ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ ДИЈАГНОЗА ЈЕ
ЈАДА СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ.
У ПОЛИТИЦИ МОРАШ
И ПРЕД  МИЛОША И У СВАТОВЕ.

 
Опозиција у Републици Српској класични је Конгломерат.
Расути Терет.
Она је смјешнија, а јаднија и жалоснија, варијанта Вучићеве Власти у Србији. Која је такођ Конгломерат.
Јасно је да, више, нема Класа, Идеологија... али, да би дошао на власт, или на њој остао, да би успјешно, за НДД Сферу, владао, мораш посједовати раширену конзистентност која даје извјесну чврстину. Не као Сила и Идеологија, барем као малтер.
Опозиција Српске, као и Вучићева Власт, отприлике су као зидање сувим пијеском.
Не може тако да се зида. Знам, али чим дође креч, помијешаћемо га са пијеском. Како ћеш га помијешати. Не знамо још, сад су нам најпречи Избори.
▪ Опозиција у Српској у највећем дијелу и у највише времена, Опозиција је Српској.
А, кадгод стигне, Опозиција је и самој себи.
▪ Састављени су потпуно инкопатибилни елементи.
Есдеес, у остацима, као бивши Покрет, прихватимо да је Странка, са највишим мјестом у свијести и настанку Републике Српске.
Педепе, као Партија, Партија, наглашавам, која је формирана у Шпајзу Инглеске Тајне Службе.
У Шпајзу, да нико не види, јер је и њих било срамота шта раде.
Вукановић. Ћоркан са југа.
Нешић. Најпопуларнији, каже. Ријана Опозиционе Сцене. Паре и гола рамена на позорници.
▪ По личностима, све љеваци, нико не умије у бразду.
Љеваци се воде за ланац, Дешњаци сами знају браздом.
Неки Педер, нека Жонглерка, неки Бутикаша, неки Замрзивач, неки из легла БН, неки Банкар...
▪ Заједнички Циљ. Срушити Додика. Као и у Србији. Срушити Вучића.
Шта кад се сруше. Нико од Додика, или од Вучића, не види Српску или Србију.
По чему је толико битан Додик, ако не видиш Српску.
То, само значи да ти Република Српска уопште није битна.
▪ Заједничка Нит. Не постоји. Данас причају о Дражи, сутра о Дугу, прекосутра о Криминалу. Сад Ескобар, сад Пич, сад Бакирова „опозиција“, Сад са Бакиром у БН Студију, сад Српска је трајна, сад Треба споменик  муслиманском незнаном војнику у Бањалуци, са друга два незнана друга...
▪ Заједнички Пад. Есдеес пада и распада се још од Чавићеве Сребренице. То се, више, зауставити не може.
Педепе пада откако је доборовољно, по инглеској наредби, изашао из Власти са СНСД. Педепе није ни замишљен да расте, али, а би обавио свој посао Главног Манипулатора, треба да буде стабилан и нешто јачи од СДС-а.
Деенес пада откако је отишао Марко. И откако су отишли од СНСД-а.
Селак Соц. Не знам шта да кажем.
▪ Дакле. Опозиција Српске, као и Опозиција Србије, може да дође на Власт само неким Превратом и Изборном Преваром.
Али и за Преврат треба неки конзистентан систем.
Покушали су, аматерски, са несрећним Давидом.
А, само су показали какав је ко од њих, појединачно.
▪ Републику Српску, у односу на Србију, оптимизује само то што су им Опозиције исте, Јаловице Издајице.
Србију, у односу на Српску, а највише у односу на саму себе, песимизује то што јој је и Власт, као и двије српске Опозције, Јаловица Издајица.
 
 
 
 

