САРАЈЧАДОРСКА
ДЕМОНСТРАЦИЈА
ПРИМИТИВИЗМА,
ПРОВИНЦИЈАЛИЗМА И
НЕООТОМАНИЗМА

 
Шеф Јавне Куће, Митхад Марфи, отишао.
Сарај Чадор покреће први фебруар као дан Сараја. Тада је, веле, неки Отоманац написао ћаге о оснивању тог насеља.
То што су Римљани били на Илиџи, то не постоји.
Као што, за тај сарајчадорски котлински визир, не постоји ни Држава Република Српска.
Разумијем да се муслимански актери не разумију у Политику.
Они немају Нацију и никад нису имали Државу. Без тога, немогуће је посједовати Политичко, као неопходну прву уградњу у Политику и све остало.
Али не разумијем да не могу да схвате пар чињеница прије Дејтона и послије Дејтона. Да не могу да прочитају пар чланака, ако не могу Књига, о томе шта је Држава, шта је Федерација, шта је Конфедерација...
На све те котлинске мракове, још је и Србија дошла у Бањалуку да слави Сретеније, Дан Државности Србије.
Реис, који би требао да буде најначитанији и најумнији код муслимана, јер има времена и не бави се тривијалијама, изјављује да Вучића и Додика треба зауставити јер угрожавају... нисам даље читао.
О неким усраним Реуфима, да не говорим.
Сарајски Политички круг, и сиротињски Живаљ, у тешкој су ситуацији.
Умро Султан Алија. Умро Султан Сулејман, снемого Султан Бакир.
А од ових, сада на сцени, ни султана ни куртана.
Иза свега стоји убјеђење, не само Реиса и Реуфа, већ и масовног муслимана, да су муслимани, Сарај Чадор, побиједили у Ратовима, да је БиХ Босна а да је Босна муслиманска, да су ови Срби овдје, остали под Окупацијом и да могу евентуано да доносе Кахву и премјештају Пљуваонице. Хрвати треба само да дају своју Земљу, да прође Хрватски Плиновод који је муслимански.
Муслиманима нико неће никад објаснити да у тој БиХ немају ништа. Осим пет Кантона.
Кантон је, иначе, стара отоманска ријеч.
Кад би почео да то објашњава, био би објешен на Башчаршији. Ни до Бентбаше не би стигао.
Муслимани ће, ипак, морати да схвате, послије Ратова које су покренули у БиХ, Алијина Жртва Мира за БиХ, да су они спашени у Дејтону.
Да је БиХ, Дејтонска БиХ, Асиметрична Конфедерација, само спас за њих, да не оду до Шарафа и којекуда.
Да није њихова.
Да ништа није њихово.
Да немају право да било шта кажу о томе чија Застава ће да буде у Бањалуци.
Бањалука је у Држави Српској.
То је, за Сарајево, друга Држава.
У Дејтону, нико није знао шта ће с њима.
Нису хтјели да остану у остаку Југославије.
Сад би били на коњу. А могли би и предузимати шетње против Вучића.
Овако, а они то не могу да схвате и неће никада схватити, немају, више, права, на било какаво срање, испад или рат.

 

ДЈЕЛОВАЊЕ
БиХ УСТАВНОГ СУДА
КО МАЈМУНСКО
ПОКАЗИВАЊЕ МУДА
 

Дејтонски Споразум, у којем је и Уставни Суд БиХ, сачињен је прилично конзистентно. У многим рјешењима и конструктима, то је копија САД или неких рјешења ЕУ.
Али то не значи да је идеалан за Мир Три Крвава Народа. Од којих један треба да буде истријебљен. Кад већ није могло то да се реализује у Рату.
Треба подсјетити да су у Дејтон, на споразумијевање, отишли Република Српска, као Држава, која је формирана прије Ратова у БиХ. И На силу створена муслимано-хрватска Федерација, названа Федерација БиХ
Република Српска је отишла са својим Уставом. И вратила се са Уставом, потрђена као Држава.
Све што се послије догађало, не може да обори ту међународноправну чињеницу.
Уставни Суд БиХ, од свих рјешења, најишчашенији је из Устава БиХ и Дејтонског Споразума.
Он има Судије Странце и омогућује прегласавање Срба и Хрвата у пакету. То је Нацизам.
У Уставу, о Јурисдикцији, стоји да ће Суд подржавати „овај Устав“.
Да ће да одлучује о споровима између Енитета и Ениттета са БиХ
Одлучиваће да ли је одлука о Специјалмим Паралелним везама у складу са „овим Уставом“, нарочито у погледу суверенитета и територијалног интегритета БиХ.
Тај споразум између Републике Српске и Србије одавно је на снази.
Даље испод стоји да ће одлучивати о одредбама Устава Ентитета и Законима Ентитета.
Поред Судија Странаца, то је друга важна тачка Насиља Уставног Суда.
Закони у Ентитету могу проћи кроз продецуре и механизме усклађености са Уставом Ентитета.
И ту се сав посао завршава.
Трећа траса Насиља Уставног Суда је апелационизам и лепезаријум одлука за које је узео неутемељену надлежност.
Он функционише на начелима Волунтаризма.
Тако је, сада, одлучио да истицање Заставе и Грба Србије може да угоржава Суверенитет и територијални интегритет БиХ и донио одлуку о привременом стављању ван снаге односног закона.
То са Заставом и Суверенитетом је изживљавање над Србима и Српском. Бројне заставе које користи Федерација, муслимани, од Ратних тзв Републике БиХ, до отоманских, турских, палестинских... по начелима УС БиХ, појеле су досад сав европски Суверенитет свих Држава.
Уставни Суд БиХ мора да се врати на платформу Три Конститутивна Народа, да се врати у Устав БиХ и да му се редукују надлежности на Законе које доноси ПС БиХ.
Иначе ће, дугорочно, постати Врело Крви.
Обилније него Врело Босне.

