КАКО СЕ СУПРОТСТАВИТИ
НАЈЕЗДИ ЗАПАДАШКИХ
ИСТРЕБИТЕЉА.
НИКАКО.
КАД СЕ СРБИ ВРАЋАЈУ
У ПРЕДКОМУНИСТИЧКО ДОБА.
Србија је већ петнаест година у Дијалогу са Косовом,
својом Територијом, и Протувама Брисела и Вашингтона.
Никад нико није сазнао са које Државне и Националне
Платформе се ишло у тај дијалог.
Те Платформе никада није ни било.
Сада је дошло дотле да Вучић не може ништа да каже о
неком Дијалогу, јер је тако договорено.
Рекао је, само, да је опет поновио став да Србија не
пристаје да је премјесте у Јужну Америку.
Некад су ишле Вијести из којих се није могло баш пуно
закључити, у стилу, Извршни Комитете Централног Комитета је усвојио...
Барем су ишле.
Србија је довела до савршенства то да не зна куд се
иде, на основу чега се иде, шта се даје, шта се тражи, шта је дато...
То није само за Косово. За све у Србији, тако је.
Република Српска нема такво стање. Али има много
сјајних тренутака, као и Вучић.
Са које Платформе је дата сагласност за Апелационо
Вијеће неуставног Суда БиХ.
Свакодневни Људи нису дужни да знају Политичке Занате,
да знају трендове и координате, да се брину око тога.
Зато имају Политичке Странке, Парламент, Владу,
Предсједника.
Да би проводили Вучићизацију, све њих треба да
искључите. То је Вучић постигао. Српска још није.
Ако Свакодневни Људи све то не морају да знају, они су
своје урадили на Изборима, одговорност Политичких Челника је изнимно повећана.
Да би могао да је издржи, Предсједник, Лидер, мора да
се обраћа Политичким Странкама, Парламенту, Влади.
Не смије упасти у Замку Запада. Они у нападу на Србе,
Србију и Српску, никад не користе Парламент и Владу.
Шаљу Дркаџије.
Срби се помоћу Дркаџија не могу томе супротставити.
Могу само помоћу Странака, Скупштине...
Помоћу онога што једино имају.
Ако то не користе, Предсједнику не могу ништа.
Нема механизма да га се спријечи.
Осим Избора.
А на Изборима, Запад је већ припремио још горега.
У ПОВРАТКУ НА ДЕЈТОН,
РЕПУБЛИКА СРПСКА
КАСНИ ЗА СВЈЕТСКИМ
СУВЕРЕНИСТИЧКИМ
ТРЕНДОВИМА
Запад пропада а Република Српска се чешља.
Свијет се ломи.
Само још нема превода, Милић Вукашиновић нешто
поболијева.
Република Српска не може да се ослони само на Додикове
импровизаторске марадонизације, које се своде на стани, крени, запријети,
олади...
Па дођемо у апсурдну ситуацију да Педепе упозорава
Српске Министре у СМ да постоје Закључци Народне Скупштине.
Педепе, који је толико пута попишао Народну Скупштину.
Како у Сарај Чадору, она пропадајућа СДА, у свом Страначком
Политичком Програму, има БиХ без Ентитета, дакле, укидање Републике Српске,
тако највећа Политичка Странка Српске мора да има у свом програму: Дејтонски
Самостална Република Српска.
Није довољно, као што стоји у Програму СНСД, Два Ентитета
и Три Конститутивна Народа.
То је темељ БиХ. Ради се о Темељу Српске.
Најбоље би било када би се то убацило у Политички
Програм и Есдееса и Есенесдеа.
А онда, уобличило у Национални Проглас, обзнанило и
понудило другима да то потпишу.
Дејтонски Самостална Република Српска треба, за
почетак, да
◘ Убире ПДВ
◘ Организује Војску на својој територији
◘ Организује Изборе, без икакве везе са ЦИК и
Сарајевом
◘ Самостално одлучује о Инвестијама
◘ Да организује комплетно Судство
◘ На Територији Републике Српске, прогласи неважећим
све Институте који су изван Десет Дејтонских Надлежности Институција БиХ
◘ Редукује одлучивање у ПС БиХ и у Савјету Министара
само на Одлуке и Законе из Десет Дејтонских Надлежности...
ПРЕДАЈУЋИ КОСОВО,
ВУЧИЋ ПОТПУНО
УНИШТАВА СРБИЈУ
Свако зна да није само Вучић у Ланцу Кривице.