 
БиХ НИЈЕ УБИЈЕНА,
БиХ СЕ УБИЛА

 
БиХ никог на Западу не занима.
Поплава глупих, нереалних, шаблонизованих, три деценије старих, изјава, говори о томе.
Људи у Сарајеву, који се настоје представити озбиљним, политичким, забринутим, не схватају да су дошли у стање да не воле Крметину а свакодневно лапћу Напој.
Босна и Херцеговина није Јело, она је Напој.
Од каквогтаквог меса, које је испоручио Дејтон, Политичко Сарајево, та изванвременска и изванцивилизацијска Котлина Концентрисаног Назатка, повратка у отоманске политичке и егзистенцијлне адете, успјело је доћи до Напоја, ладног напоја у прљавом и усраном кориту.
Данас, неки сарајски професор доктор изјављује да БиХ није убијена.
Академске Титуле не дају права на Академске Просерице.
БиХ је убијена одлуком да се покрене Распад СФРЈ.
Несхватљиво је откуда толикодеценијска потреба за самозаваравањем.
Мртваца треба окупати и обријати.
Али, парфемисати га сваки дан, након толико времена, носити на Плажу Демократије, представљати га Мисицом... може само да буде Политичка Некрофилија.
Нико, данас, неће да опћи са БиХ, осим оних Настрањака у Сарај Чадору.
Палмер, који изиграва неког Америчког Званичника, а личи на Параћинског Накупца Ситне Стоке, и нека госпођа из ЕУ, отказали су долазак на преговоре око измјена Изборног Закона који би Хрватима признао отето право да бирају Хрватског Члана Предсједништва.
Ти, исти, са Запада, који су мирно гледали како муслимани, Бошњаци, отимају право на Хрватског Члана, сада долазе и учествују у преговорима.
Ови у Сарајеву лапћу Напој а они долазе да једу Говна.
Босна и Херцеговина је само међународно уобзирен празан простор између Србије и Хрватске.
Она не постоји.
Састоји се од Републике Српске и Федерације.
Она, Сарај Чадор, не уважава ту чињеницу.
Себе, Мртваца, сматра Мисицом.
Ну.
Она, не само због девастације Дејтона и насиља над Уставом из Дејтона, не може да створи било шта.
То могу само Федерација и Република Српска у Споразуму Страна, како је то Дејтон назначио као могућност.
Али, Федерацију су Бошњаци поптуно уништили а Републику Српску одбили до себе.
Зато се Нерзук Ћурак, књишки мољац, бави Државом Сунца и другим идеалијама.
Мртва је, јебла вас она, заборавили смо и кад је мртва прднула.
Најљепше и најбоље што БиХ данас може да дадне то су Групице Српских Издајника, као што су Ескобарци, Пичери, Дупедајци и Нудигузи.
Западу, по оним изјава спочетка, одговара овакво стагнирајуће, пропадајуће стање.
Запад се неће ознојити и тргнути.
Сарај Чадор и муслимани, Бошњаци, њихов политички сој, нека се заварава.
Срби и Хрвати треба мирно, одлучно и полако да наставе свој ход који су отпочели.

 

ХИЛ ОТКРИВА ДА ЗАПАД,
АМЕРИКА, НИЈЕ ПРОМИЈЕНИО
ТЕХНОЛОГИЈУ ПРЕМА СРБИМА,
ОНУ ОД ПОЧЕТКА РАСПАДА СФРЈ

 
Кристофер Хил, један од западних Мечки на Балкану, изјавио је, негдје некоме у Србији, неколико старијих а занимљивих ствари.
▫ Треба разговарати са Вучићем око Додика
▫ Србија мора признати Косово
▫ Република Српска мора остати у „Босни“
▫ Америка је боља од Русије.
Хил је на тај показао да се Запад и Америка држе старих технологија, из доба Слобе и Туђмана. Слуђе и Туђе.
▪ „Босну“ желе као Полигон у који Русија не може да завири. Иначе им не треба низашта. Да би то постигли, Три Нације и Два Ентитета морају да буду „Босна“.
▪ Србима и Хрватима у БиХ желе да управљају на стари начин, преко Београда и Загреба.
Мало им се двојац распарио.
Вучић им је легао на Куру, много умилније него Милошевић.
Али, у Загребу, има неки Милановић, који руши досадашње домине и лего. Барем вербално.
▪ Србима настоје да владају преко нагодби са Вучићем. Њему не пријете јавно. Треба им још. Вјероватно тајно пријете. А и не морају, јер Вучић јавно пристаје на све. Може се мислити како пристаје тајно.
▪ За остале Србе имају пријетње, уцјене, медијску хистерију, сатанизацију... и јавне и тајне. Разговори са лидерима Срба Републике Српске, посљедњи је ниво било какве комуникације, не само политичке.
▪ Циљеви Америке, Запада, номинално су
·        Елиминација утицаја Русије
·        „Босна“
·        Компромис Србије и Косова
▪ Стварни циљеви Америке и Запада
·        Елиминација Срба на Балкану. Тај процес је почео припремом Распада СФРЈ. Распад није служио за настанак нових Држава и слободу Народа, већ за уништење Срба свуда осим Уже Србије. Република Српска је својом Војском и народном жртвом успјела да се одбрани и опстане. То нису рачунали.
Елиминација Срба значи свођење у Комунистичку Ужу Србију. Без Косова, Санџака, Војводине и Београда. То намјеравају да заврше прије краја овог вијека.
Зато је потребно елиминисати Русију. А међу Србима ће се наћи довољно Издајица, Потплатица, Потпурица.
·        Поништење Републике Српске и елиминација Срба са простора Републике Српске, односно „Босне“. Пошто се сматра да Хрватски Фактор треба још само коју деценију држати на овом статусу и неће га више бити.
·        Поништење Срба, не само територијално и национално, већ и политички. Америчани, Хиловци, сматрају да то што Срби за некога гласају, што имају Парламент, имају Устав, имају Државе, не значи ниша у односу на нагодбу са Вучићем или ломљење Додика
То је цивилизацијски, трећемиленијумски однос Зпада према Људским Бићима трећег реда.
Зато Република Српска не смије сада одустати. Не смије поклекнути.
Ако стане или одустане, ако било шта попусти, вратиће је у много тежу позицију у којој је била за вријеме Ешдаунове Ере и Бонских овлаштења.
Запад не може издржати ову трку са Српском. Не може ни Сарајево.
Чим се врте у старом кругу. Сарајево позива запад да интервенише над Србима и Српском а Запад настоји преко Вучића да обаве све. И Косово и Српску и Србију.
Не може издржати трку са Кином и Русијом.                                  