 

ВРИЈЕМЕ ЈЕ ЗА ТРЕЋИНЕ,
ЗА ТРОМОЗАИЧНОСТ
У БиХ ЗАЈЕДНИЧКИМ
ИНСТИТУЦИЈАМА

 
То захтијева подјелу Изборног Закона у Федерацији, на муслимански и Хрватски.
То захтијева потпуно одвајање Избора у Републици Српској и укидање ЦИК-а.
Избори се, иначе, сви и за било шта, обављају само на Територији Државе Српске. Као и на Територији Државе Федерације БиХ.
Највећа опасност по Тројну Хладну Коегзистенцију у БиХ, сада су Хрвати.
Да један промил енергије коју су утрошили на рушење СФРЈ и борбу против Срба и Српске, утроше на борбу за свој положај у Федерацији БиХ, друге би се Севдалинке пјевале у Сарај Чадору.
Сада је стање дошло до неразмрсивости.
Сарајмуслимани стално глуме Босанце, Босанце и Херцеговце, Нашу Државу... а кад се изнервирају онда су Унитаристи или Територијалистички Нацисти.
Тројни Мозаик је поремећен одавно. Комшићев први мандат је био знак упозорења.
Али Мудри Латини се нису досјетили да бојкотују Изборе.
Врло лако може доћи до Шаховнице на Уни, умјесто Шаховнице на Дрини.
Сада су на сцени Смјене свих против свих.
При чему само у Српској постоје два супротстављена табора. Други то немају.
Република Српска треба да блокира све и да се инсистира на промјени Пословника и других аката, како би се јасно установиле Трећине. Или Двоентитетсво, па у Федерацији нека јаши ко кога хоће.
Тим Актима треба регулисати да друга два Народа, њихови Представници, не могу да смјењују нити изгласавају Представнике Републике Српске. ПС није Парламент.
Све то је у сврху припреме безболног Разлаза, који ће неминовно, наступити.
У Српској је потребан Закон да Републичка Изборна Комисија, Предсједништву БиХ, Савјету Министара и ПС БиХ, доставља имена на основу резултата Избора и та имена могу бити само она која су добила Већину на Изборима. И трајаће до краја Мандата.
Тако би се избјегле могућности непотребних потреса у Заједничким Институцијама, које су увијек на штету Републике Српске.

 

