ЛОКИЗБОРИ СРПСКА.
СТАЊЕ ЈЕ НОРМАЛНО.
ВАГА ЋЕ БИТИ ПРЕЦИЗНА.

 
Јаловина из западно индукованиих политичких рудишта Републике Српске, ПДП, СДС, Вукан... расула се и слегла.
ВБУ Група, Вучић Београд Удба, достигла је свој максимум.
Есенесде се организационо тргнуо. Коначно.
Наук успоредбе прошлих Локизбора и прије двије године Општих, са овима, треба да се изучава у озбиљним Политичким Странкама и на Политичкој Сцени Српске.
У прошла два изборна хаоса, Анархија је била главни политички колосијек.
Западне Службе, уз помоћ београдских аматера, усијале су атмосферу као да се ради о полуколонизованој гладној и босој афричкој земљи.
Та мобилизација свих који нису за Власт, може да донесе одређен број, чак и максималан, Гласова. Али не може да побиједи. У конкретном случају. Потребна је крађа, отимачина, манипулација.
На томе је прошао Балоначелник. То су обећали и Џејлен Тривијал. Па нису успјели.
Та неполитичка атмосфера, та прогањајућа хистерија тајних суфлера и јавних Аматера Аналфабета, доживила је крах.
Несрећа је у томе што Актери те Хистерије нису схватили да су они били ту само за једнократну употребу.
Они су искориштени исто као и онај момак кога су убили. Само што су ови живи.
Да су побиједили, били би набољи за Запад. Не би знали ништа да раде, слушали би.
Кад нису побиједили, не вриједе им више ништа. Као што су били безвриједни и прије Хистерије.
Пошто нису схватили, они су и сада изашли на Игралиште.
Овај пут ће видити колико заиста вриједе.
Поред тога што не вриједе ништа на политичкој сцени, и разбијени су и бауљају ко ћорави мачићи.
СДС се упропастио потпуно. Схватиће да им се не исплати ни излазити на сљедеће Опште Изборе.
Уљудно сам им предлагао да приђу Есенесдеу, као Национална Странка.
ПДП ће на овим Изборима, сав постати почасни.
То гласова што укупи Балоначелник, немају никакве везе са ПДП.
Болоњушу не треба ни помињати.
Сви ће схватити да у ствари, зависе само од тога колико Велика Организација СНСД ради или колико не ради.
Ну.
И ови Избори ће показати да Политичка Сцена Републике Српске треба да се озбиљно реновира и гради.
Јака Политичка Сцена доноси националну и државну стабилност.

 

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ВРИЈЕМЕ ИЗБОРНИХ КАМПАЊА
ЗРЕЛО ЈЕ ЗА ТРАНСФОРМАЦИЈУ

 
За успјешну, или успјешно видљиву, Изборну Кампању, треба много Људи или много Пара.
Увијек, код Бирача и по Гласовима, прође онај ко има много Људи.
Та Војска Активиста, Актера и Акцијаша, ненадмашна је само ако је везана за одговорајућу Организацију.
У овој Кампањи за Локизборе, у Српској, видљив је одређени Замор.
Чим се Велики Играчи, Епохални Политичари, Политички Свјетионици, кандидују за носиоце одборничке листе.
Нема другог начина да се добију Избори, осим да дођеш до Бирача.
Ако имаш Тоталитуру на располагању, дакле све ти је на руку и подређено теби, можеш се припомоћи Манипулацијама.
Тамо гдје је више Странака, гдје нико, осим Запада и Лопова, не држи Медије, мораш на Игралиште.
Садашњи Актери Локизбора, још увијек воде Изборну Кампању као да је Рат завршен прије три године а Демократија у великом успону и сјају.
Ну.
Интерес за Демократију, Изборе, Митинге, Велике Скупове, Билборде, ТВ Спотове, Бодљавине и остала срања са западне стране, нису више таква.
Бирачи не допуштају да их се прави будалама.
Као што је 2010е, Бакир Алијин добио 162.000 Гласова а Жељко Лагумџијин 337.000.
Један или два Лидера, у Локизборима, морају се појављивати сваког дана и свуда. Али то не доноси Гласове.
То само скреће пажњу са оних са мањим рејтингом и дометом.
Главни посао мора да обавља организација.
Кандидати за Одборнике, Начелнике и Градоначелнике, морају да оду до сваког божијег подручја.
То не може да се изведе преко Шатора и других Аматерских Попевки.
Много Кандидата се појављује први пут и за важна мјеста.
Они нису сви Мала Мајмунчад да су их Медији сваки дан објављивали.
Људи их не знају а важно је да их упознају.
Те поставке сам разрадио у мојој књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности.
Политичке Странке ће морати да се оспособе за Организацију а Организацију за вођење Изборне Кампање.
Објављивање Огласа на хрватском Индексу, нпр, обична је будалаштина.
Мораће много више да знају о колективној и појединачној Политичкој Свијести.
Иначе ће у тај простор да уђе неко други.
Са Парама, са Будалама, са Преварама.