Ну, Вучић је пропустио да учини оно што је могао.
По томе ће у Историју бити уписан као Највећа Српска
Штеточина.
Те приче које се лансирају, повремено, од двојца Ву-Да,
Никада нећемо признати Косово, Нема Столице у УН... лансирао је и Тадић, Ми,
никада, али никада... А шта се све од тада догодило.
Свако зна да Србија не може сутра у четири, да Узбуну
Нишкој Армијској Области, или како се већ зове, и да до увече избије на крајњу
јужну тачку Косова и Метохије.
Свако зна да Косово и Метохија, у Србији, више, никога
не занимају. А ко зна да ли су икада и занимали.
Не занима ни Српску Православну Цркву, Патријаршију, ни
Српску Академију Наука, ни Војску Србије, ни Опозицију, ни Власт...
Сви знају да Кина и Русија, не могу помоћи ако нећеш
сам себи помоћи.
Оно што Србија може да учини, јесте да повуче неколико
капиталних поитеза за Будућност.
Јер, Будућност неће увијек бити Садашњост.
◘ Поништити све Споразуме, Договоре и Пристанке уназад
петнаест година.
◘ Све Бусоле оријантисати
на 1244.
◘ Прогласити Окупацију Косова и Метохије.
◘ У Србији блокирати и онемогућити све што има везе са
Шиптарским Косовом, до личног и транспортног кретања.
◘ Прекинути дипломатске односе са Пет Земаља Запада...
Свако зна да би то изазвало велике проблеме.
Изолација, Санкције. Проблеме војне природе. У којима би и Становници Србије били
Жртве.
Ну. И треба да буду Жртве. Јер својим односом
омогућују и потврђују Политику Вучићеве Србије, Политику Издаје Косова. Не
схватајући да тако подржавају Политику Уништења Србије. Подржавају одвајање
Санџака, није довољно назвати то Рашка Област. Подржавају Државу Војводину. И Нацију
Војвођанци. Као што су сада Црногорци.
Јер.
Ништа се, ово, не чини због Косова, као што СФРЈ није
разбијена због тога да БиХ, или Хрватска, буде призната Држава.
Све се чини за уништење Срба.
Што подразумијева и уништење Србије.
Свако зна да Вучић, у том случају, не би могао да
остане на Власти.
А, шта ће Србији Вучић на Власти.
Довео је Србију до општег расула, предао је Западу док
он сам хода по бјелосвјетским ходницима, ко Прилуда.
Сада се хвали, како су он и Курти позвани у Брисел, на
неке маргине.
-------------------
Срби, нажалост, никада неће схватити да Судбина Србије,
само што није запечаћена.
РАЗАПНИТЕ
ОГЊЕНА ТАДИЋА
Унутарсрпска необјашњива Мржња према појединачним
актерима, традиционална је особина овдашње Јединке која је, током деценија,
знатно утицала на судбину Нације и Српства.
Српски Умственици нису изучавали тај феномен.
Има пречих и исплативијих знања.
Срби, од тридесет година, и данас мрзе неког Крцуна. Неког
Калабића.
Ја од Рата живим под огромном Мржњом по основу рада у
Есенесдеу. Ништа друго што сам урадио у Животу, не види се од тог Есенесдеа.
Српски Појединац, у тој Мржњи према појединачним актерима
Јавности и Политике, исказује све своје социјалне поремећене координате,
незадовљства собом и околином, неспособности да буде Нешто, потражњу за нечим што
му не припада, своју ускопогледну и ускоумну трасу којом се креће и упире прстом
у Кривца, он их има више, који је узрок свих зала и његове ситносопственичке
судбине.
Ту неартикулисану, дубоку, животињску мржњу, прати и
нови Рјечник.
Цијели низови Ријечи створене су за означавање Злог
Појединца.
У почетку тих новодемократских девијација, биле су
поетске ознаке, сада су то најтеже дисквалификације које не иду ни уз некадашње
Хитлерове Нацисте.
Подлога свега је потпуни нестанак националних
вриједности, друштвених степеница, мјерила и института.
Као и несхватање Нације као Колективитета у коме Србин
једино може да опстане.
Недавно је, читам, Огњен Тадић именован за Савјетника
Предсједника Републике.
Сви знају ко је Оги.
Али нико га не смјешта у Координате Републике Српске.
Већ се изливају пљувачке оцјене како је полетио да
буде Савјетник Мрском Додику а био је, ономад, кандидат за Предсједника
Републике, када и Додик.