 

ЦИЉ ЈЕ ДА СЕ ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НАСАДИ
БОЛЕСНИМ, АНАРХИСТИЧНИМ,
НЕУКИМ, СУМАНУТИМ,
ПАЈАЦИМА И ЖОНГЛЕРИМА

 
Озбиљна Политичка Анализа још не реагује на такву појаву.
Што је разумљиво.
Срби, увијек, имају временски помак.
Некад Вијек, некад Мандат.
А немају одговорне Вође и Лидере.
Родоначелник Заразе Политичке Сцене Српске јесте Младен Иванић.
Позлаћени Сифон Инсталатера.
ПДП је постала талог и окупљалиште, расадник, кошница, таквих. Онаквих из Наслова.
Како су ту Партију напуштали високообразовани и разумни, што је кренуло одмах на почетку, тако су долазили суманути, без обзира на образовање.
Нема никакве разлике у политичком понашању и ефективима, између Балоначелника и Јелене Жонглерке.
Младен Иванић је процес отворио продајом Српских Банака по цијени бостана у августу.
То је био Ватромет који је означио почетак Анархије на Политичкој Сцени Српске.
Да Политичар може да ради шта хоће и како хоће.
Па су дошли Педепеовци типа Вучуревића. Као претходница Младих Суманутих Анархиста, који царују данас.
Запад, који овдје има ПДП као своју експозитуру, Политички Шалтер, Кокице Киоск, Љажна Љимунада, форсира попуњавање Политичке Сцене
▫ Аналфабетама.
Политичким незналицама, незналицама за политичке науке и дисциплине. Они и не знају шта је Политика и шта подразумијева.
▫ Мањкавим Личностима.
Непотпуним људима, без референци, без представе о свијеу и себи, несвјесним претховних дисквалификатива за неку област јавног дјеловања.
▫ Бескарактерним Протувама.
Људима који не презају, не пазе, не мисле.
▫ Анационалиним егзибиционистима.
Који не схватају шта је, у овом  добу, главна нит Републике Српске. И да Република Српска није исто што и Норвешка нпр.
▫ Ментално и социјално мањкавим и ишчашеним.
Хомосексуалци нпр, не могу да се баве одговорним пословима Државе, Нације.
Као што сви Спортисти не могу да скачу с мотком. Иако имају све физичке предиспозиције.
▫ Анархистичним Авантуристима.
Који ће зарад неког дневног ријалити поена, да сруше било коју јавну, политичку, релацију. Да закољу вола за килу меса.
Странцима Усранцима Запада, савршено одговара такав избор и мозаик.
Тај аморфни покров измрвљеног стиропора, који је увијек на површини, и какогод га бациш, он се равномјерно распореди, може лако да се одбацује и попуњава а никада не задире испод површине, у суштину.
Велика и стабилна Политичка Сцена може да изолује такву једну Партију као легло тих губара.
Ну.
Са малим Политичким Сценама отвара се проблем.
Јер, због таквог Насада, болест се шири и на веће и озбиљне Политичке Странке.
Оне, несвјесно, снижавају критеријуме, губе рефлекс, одустају од правила и процедура, од кадровске тријаже.
Мисле да је било који Кандидат бољи од онога из Педепеа.
Пошто се сваког Мандата, кадровски мозаик попуњава новима и подмалђује, релативно брзо се стигне на најниже гране.
Као што је ПДП стигао од Рајка Латиновића до Бале Гимназијалца.
 