 

СРБИЈА НЕМА
РЕФЛЕКС ОПСТАНКА
И СПОСОБНОСТ ДЕТЕКЦИЈЕ
НАЈОПАСНИЈИХ НЕПРИЈАТЕЉА

 
То је условљено историјским путевима којима је прошла али и особинама  Српске Нације.
▪ Србија се није суочавала са тоталним истребљењем Срба
▪ Дуго вријеме Отоманске Империје, над Србима, омогућило је национално преживљавање
▪ Након тешких искустава Првог и Другог Свјетског Рата, код Срба се до краја улегла извјесна Национална Равнодушност.
Све се може преживити и све ће проћи.
▪ Одсуство Територијализма код Срба, незаинтересован однос према Земљи, традиционалан је, од почетка је. Сано су Срби Републике Српске друкчији.
-----
Када се све то сабере, уз много других фактора, објашњиво је како су Срби ушли у СХС, како су прихватили Комунисте, како су сада прихватили Запад (без обзира што анкете говоре другачије, равнодушност којом живе под Вучићевом  диктатуром , говори још друкчије).
У свјетлу догађаја на Блистоку, скоро потпуна је окренутост Палестини, муслиманима, Арапима, Ирану... а Израел је највећи непријатељ Срба.
Заборавило се комунистичко, и српско, подржавање Палестине и муслимана, током деценија од 2СР. Није се мислило да то Израел неће опростити.
При томе се мијешају Јевреји, Израел, Ционизам, Хазари...
Примјетна је дијаметрална супротност на подручју Републике Српске.
Та неспособност да се процијени значај Територије за Нацију и да се најприје обиљеже најближи и најкрволочнији Непријатељи, објашњење је зашто Вучић влада са таквом лакоћом.
Сви српски Непријатељи имају уграђен нагон Тертиријализма.
Сви хоће Српску Територију. То се види у Хрватској, у муслиманском заузимању и отимању српске земље у БиХ, на Косову и Метохији, у Америчкој Политици...
Али, Србе Србије то не дотиче.
Најближи и најкрволочнији Непријатељ је онај који хоће твоју Земљу. Јер то значи да тебе хоће да истријеби.
Није битно колико је тај непријатељ географски далеко или близу.
Србима властита Територија не значи ни близу толико колико Непријатељима Српска Територија.
Излаза нема.
Излаз је у Диктатури каква је била комунистичка. Некој врсти такве Диктатуре. За коју, данас нема услова.
Ту Диктатуру је преузео Запад и на исти начин влада Србијом као и Комунисти.
Ну.
Једно је отети Диктатуру од Комуниста, у чему ће помоћи Запад, а друго је отети Диктатуру од Запада.

 
НОВАК ЂОКОВИЋ,
КАНДИДОВАЋЕ СЕ
ЗА ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ

