ШАТОРСКО КРИЛО
ПАРТИЈЕ ДЕМОКРАТСКОГ
ПРОГРЕСА

 
Јелена Тривић била под Шатором.
Младен Иванић се преврће у гробу.
Многи се Актер, у Години Избора и пред Изборе, потпуно посуманитује.
Па, ради оно што никад не би радио.
То је поуздан знак
·        Неуређене Политичке Сцене
·        Аматерског схватања Политике
·        Аналфабетског регрутовања на Политичкој Сцени
·        Постојања Политичких Странака само у именима и у регистрима
·        Западне ерозије Политике као озбиљне националне и државне дјелатности
·        Извитоперених личних, карактерних, нарцисоидних и псиолошких особина појединаца који су доспјели на јавну политичку сцену...
*
Ако Аналена Бербок, у Њемачкој, може бити министрица, или она ноћна Финкиња, премијерка, онда и Јелена Тривић може бити штаоће.
Тако мисле и сугеришу Странци Усранци, неолиберлани трећепозивци које регрутују за овдашњу Западну Инвазију.
Тако мисле болесници из задње од горњих тачака.
Ну.
Тако не мисле Бирачи.
Ако је Додик „међед“, „тракторист“ и шатроњак, „пјевач“, не значи да му је то доносило побједе на Изборима. И да то требају сви да раде.
Политички Профил, Имиџ, што би рекла моја Баба Милевка, мултидисциплинарна је и компликована галаксија.
То нико овдје није изучавао.
На Западу нико и не мора то да изучава јер се Избори добијају другачијим технологијама.
Имам огромно искуство, увиде и сазнања, али нећу детаљно да пишем, на Књигу мислим. Којићеимкурац.
Углавном, било која активност на градњи Профила у Политици, и „негативна“ и „позивитна“, мора да буде перманетна. Једанпут није ни једанпут.
И свака од тих активности, само је мали дио Мозаика.
Ефекти се тешко детектују и рачунају.
Јер бирачи и свјесно и подсвјесно одлучују за кога ће гласати.
У правилу, на пола мандата.
А многи факти се узимају и из ранијих мандата.
Тако, нешто што сада урадиш може да буде смијешно и жалосно, али ако будеш упоран, може да се материјализује за мандат, мандат ипо.
То не значи да сугеришем да Јеленџа пукне минић и попне се на сто.

 

ВУЧИЋ РАДИ ШТА ХОЋЕ,
РАДИ ПРОТИВ
СРПСКИХ ИНТЕРЕРСА,
СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ ЋУТЕ.
ТО НИЈЕ ДОБРО
ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.

 

Вучић, као и свака инстинктизована живинка у Политици, зна да нико не смије ништа да каже против њега, нико од Срба изван Србије.

Јер би се то протумачило као напад на Матицу.

И, он то користи.

Како би сепетизовао околне Србе, ко жуне.

Вучића је бесмислено анализирати.

Понижавајуће је.

Он се не бави озбиљно Политиком ни Националном Политиком.

То је мјесечарење, ријалитизација, свакодневни поводањ досјетки и питања на питања, дилема на дилеме, магле на прашину...

Бесмислено је анализирати, јер он не жели ништа да постигне.

Он жели да умије оно што је постигао у штети, или оно што је обећао, да прекрије, да закрије, да пиша иза живице а ми да мислимо да ради за Срспки Национални Интерес.

Како Вучић шибицари са Српским Нацицоналним Интересом, видљиво је сада. Док је Вулин био у Москви, Министрица Мис Пиги је напала Лаврова. Пиги, која је освједочена западњакиња. И која је то учинила под Вучићевим суфлунгом.

Зато смо дошли у ситуацију да о неком потезу Вучића, добијемо објашњење од лидера из других Држава.

Тако је предсједник Хрватске, Милановић, дао једно од објашњења Вучићеве оптужнице за бомбардовање српске избјегличке колоне на Петровачкој Цести.

Милановић је ту повезао односе Хрвата и Срба у БиХ, кварење односа Хрватске и Републике Српске, поред Еуропрајда и других проблема које Вучић има у Србији.

Мене занима однос Хрвата и Срба у БиХ.

Јер је то кључ или бедем за Муслиманску Унитаризацију и Опстанак Срба и Српске.

Трајније и непремостиво раздвајање Срба и Хрвата, отвара пут Муслиманској Држави у БиХ.

Отвара могућност преузимања српских и хрватских територија у БиХ.

И нестанку Хришћанства.

Дабоме да је компликовано.

Односе Срба и Хрвата кварио је и дириговао још Калај, први представник Запада овдје. А подржавао муслимане.

Односи Срба и Хрвата су оптерећени Геноцидом Јасеновац и небројеним НДХ усташким злочинима.

Сада је ту и етничко чишћење Хрватске у ратовима Распада СФРЈ.

Република Српска је немоћна да то међународноправно рашчисти, осим да обиљежава и памти.

Србија никада ништа није подузела за Јасеновац.