СДС И ПДП
ТРЕБА ДА РАЗМОТРЕ
ЧИЊЕНИЦУ ДА БиХ
ОСТАЈЕ БЕЗ УСАИДА

 
Иако то са њима нема никакве везе.
Ситуација коју је креирао УСАИД у БиХ, уз помоћ других Штифтова, Штандова и Шротова, погодовала је опстајању СДСПДП Лишаја.
Једној групи њихових Лидера, одговарало је стање таворења у броју Гласова или заваравања побједама у Бањалуци и Бијељини, које никакве везе немају ни са Српском Демократском Странком, ни са Партијом Демократског Прогреса.
Под плаштом тих Пара које је у четири године стукао Усаид у БиХ, говори се о четири стотине хиљада долара, дакле, близу Милијарде Марака, СДС и ПДП су могли да воде Политику која нема никаве везе са Србима и Српском, са њиховим Бирачима, са Гласовима које су добијали.
Увијек има нека заштита.
Ну.
Тај пут има крај, увијек води стрму, до глиба из којег нема излаза.
Сада су под Плаштом Тројке.
Тројка је Чаршијска Варијанта Сокачке Варијанте СДА.
Такође Унитаристички Генератор.
Знајући да ће до Општих Избора, чинити још неартикулисаних, неполитичких и ненационалних потеза и акција, СДС и ПДП ће потпуно остати без Бирачког Тијела.
Спашће на оне који су против Власти и против СНСД. А нису ни за кога.
Дјеловање СДС и ПДП је потпуно против Републике Српске.
Откако је Есенесде побиједио 2006е, Конгломераторијум СДСПДП није ништа учинио за Републику Српску.
Симбол њиховг дјеловања је пристанак да се отме четврти делегат Есенесдеа.
То је директно слабљење позиције Републике Српске.
Ако оптужују СНСД за криминал, корупцију, пропаст, у Рерублици Српској... отимање чртвртог, извученог из гаћица Сузане Манчић, не може се подвести под ту фарсу и фасаду.
СДСПДП Конгломераторијум отворено ради за Сарај Чадор и Унитарну БиХ. Запир углавном будалаше.
Они су Издајници Републике Српске.
То мора сваки дан да се извикује.
Бирачи су инертни, то је њихова класична особина, свуда, и још ПДП гледају кроз Демократски Прогрес а СДС кроз Радована Караџића.
Којег  тај СДС једва смије да помене.

 

НАЦИОНАЛИЗАМ ЈЕ
ИДЕОЛОГИЈА
ЗА ДРЖАВУ
А НЕ ЗА НАЦИЈУ

 
Комунизам је свим силама настојао да проскрибује Национализам јер је у свакој Нацији која схвата себе, видио опасност за Опстанак ФНРЈ/СФРЈ.
Та борба против Национализма користила му је да умије Нацисте Хрвате, да Српски Национализам изједначи са Хрватским Нацизмом.
Национализам је партијска комунистичка агитпропка означавала као непријатељство према властитој Нацији.
Комунистички Интелектуалци су знали шта раде.
Национализам није окренут према другој Нацији већ за своју Нацију. И, требало га је огадити, Србима, дабоме. Комунисти су ваш пријатељ, Срби Националисти су ваш непријатељ.
Запад и Европа, који су ступили на подручје срушене Државе, девастираних Народа и Народности, уништених Срба и Српских Земаља, наставили су са комунистичким тактикама и стратегијама у одстрелу Нацицонализма.
За то им је, код Срба, послужио тандем Драшковић – Шешељ, који је програмирано сатанизовао Србе, изигравајући националистичке смрдљиве и неопране мечке.
То је Западу послужило као изговор за сваку одмазду и злочин над Србима. И за етничко чишћесе са Косова и из Хрватске.
Национализам и Нацизам других, Хрвата, Словенаца, муслимана, Шиптара, није сметао Западу.
Резултат је такав да је данас у Србији ризично поменути Национализам.
Не постоји никаква политичка снага која би узела Национализам за подлогу и програм дјеловања и стварања Политичке Странке. Не постоји ни клица. Не постоје и Политичари или Интелектуалци.
Срби нису покушали ни да редефинишу Национализам, да скину смрдљиве покрове Комунизма, Нацистичке Европе и Неолибералног Запада.
Како би Национализам приближили људима.
Национализам обухвата
▪ Државу.
Без Државе нема Нације и њене Територије. Нема Националног Интереса.
▪ Нацију.
Као скуп људи исте Мајке и исте Вјере.
Нација нису сви они који живе у некој Држави.
То је западна формула за владавиму најужег тима Супраелитиста.
Често се мијеша Народ и Нација. Народ је широки конгломерат и није способан да има Државу и Територију. Нација је више степен.
▪ Националну Идеологију.
Која може све друге, модерне, Идеологије да користи за себе.
Од Либерализма до Глобализма. Али у заштити Државе.
▪ Суверенизам.
Који обухвата Независност и блиске везе са припадајућим Свијетом.
-------
Национализам, дакле, нема никаквог интереса према и против других Нација.
Држава служи за то да амортизује све девијације. Преко Државе се разговара са другим Нацијама. Преко Државе се штити од других Нација.
Србија је изгубила могућност стварања Велике Националне Странке. Која би могла да буде услов опстанка Државе Србије. И Срба, уопште.
Република Српска је друкчији национални и политички ареал.
Када је СДС почео да се осипа и расипа, СНСД, у почетку, Странка Независних Социјалдемократа, преузела је улогу Националиста.
На тој Идеологији Национализма, Српска је опстала до данас.
Све је чињено и све је говорило, да је требала да нестане најдаље десет година послије Дејтона.
Национализам, данас, ниче у ЕУ.
То је добар знак.