 

 

ПРИЈЕДОРСКИ ПОУЧАК
О ИЗБОРИМА, КАНДИДАТУРАМА,
АНАРХИЈИ, СКАНДАЛИМА,
ПОРЕТКУ НА СКАЛИ

 
Дабоме, вријеме је, данас, такво, да, кад би Курву кандидовали за угао гдје лије петролејска лампа свјетлост црвенкасто жуту, искочио би видео који јој руши кандидатуру, каријеру и кредибилитет. И Поштење Курвањско.
Приједор је био поприште такве једне сторије.
СНСД је погријешио што нема Правила и Процедуре за кандидовање.
У Странци може бити скоро свако.
Али међу Кандидатима, не може.
Једна погрешна кандидатура, руши хиљаду сљедеећих. Снижава критеријуме.
НДД Сфера се не може водити на сниженим критеријумима.
Ситна Странка, која трчи око Власти, и која никад неће доћи на Власт, и може себи да допусти грешке. Нема довољно присталица и бројности за кандидате.
Велика и владајућа Странка, мора да буде сва Часна Сестра.
Коликогод то изгледало ненормално и немогуће.
Павловић је, можда, најбољи човјек на свијету.
Али он, и сви други, мора да буде најбољи у Кандидатури за Градоначелника.
Углавном, та цијела Сторија са снимцима и фотографијама Павловића, није уопште утицала на Изборе.
Ну. Јесте легитимисала право Каљуге да постане равноправан члан Политике и Јавности.
Сваки сљедећи снимак, дио је уобиучајеног фолклора.
Што буде мање Политике, јаких Странака, Организације, Критеријума, тога ће бити више.
У сваки празан простор улазе кал и говна, никад сребро и злато.
Кандидат СНСД-а добио је, заокружујем, 2.300 Гласова мање него на Изборима 2020е.
Кандидат ДНС-а добио је 2.200 гласова мање.
Да је Снимак Шоља Таблета утицао, СНСД би изгубио више а ДНС, барем, не би пао.
Али, Аналфабете Болесници, Брабоњци Запада, воле да се играју.
Атмосфера у Приједору није деполитизована.
То је био циљ те сторије са снимком.
Никако није био циљ постизање већег квалитета кандидата и савршенијег политичког мозаика.
Циљ је да се цијела Република Српска претвори у анархистички, перверзни, садомазохистички, улични видео вашар у коме ће да искачу ККП и заузимају најважнија мјеста на Политичкој Сцени.
Курве Керови Педери.
То би значило елиминацију српског колективитета у Политици, којег опредмећују Политичке Странке.
Приједор је показао и велику љубав муслимана према Опозицији у Републици Српској.
На бошњачким Бирачким Мјестима има регистрованих 20.000 Бирача.
Питање је да ли су они На Лицу или На Списку. То је питање за цијелу БиХ.
А изашло је 2.184 Бошњака, на тим мјестима. Ни 11%.
Кандидат СНСД-а добио је, од Бошњака, 543 Гласа – 25%.
Кандидат ДНС-а добио је, од Бошњака, 1.335 Гласова.
Крах ДНС-а, након свих догађаја, говори о томе да је СНСД непрестано Приједор поклањао Марковом ДНС-у.
То, срећом, није до краја уништило Организацију СНСД-а.
Али, за времена, и Изборе, која иду она мора бити далеко организованија и уигранија.
СДС и ПДП су, својом неполитиком, потпуно затрли своје структуре у Приједору. Добро, ПДП, али за СДС, у таквој граничној средини, гдје има бошњачког живља, било је простора. У својству Националне Странке.
Веома је опасно ако на Политичкој Сцени постоји само једна Национална Странка а све око ње мале манипулативне, западњачке, плаћеничке, издајничке, потуричке...