Београд је био суорганизатор егзодуса Срба у Олуји и Бљеску.

Вучић покушава илегално да оде у Јасенпвац.

За разлику од театралног и помпезног одласка у Сребреницу.

Сада диже оптужнице, три деценије након Злочина који је познат.

Око тог и других Злочина Хрватске према Србима, Србија не може да уради ништа. Република Српска још мање.

Може Хрватска и Међунарпдна Заједница.

Које, дабоме, неће урадити ништа.

Оптужнице за Србију, и за унесрећене Србе из Хрватске, не могу постићи ништа. Осим да оно преосталих Срба, тамо, буде изложено још крволочнијој пресији и игноранцији.

Могу постићи само да Република Српска доспије у још неповољнију позицију.

Треба ли Република Српска да се крви са Хрватима у БиХ, да би изгледало да подржавамо Вучића.

Не треба.

Република Српска треба да се орбанизује.

Да гледа себе.

Она је сада једина нормална српска државна заједница.

Она је најугроженија и најистуренија према Западу.

Још је горе што је у оквиру БиХ, у којој муслимански сарајевски Муџихад наставља оно што је радио са Хитлером и НДХ.

Вучићеви потези могу да се окарактеришу као српски.

Ну.

Како објаснити кратак пут од мостовског лизања са Колиндом до оптужница за пилоте.

Од обнове Јелачићеве куће до дјечије изјаве да неће да иде на хрватско море.

Никако. Необјашњиво је.

Република Српска не требада учествује оу тој противсрпској вучићизацији Србије.

Српска не може спедери. Има Еуро Прајд па нека се Вучић, Лепа, фићука са тим.

 

 

 

 

 

И ПОБЈЕДНИК
И ГУБИТНИК ИЗБОРА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
МОРАО БИ ИМАТИ
НАЦИОНАЛНУ ПЛАТФОРМУ.
ЗА ПОБЈЕДНИКА
ЈЕ ТО ПРЕСУДНО.

 
Национална Политика, Политика Нацицоналне Државе, каква је Република Српска, па и обична, дневна, Политика нису пут са раскрсницама на којима су путокази.
Да би знао куда идеш. Или, кад стигнеш до раскрснице, да одлучиш.
Национална Политика своје Путоказе мора да има у рукама.
Ако их има у рукама, онда, скоро, није важно којим путем иде.
О Нацицоналним Путоказима, не морају сви да знају.
Али се морају јавно изнијети.
И пред Изборе, и кадгод треба.
То се у свакодневној политици може звати и Политички Програм.
Ну.
И тај Политички Програм не може да припрема нека Агенција, којој је претходни велики успјех био пласман паштета, са крмећег подручја, на муслиманско тржиште.
Нема Нацицоналног Политичког Програма без велике националне Странке.
Не можемо ми да се састанемо у некој предизборно изнајмљеној канцеларији и да начинимо НПП.
У поткованој Нацији и Држави, што Република Српска, неоспорно, није, млада је, на вјетрометини је, није независна и самостална, Национални Политички Програм, Нацицонална Стратегија, постоји као опште власништво, као непомјерљиви оријентир јавних нациоцналних координата.
И свако се креће у тим општим оквирима и по тим путоказима. И мали и велики, и одавни и јучерашњи.
Ми то немамо.
Зато Кандидати који ће побиједити у октобру за српског ЧЛП и за ПРС, то морају да имају.
Морали би да имају и они који неће побиједити.
Осим ако су унапријед неспособни да побиједе.
Република Српска је превише мала да би пропала.
Она је преслаба да би користила Вучићеву технологију. Који све зна, о свему одлучује и за све има припремљен глуп, пиздљив и плачљив изговор.
Величина малог националног Политичара, из мале националне и државне заједнице, мјери се по Националним Путоказима које има у шакама и које носи са собом.

 

СЛОГАН ПДП:
РЕПУБЛИКА СРПСКА
МОРА ДА СЕ БРАНИ.
ИСТО КО ДА СУ РЕКЛИ:
САРАЈЕВО БРАНИ СРПСКУ.

