ПОЛИТИКА ЈЕ
ОЗБИЉАН И ДУГ ПОСАО,
НИЈЕ ЈЕДНА КОЊСКА ТРКА

 
Уложиш све на Кобилу у једној трци, Кобила кобива сјајне длаке, ита се и задњим и предњим, сукти кроз ноздрве по три копља у даљину, ето побједе.
То што ниси знао да је Кобила сипљива и ћорава на једно око, довело је до тога да је Кобила пред самим циљем упала а кроз циљ прошло много малих животиња,  неке лисице, творови, зечеви, кокоши... а тек ћурке какве.
Ствар је била у томе да те мале животиње стално трче и кад је трка и кад није.
Оне не бацају све на једну трку.
Оне, кад се све заврши, оду Коњи и Кобиле, публика и кладионичари, кокичари и редари, највише добију.
Они који желе да се баве Политиком, морају, најприје, да престану да идеализују себе па онда да престану да идеализују Политику у којој су они.
Када би се дешифровала апликација постизборних разговора и комбинација, ништа Скај, какав би то уџбеник и енциклопедија, практичне Политике, био.
Тада би многи Политикоид, Аналафабет Аматер, могао да сазна много о себи. И оно што његова рођена мајка не зна.
Самоидеализација није ријетка појава.
У сваком божијем занимању и бављењу.
У Политици, међутим, она је опасна јер је јавна и под повећалом. Јер ћеш на, крају, испасти Будала. Јер ће те Будалом направити и онај који није имао намјеру.
Политика јесте Политички Програм.
Трасиран и виљив Пут.
Ну.
Тај Пут се не цакли. Читав живот, ако се стално бавиш Политком, може да ти прође у разним рупама и вагашима, замјени точкова, набавци коломасти...
Ти, на крају, станеш а Политика иде даље.
Побједа се састоји и од Пораза.
Само, треба знати када да се крене у Побједу.
Потребно је пуно малих Пораза за једну велику Побједу.
Никад није била сама велика Побједа, пала с неба.
Када сам на неком Ратишту, држао предавања, тушио људе, о томе како требамо направити ровове са два слоја балвана изнад, и направили смо их, да нас минобацачи, бестрзајци и тенкови не лове по ливадама ко зелембаће, један мудров, сједећи у ладу, каже, За војску треба организација и талентација.
Ако идеш у Политику без Организације и Талента, упашћеш прије оне Кобиле.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА.
КАКО ПРОЋИ
ЈОШ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ
КРОЗ БиХ.

 
Додик је, прије четири године отишао са извјесним оптимизмом у Предсједништво БиХ.
То се тако не ради.
То је ко кад би се развеселио кад видиш Михајлицу.
Република Српска, у протекле четири године, није ништа добила чињеницом да је у саставу БиХ.
Неће ни у наредне четири године.
То значи да ће све морати да учини сама.
Другог излаза нема, у стању какво је.
▫ Хрвати ће да држе Савјет Министара.
Али не ефикасније него што су га у протекле четири године, држали Срби.
Хрвати ће, опћенито, хтјети да буду кооперативни. ЕУ, НАТО.
Што, је погубно за Хрвате. Идемо у ЕУ па нека нам они бирају Комшића.
▫ Предсједништво ће да држе муслимани.
Жеци ће, тамо, да живи у мрачном добу кад Жене нису имале право гласа.
▫ Федерацију БиХ ће да држе муслимани.
Уз извјесну количину хаоса између СДА, 3, 8 и Реиса.
Који ће увијек претегнути на страну муслимана а против Хрвата.
▫ Представнички Дом и Дом Народа ПС БиХ, држаће Срби и Хрвати.
За шта ће им требати Муда. Која досад нису показали.
Досад су, углавном, Њега вадили на сто. Да видимо чији је мањи.
▫ Све неуставне и недејтонске, нелегалне, Институције, држаће муслимани.
▫ Међународна Заједница ће појачати Технологију КУЛВ.
Ништа се друго не може очекивати. Кад су их почели черечити Суманта Џејлен и Васковић, онда је јасно шта је на ствари.
------------------
Република Српска, дакле, као дејтонска Држава Српског Народа, нема ским да разговара.
Било би логично да је то Федерација. Као друга Држава. Али ФБиХ није ништа.
Са Заједничким Институцијама Српска не може да разговара јер оне служе за шиканирање Републике Српске.
Стога.
▪ Двије Трећине у Народној Скупштини биле би Божије Давање.
Ако се то постигне, Вето треба користити у два, у четири, у шест, у осам... ко Кино некад.
▪ У Савјету Министара Република Српска мора да буде против НАТО па и ЕУ, у сваком погледу.
Приближно, против свега. Осим оног што ће јасно користити Србима а и Хрватима, против Сарај Унитаризма.
▪ Одмах треба донијети одлуке потребне за самостално провођење Локалних Избора 2024е.
▪ У сљедећој години, једну тзв Заједничку Институцију, која је неуставна и недејтонска, треба прогласити неважећом и ненадлежном на територији Републике Српске.
И наставити са том политиком.
▪ Оно што се може, од великих блокираних пројеката у Српској, гдје не треба Вучићева Србија која не смије, треба почети реализовати и градити.
Све остало, што се појави у БиХ, треба блокирати, не дати сагласност Републике Српске и Представника Српске. А они нека раде шта хоће.
▪ ...
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