 
Новак је већ изнио свој Политички Програм.
И новољудски.
▪ Антиглобализам
▪ Косово и Метохија
▪ Здраво Српство.
Да не кажем Српски Национализам, може неко да се увриједи.
Стигла је и објава да ће послије завршетка Тениса, да живи у Београду.
То је Знак.
И стигла је порука да је Србија, без Косова и Метохије, прашина.
Списак оних којима је, након тога, пао мрак на очи, предугачак је за овај текст.
Кад се кандидује, Новак Ђоковић ће да побиједи.
Новак има све оно што Политичари у Србији одавно немају.
▪ Зна да треба да ради само оно што зна.
▪ Зна да нађе и организује оне који треба да раде остало што је потребно.
▪ Зна да је Протокол и Јавни Иступ пресудан и да мора да буде чиповски прецизан. Новак никада не баљезга.
▪ Може да отпусти првог сарадника када укупна ефикасност пада.
▪ Схвата да је интеракција свих институција, од кондиционог тренера до спаринг партнера, потребна за успјех. Не ради, дакле туђи посао и не ради све сам.
▪ Угледан је у цијелом Свијету. Новак није Провинцијалац на Маргинама.
----------
Вријеме је да поштени, образовани, оспособљени, стручни, Срби почну да прилазе Новаку.
Новак Ђоковић може да буде једина могућност спаса Србије из живог глиба, из којег сама не може да изађе а ови, који је извлаче, само промијешају блато и пусте је да копни још даље.
Та кандидатура могла би да буде језгро из којег би никла Нова Србија. Прва Србија.
У којој би никле Нове Институције, здраве, потребне ефикасне. Скупштина, Влада...
Највећи проблем код кандидовања Новака, биће то што ће морати да се створи нова Политичка Сцена. Да се створе Политичке Странке.
А, Срби не воле да праве Политичке Странке.
Срби воле да шефују.
Да се сваки дан понизно обраћају Шефу.
Срби су Шефиди.
Потребно је умјесто Шефида, распоредити Политичке Актере.
----------
Дабоме да ово све изгледа површно и лако.
Чак и ако тако буде, Србију чекају деценије изласка из Глиба.
Ну.
Према садашњем стању, никада неће изаћи.

 

САДА НИЈЕ МОГУЋЕ
СТВОРИТИ СТВАРНУ
ПОЛИТИЧКУ СТРАНКУ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
 

То значи да све што се појављује или што ће се појавити, манипулативно је и приручно.
Ако количина Манипулатива буде већа, може загадити Политичку Сцену и довести до труљења и слома.
Главни разлог немогућности стварања Стварне Политичке Странке, лежи у снази и величини Есенесдеа.
Политичко Игралиште, Политички Програм, кормила и весла, Актери и Активисти су, дакле, заузети, окупљени и није могуће наћи друге.
Есенесде због тога нема лагодан положај. Има веома тежак положај одговорности.
Свака слабост Есенесдеа, довешће до новог простора за Манипулатив.
То смо имали прије четири године у Бањалуци.
Исти сценарио може да се догоди и за ниво цијеле Репубике Српске.
Данас, у Српској, Политичку Странку, мада садржина не може увијек тако да се назове, може да формира само умрежена западна структура разних НВО и СУМ, Српска Удбашка Мрежа.
При чему је СУМ у предности.
Такве Странке имају ограничене габарите и никада не могу стећи популарност која би природно регрутовала нове чланове.
Њима је потребна ванредна анархистична ситуација да би постигле нешто значајно, што је веома тешко одржати, или потпун преврат, који би, онда одржали камуфлирани индуктори, јер је добитак велики.
Дабоме, да се поставља питање, Како је Еснесде успио да створи Странку и Организацију, поред Есдееса који је био јак ко црна земља.
Есдеес није био Странка. Није имао Организацију. Имао је веома јаку мрежу Локалних Актера, Моћника. Али то није било повезано ткиво. Почивало је на Интересима уграбљеним у Рату и послије Рата. Интереси и Национална Политика не иду истим путевима, немају исти циљ.
Есдеес није имао снаге да се трансформише. Да оживи.
Као што је КПЈ то учинила послије Рата. Изградила је моћну комунистичку организацију која је била темељ Власти.
Есенесде је на празном простору изградио Организацију.
То је Капитал који доноси највећи Политички Профит.
Организација Странке је жив организам који има могућност да први реагује на страна тијела.
Нема Лидера Странке који може да зна стање Организације и стање политичких такмаца, као што је то Организација на терену.
Сада, Есенесде има одговорност не само за себе, већ и за Републику Српску.
Послије ових Избора, када се разаберу резултати, треба Организацију Есенесдеа подићи на виши ниво. То морају да држе Организациони Секретари. Њих сада нема. Њих се мора обучити и школовати, од Активиста који имају политичко образовање, имају вољу, снагу и имају времена да се у дугом раздобљу баве Организацијом.
Такве је тешко наћи јер је потребна велика жртва, и лична, и породична и свака друга.
Без дизања Организације на виши ниво, законито јача Лидер.
Јачање Лидера доводи до слабљења Организације.
Уништење изнутра је најпогубнији сценарио.
То је преткорак за попадање Државе.