 
Први поглед на ову политичку зајебанцију не треба да завара.
Неувјерљиво је када тако нешто промовише Партија демократског прогреса.
Никада не треба заборавити да је то Партија Младена Иванића.
Да би овај Слоган за октобарске Изборе изгледао озбиљно Педепе је требао, прије четири године да се одрекне Младена Иванића и свих његових потеза, од продаје Банака Српске за један еуро, по цијени бостана у августу, како сам одмах, тада, саопштио, до неуставног и недејтонског поклањања Сарајеву једног рачуна за ПДВ и Српских Пореза.
Али, то није све. То је само дјелић штеточинства MI Vanića.
Сада би Педепе имао иза себе четири године борбе за Републику Српску, против Унитаризације и против Унитар Сараја. И против технологије владања Есенесдеа.
И тај Слоган би изгледао увјељиво.
Но Међутим Дочим.
Они овим подваљивачки сугеришу да ће они да бране Републику Српску од Сарајева, Запада, Унитаризације. Да је она сушичава самрткиња и да је треба бранити.
Али немају ни једну референцу за то, немају ни једну реченицу политичког програма.
Очекују да Бирачи насједну на јевтину подвалу као што је успјело Балоначелнику Бањалуке, са јевтиним аутобуским картама, десетоспратном болницом и борбом против монтажних киоска.
Стварна позадина Слогана Педепеа јесте у ономе што ће промовисати у Кампањи.
Рећи ће оно што стално причају.
Они ће да бране Републику Српску од Есенесдеа и придодатих владлаца.
Од оних којима су Бирачи дали већину гласова.
Не од Унитаризације и Запад – Сарај клике која жели да је укине и то јавно промовише у својим политичким програмима.
При томе ће стално говорити да ће побиједити Народ.
Народ, кадгод му поменеш Народ, одмах викне, Мого би Народ неком јебат матер.
Народ не излази на Изборе да би Народ побиједио.
Већ да гласа за некога.
Политика која се позива на Народ, увијек је преварантска.
Избори су ту да Политичка Артикулација добије повјерење и одговорност. Или не добије.
И, када „Народ побиједи“, у име СДС и ПДП, шта ће се догодити.
Они ће отићи у Сарајево и понашати се као ПДП до сада, откако је добровољно иступио из Власти у Републици Српској. И као Есдеес откако је наступио Младен Пробосић.
Јер се ничим нису обавезали.
*
ПДП зајебава Републику Српску.
Не само овим Слоганом.
Они су самостално изашли из Власти и сада се боре да дођу на Власт.
То ни једини уман код њих, Милко Грмуша, не може да објасни.

 

ШТА ЗА СРБЕ КОСОВА
ЗНАЧЕ ВУЧИЋЕВИ
МИР И СТАБИЛНОСТ.
А ШТА ЗА СРБЕ И СРПСКУ.

 
Значе Нестанак.
Упитан Опстанак, најмање.
Симптоматично је да је и политички дилетант Шаровић почео да извикује да подржава Вучићеве бриселовштине и будалаштине око Косова.
И Шаровић је за мир и стабилност.
*
Не постоји Вјечни Мир.
Мир није гаранција било чега.
Да је Мир свемогућ и да нешто може да јамчи, никада Рата не би било.
Као што ни Рат није свемогућ. Да јесте, једном би заувијек ријешио све.
Непрестано извикивања Мира и стабилности, може да значи и унаприједну предају, помирење са неповољним стањем ствари, одустајање од Опстанка.
Ако Мир и Стабилност за једну Нацију значе опасност Нестанка, онда је боље да нестане у Немиру и Нестабилности.
Шта Вучићева перманентна фарсична и фасадна извика о Миру и Стабилности, значи за Косовске Србе.
·        Значи пријетњу. Ако не будете мирни, Шиптари ће насрнути на вас.
Он стално говори да је за МиС а нико не говори да ће напасти Србију.
О чему се ради.
·        Значи Анестезију Срба на Косову и Метохији.
·        Значи самопромоцију. Себе и властите Политике према КиМ и за Србију.
Јер. Нема Институције која води Политику у Србији нити Спољну Политику Србије.
Има, само, Вучић.
·        Вучић најављује да ће Срби напустити Институције Косова.
Пошто је он, Бриселским споразумом, претходно укинуо све србијске институције на КиМ.
Напустиће, дакле, Владу, судове, полицију...
И, ништа се неће промијенити.
Јер, политички, Срби не постоје на Косову, ни колико је у постоцима остало.
*
Срби на Косову ће прихватити таблице, све остале потврде и документе, ништа неће напустити и ништа неће добити.
Да би нешто добио, мораш претходно да имаш нешто.
Срби Косова, сада немају ништа. Ни СЗО.
Имају само Вучићеву Листу.
Највише што могу да добију то је реципроцитет у коме би Србија признала Косово као равноправну сусједну Државу.
*
Срби ће напуштати Косово.
Само чекам када ће се објавити мјере за помоћ Србима који су стигли или који ће стићи.
То што Вучић извикује да неће бити Погрома и Прогона, значи управо ово што сам навео.
Бићете мирни, трпићете, чекаћете моја упутства, иселићете се.
*
За педесет година, на неком гробљу на КиМ, моћи ће да се види споменик са натписом, Аслан Петровићи. А мало даље, споменик његове баке, Јованке Петровић.
Ако их којим случајем Шиптари не багеришу и затрпају каквом јаловином и сметљиштем.
*
Мир и Стабилност Регионалног Вучића, једнако је погубно и за Републику Српску.
Он, да је ко што није, и да је Србија ко што није, мора непрестано да се држи политике: Република Српска је трајна категорија и мора да има све дејтонске уставне надлежности у својим рукама. Као таква, она има, као и свака Нација на свијету, право на самоопредјељење и властиту Државу.
Вучићево извикивање о Целовитој БиХ, само се мало разликује од данашњег СДА Прогласа.
И идентично је политици Вучићеве Србије према Косову.