако ће Лидер и даље имати могућност комбинаторике на Политичкој Сцени и одржавати се на Власти, Изборни резултати ће показивати дијагнозу која се не лијечи.
Веома је тешко разумјети да се Чланство окупља у организацију велике Странке, ради
▪ колективитета
▪ уважавања
▪ опште политичке оријентације
▪ подсвјесног социјалног значаја
▪ личног или мјесног интереса
▪ илузије важности и одлучивања...
За тај, и непоменути, много шири и изнијансиранији спектар, потребно је имати Организацију која је веома компликована, разуђена, бројна, самообнављајућа, са својим правилима и процедурама, са непрекидном везом са Руководитељством Странке...
Организација Странке је као и Војска у Рату.
Умјесто Метака су Гласови.
Та Организација је Војска, од Ровова до Позадине.
И тако и функционише.
Ко ће то да ради.
Неће нико. Није Будала.

 

КО ВЛАДА
КАД НЕСТАНУ
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

 
Власт мора да има неку везу са Народом, Нацијом, Бирачима.
То је чак и Комунизам имао.
Не мора то увијек да буде Политичка Странка, односно њена Организација.
Али се, онда, ризикује да то буду коруптивне, потплаћеничке, интерсне групе, које купују везу са Народом. И манипулишу.
Политичка Странка се састоји од три дијела.
▪ Странка
▪ Лидер
▪ Организација.
Странка је њена укупна Политичка Моћ, њена Позиција у Власти или у Опозицији, у Парламенту.
Лидер Политичке Странке је представник Странке, креатор и проводилац, извршилац, Политике Странке.
Организација је Тијело, Организам, Странке. Она живи, условно, независно од Лидера и Странке. Али мора да буде повезана и са једним и са другим. Ти механизми су слични као и код људског организма. Организација уноси неке микро количине неког елемента а он доприноси функционисању неког дијела тијела Странке, мозга, бубрега...
Ако на Политичкој Сцени немамо такве Странке, већ индуковане, екстерно формиране, приручно склопљене, службашке... долази до елиминације народа, чланства, гласача, бирача, што је ткиво Нације и Државе.
У том сличају Власт у Држави и над Нацијом, преузимају Вјештачки Лидер, Манипулативне Институције, Медији, иза којих, свих њих, стоји Запад.
Запад је овдје широк појам али је непотребно да идем у детаље.
Нација и Држава се никада више не могу вратити у нормално политичко функционисање нити у привидну Парламентарну Демократију.
Да би се доспјело до овог ступња капитулације Државе и почетка процеса уништења Нације, Запад проводи цијели низ истовремених и синхронизованих активности, којима је на удару све, од Цркве до Војске, а не само Политичке Странке.
Политичке Странке су најважнији циљ. Јер без изворне Странке са Националним Лидером и Великом Организацијом, нема ко да постави било какво питање или да упозори на Страдију.
Пошто све тече истовремено и синхронизовано, када се заврши процес уништења изворних Странака и њихових Организација, а Организација је прва на удару, већ је све остало онемоћало. Па није могуће извести ни Војни Удар, нпр.
Наступа национални и државни живот Инокосне Диктатуре, Атомизоване Анархије, Дезоријентисана Свијест појединца и колективитета, нестанак Суверенитета, Западни Колонијализам, сумрак Духа...

 

ИАКО СУ
ПРЕВАЗИЂЕНЕ,
НЕСТАНАК СТРАНАКА
ВОДИ У ПРОПАСТ

 
Политичка Странка је један од важних Националних Колективитета.
Не баш важних као што је Црква, Војска... али су на Политичкој Позорници, у Политичкој Комуникацији, у вези између Бирача, Гласача, и расподјеле, конзумирања и примјене Политичке Моћи, незамјењиве.
То, понекипут може да уради Црква или Војска... једном у сто година и понегдје.
Генерално, Политичке Странке су превазиђене.
Настале су као заступници и представници одређених Друштвених Слојева који су видиљиво дијелили Друштво или су барем видљиво егзистирали.
То, данас, није случај.
Друштво је хомогенизовано, калибрисано, ментално и финансијски поробљено, на начин да постоји само тај Слој али су му одузете све полуге политичке и јавне моћи.
У рукама припадника тог Слоја, само је Дневна Егзистенција.
Све друго је у туђим, невидљивим и недоступним рукама.
Ну.
Треба гледати себе.
Овдје, такође, нису у питању интереси Слојева, код Срба.
У питању је Опстанак Нације и њених територијалних цјелина.
Овдје је потребна Национална Политичка Артикулација.
Национални политички окуп могу остваре само Политичке Странке.
Под појмом Политичка Странка, подразумијевам Странку, Лидера и Организацију.
Та три фактора морају да буду у расту и значењу изнивелисана. Свако искакање, доводи до закривљења и потапања.
То је посебно подручје страначке Науке и Праксе.
Како изнивелисати раст и значај три кључна фактора у служби Гласова који омогућују Политичку Моћ.
Бавио сам се тим, али није помогло.
Сада је најбитније имати Националну Политичку Странку, која има та три кључна Фактора.
Република Српска има само једну такву Странку.
Срби, уопште, имају само једну такву Странку.
А и она је са мањкавостима.
Све друго што се појављује на Политичкој Сцени, има само назив и „лидера“.
То је стање, у Народу познато као, Без Курца а нема Сватова.
Таквим Странкама манипулишу Запад и Службе.
Оне су их и створиле.
Са циљем уништења Нације и Државе.
То води у директну пропаст Српске Нације и обје Српске Државе.
Срби су Колективистички Народ, са мањком бриге за Нацију и Државу.
Националне Странке, изнивелисане како сам предочио, једино су им сидро Опстанка.