НА ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕВЛАДАВАЈУЋА ИДЕОЛОГИЈА
ЈЕ ИДЕОЛОГИЈА ОПСТАНКА

 
Нико не треба да се поводи за Неолиберализмом и његовим тржиштем, Демократијом и људским правима, Еуроатлантским интеграцијама...
За Западом уопште.
Запад је пропао кад је пропао Марлборо.
Запад ти узме Тржиште, не даје ти га.
Запад ти прописује Демократију а код себе је нема.
Запад те не интегрише да будеш јачи већ да будеш потчињенији.
Кад Мађарској не дају да дише, шта би било са Републиком Српском, ако би пристала на све то и подала се.
Улазак Русије у Украјину, није разоткрио Русију.
Разоткрио је Запад.
Ако некоме још није јасно шта је Запад, онда је његова свијест трајно зазидана.
Зашто су Есдеес и Педепе, опет изгубили Изборе.
Зато што немају Идеологију.
Нико данас нема Идеологију. Мртве су Класе, Капитализам, Комунизам, Социјализам, Марксизам, Либерализам...
Тачно. Ну.
Капитализам се трансформисао у Идеологију Морганизма. То је Идеологија Моћи.
Социјализам и Социјалдемократија су се трансформисали у слуганство Америци. То је Идеологија Нестанка.
Кинески Комунизам је напустио реформе и уважавање западног тржишног либерализма и окренуо се Етатизму. То је Идеологија Моћне Државе. Ђанг Гуо.
Само ми отварамо Велике Тржне Центре.
И боримо се против Криминала и Корупције.
----------
Чињеница је да је Република Српска мала.
И да не може да се мјери са Русијом која има Идеологију Православља. Овдје се не ради о Вјери. Са Кином и Ђанг Гуо. Са Америком и Морганизмом.
Али мора да се држи Идеологије која је овдје једино могућа.
Идеологије Опстанка.
Опстанак је мултиегзистенцијалистичка категорија која укључује Опстанак свега. И Државе Српске, и Срба, и Вјере, и Земље...
Ако су Русија и Кина јуче послале своје највише овдашње представнике на Инаугурацију Предсједника Републике, онда је јасно да нас не виде као мале.
Виде нас много већима због нашег Опстанка.
И Русија и Кина, кроз своју Историју, добро знају шта је Опстанак.
Политичка Сцена Републике Српске мора да успоставља критерије те Идеологије Опстанка.
Да нам се не би догађале Јелене и Педери, Продавачи Српске Демократске Странке, Издајници и Колаборационисти.
Политичка Сцена мора да има филтере за Западњачке Протуве.
Република Српска није овдје случајна.
Она је настала на свим Опстанцима Српског Народа.
Она је једна велика епоха Опстанка Срба.
Над њом, као и у свим ранијим фазама, виси Крвава Кама а под њом копају Јаме.
Политичка Сцена Републике Српске не може себи дозволити луксуз националног црвоточења и форсирања малих зелених, развратних педера, суманутих издајника и Самоуништитеља свега постојећег. А прво Српства.
Умни и политички дио Србља, Овдје, мора да се активира.
Мора да заложи своју главу на јавне пањеве.
И да се непрестано бори за Идеологију Опстанка и сам Опстанак.
Иначе ћемо доживити судбину Србије.
Добровољно ићи у Нестанак а раздрагано махати и обмањивати се.

 

ШМИТУЉА
 НЕМА ПРАВО ДА
ПЕЧАТИ ОПСТАНАК
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
И СРБА ОВДЈЕ,
ДА ИХ ШАЉЕ У НЕСТАНАК