Не види се чему је грешка Огњена Тадића.
Он је скупио огроман број Гласова, тада, у тој утрци
са Додиком.
Имао је погрешке у кампањи. Као што их је имао и
Додик.
Оги није имао Организацију иза себе, као што је имао
Додик.
Ну.
Оги се није борио против Додика. Није се борио да
сруши Додика.
Огњен Тадић се борио да постане Предсједник Републике
Српске.
Шта је, сада, чудно, погрешно, дисквалификујуће, ако
нешто, што може, уради за Републику Српску.
Како то да нико не види Републику Српску и њен интерес.
Како то да нико не види да је Република Српска
најважнија за Опстанак Срба.
Да је свако важан, ко хоће да било шта учини за
Републику Српску.
УСИТЊЕНА ОПОЗИЦИЈА,
ПРВИ ЈЕ КОРАК
УСИТЊАВАЊА И УНИШТЕЊА
ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ
(СРБИЈА И СРПСКА)
Претходна питања, која нико никад није регистровао.
Ко је наложио Српској Демократској Странци да се
удружи са Партијом Демократског Прогреса. Кад се ради о неспојивим
хемикалијама.
Ко је наложио Вучићу да не формира онај свој Народни
Покрет.
Дабоме да је Запад. Али би било битно, за квалитетне
закључке, да се обзнани конкретнији актер.
И један и други налог имали су за циљ уситњавање Српске
Политичке Сцене. И у Србији и у Српској.
Прикључењем Есдееса на пуњаче Педепеа, Есдеес је значајно
копнио али Педепе није растао еквивалентоно томе.
Тако, када се једном обори, или изгуби Есенесде, нема
јаке Странке на Власти.
Нејаке Странке на Власти и на Политичкој Сцени
значајно умножавају могућности и ефекте сваковрсних манипулација.
Вучићев Покрет носио је опасност да на политичкој
Сцени Србије, остану само СНС и тај Покрет. А све друго би потонуло, укључујући
и Социјалаисте.
НСПМ је објавио октобарска истраживања Јавног Мнијења
у Србији.
Уочљиво и очекивано је да СНС и Дача Социјалисти
пливају око својих процентуалних бова.
Све остало је ситно добога.
То значи да је
◘ Вучић сигуран. Његови проценти, и Есенесови, и кад
падају, падају заједно са СП. Што му омогућује да бира између Социјалиста и свеопште
ситњежи.
◘ СП у великој опасности. Лако може да се изостави у формирању
Власти и да нестане.
Та одлука не зависи од Вучића већ од екстерне
констелације.
◘ Опозиција нестала.
Опозиција у Србији мора под дупле наводнике.
““Опозиција““. То што је манифестовала од прошлих
Избора донијело је само уситњавање и лагано форисрање двојца са кормиларом,
Ђилас – Мариника.
Народна Странка која је показивала највећу озбиљност,
има неупотребљиве проценте.
У активностима Опозиције, све је учињенио да се она
нигдје не препозна.
Умјесто јасног Националног Интереса, форсирана је
борба против Насиља у Србији.
Да су рекли Против Насиља у Новом Аустралијском Јорку,
ефекат би био исти.
И одазив. Што је најжалосније.
-------
Сада се у Србији дискутује у колико Колона треба да
иде Опозиција.
То су аналфабетске дискусије.
Да би се два актера удружили на Изборима, и постигли
више од обичног збира Подршке, односно збира пријашњих Гласова и Чланова, они
морају имати јасну Организацију која се може активирати и усмјерити.
Ако је немају, а скоро нико је нема, Гласови ће долазити
сами од себе и неће донијети ништа.
Највећи дио Опозционе Ситњежи, не може достићи ниво
Истраживања НСПМ.
Страначка Организација, и мала и велика, мора да буде организован
Фронт напада и одбране, са Траншејима и Рововима.
То нема ни СНС, али има додатне манипулативне,
властне, финансијске, медијске... алатке, што Опозиција не може имати на било
који начин.
--------
Шта је даља Опасност по Србију.
Уситњавање СНС.
Што је веома лаган посао.
И то је задњи корак у уклањању Вучића, кад за то дође
Западно Време, и довођењу, по Србију, још горег.
Јер је то прави циљ Запада, у уништавању Србије.
Зато се уситњава Политичка Сцена.
Ситна Странка не може да да јаког Лидера.