 
Карактерне и Главене Болести су лична ствар сваке Протуве.
Ну.
Када се користе над другима, у име других, на судбеном путу Нације и Државе, онда подлијежу Суду и Затвору.
Па, ако шта остане, и лијечењу.
Шмитуља може приватно да се вуцара са Шмитом.
Јавно политички, не може.
То је Издаја Републике Српске.
Спрам које су „покрадени“, па и покрадени Избори, ништа.
Болест Протуве Шмитуље најутемељенија је у њеном политичком АА Синдрому.
Аналфабетизам и Аматеризам.
Чак и ако не схвата шта значе њени потези, то не крњи Издају Републике Српске.
Немимика њеног лица старе индијанске бабе, говори да она не схвата шта се догађа, шта ради и гдје се налази.
Да је чипована и да ради по диктату.
Ну что.
Јебеш и Шмита и Шмитуљу.
Један њен наступ у Србији, овдје је прошао без икаквог одјека и реакције.
Она је, тамо на некој усраној телевизији, а није Пинк, изјавила да Република Српска не може да буде самостална и независна (није цитат), да то није реално. И поткријепила аргументом, Да вам право кажем.
Кад са комшиницом пиша иза живице, може тако да прича.
Као политичка протува, неко ко се кандидовао за Предсједника Републике, не може.
Ни Шмитуља, ни било ко у општем и државном послу, нема право да печати судбину Републике Српске и судбину Српског Народа Овдје.
Шмитуља и њена Главена Тава, не може да разабере очигледне релације.
Она, од Крадљивца Додика не види Крволочне Хорде над Србима.
◘ Дејтонски Споразум је дјело Запада.
Ако не бдијеш над њим, они ће га изјести и нестаћеш.
Тако Запад ради.
Они би од Дејтонског Споразума, и на томе стално раде, начинили Мински Споразум, Бриселски Споразум...
◘ Дејтонски Споразум омогућава потпуну Независност Републике Српске. Дабоме, треба стварати услове за то. И неке причекати.
Одбијати унапријед могућност Независност Државе Српске, Велеиздаја је. За стријељање је, након Пријеког Суда.
◘ Одбијање Самосталности и Независности, останак Републике Српске у БиХ, значи пристанак на интеграцију БиХ у ЕУ и у НАТО. И то је само по себи нестанак Републике Српске.
Нико не воли Запад толико да би пристао на свој нестанак.
Ако Шмитуља воли Запад, нека иде у Украјину и ратује против Русије.
◘ Целовита БиХ, Вучићева подвала Србима, останак Репубике Српске без Дејтона и у БиХ, директно води ка судбини Срба у Хрватској. Испод три посто. И судбини Срба на Косову и Метохији. Нема ни Српске Заједнице Општина. Судбини Срба у Федерацији БиХ.
--------------------------
То је, укратко и огољено, Јелена Тривић и цијела Партија Демократског Прогреса.

 

СРПСКА
ДЕМОКРАТСКА
СТРАНКА
НЕМА, ВИШЕ, НИКОГА.
ДАНАС, НИ МИЛИЧЕВИЋ
НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ НОВИ СДС.

 
Српска Демократска Странка није доживила обичан пораз.
То је Пораз једног Пораза.
Пораз је била свака сарадња са Партијом Демократског Прогреса.
А то је почело када су подржали Иванића и Педепе, њихову Владу, а нису добили ништа.
Тада су ми извјесни Службаши рекли да Педепе на тај начин жели да уништи Есдеес, да политичка сцена остане нормална.
Јасно да је то било прикривање стварних намјера креатора Педепеа и свих Служби. Намјера преузимања Републике Српске.
Дакле, Педепе је тражио подршку Есдееса, прљавог, а, послије, није хтио да остане у власти са Есенесдеом.
То што Есдеес није разабрао све те догађаје, то их је коштало свих каснијих погрешних потеза.
И овог Пораза у Поразу.
Потпуно је неприродна сарадња једне Српске Демократске Странке, коликогод се деформисала, са једном инглеском Младен Иванић 6 Партијом.
То је као и Циципас и Катарина Вит. Плесни Пар на леду.
Ну.
Политичка Странка је онаква каквог јој Лидера одреде.
Есдеес је објавио да иде у брзе унутарстраначке изборе.
Шта то значи.
◘ Унутарстраначки Избори су неоспорно демократска сторија.
У овом случају тешко могу да дају резултат.
Долазе одмах иза велике ерупције лошег стања.
Поставља се питање зашта су Избори. На Изборима морају да постоје двије могућности.
Есдеес, сада нема ни једну. Нису могућности да остану са Педепеом или да на неки начин приђу Есенесдеу.
Могућности су Политички Национални Програм.
Он се не може креирати до фебруара.
Не може ни обичан Политчки Програм.
Ко ће га креирати.
Та групица руководитељства Есдееса, у којој само нема Шаровића, цијело вријеме је учествовала у тим процесима гангрене и некрозе ткива.
И сам Милан Миличевић.
Који се данаас закопао изјавом да нема сарадње „са Режимом“.
Нема сарадње са онима које Већина у Српској бира већ четири мандата. Већ пети пут.
Шта ће, дакле, унутар Есдееса, кога, бирати Чланови.
◘ Нема јединствене повезнице.
Шта данас повезује Есдеес, по терену, по општинама. Ништа.
То је група малих интереса.
Странку на власти, барем, повезује ланац гузица у фотељама.
Код Есдееса, неки Начелник којег имају негдје, мора да води рачуна о локалном односу снага и својој позицији. А о Есдеесу, ако стигне.
◘ Нема потенцијалног Лидера који је износио своје ставове о Странци и о томе којим политичким путем би требало да иде.
Свако од њих је учествовао, и учествује, у политичком бауљању. Па гдје избије.
◘ Нема довољног потенцијала, критичне масе, по општинским организацијама, довољно млађих, неукаљаних, политички зрелих и дугорочно упорних људи, од којих се може саздати, почети да зида, Нови Есдеес.
Зато ће унутарстраначки избори да буду само локална борба малих интерерса, који су већ запосјели неке полуге, и оних који су близу да их запосједну.
--------------------
Због свега тога, најизгледнија је даља ерозија Есдееса.
Треба очекивати и ерозију посланичке чете.
Не може ни једну Странку да држи на окупу, јаком и успонитом, само прокламована борба против Власти, против Режима.