ДА ЛИ НАС СНСД
ЗАЈЕБАВА СА ВУЧИЋЕМ
И КЉУЧЕМ БАЊАЛУКЕ

 
Није Бало случајно побиједио.
Више је овдје Аналфабета, него што изгледа.
Није Бањалука Ариље па да се сагиње Вучићу.
Што га нисте кандидовали за Одборника.
◘ Александар Вучић, Нажалосни Председник Србије, све ради против Србије.
◘ Не да ми се да образлажем његову дјелатност против Српства.
◘ Вучић све ради против Српског Косова и Метохије, као дијела Србије.
Њему се жури да се Србија ријеши Косова.
Он пожурује усране лидере и писмоноше Запада, да то тога што прије дође.
◘ Вучић је Намјесник Запада, задњи у нису Западног уништења Српства на подручју бивше СФРЈ.
◘ Вучић је опредијељен за Сарајевску Босну и Херцеговину.
Он је, непрестано, за интегритет БиХ.
Никад није помињао Самосталност Републике Српске, на основу Дејтонског Споразума.
Ако њему није важан Бриселски Споразум, за СЗО на Косову, нама је Дејтонски важан, за Опстанак.
◘ Вучић је представник понижене, подложне и приближне Србије.
Бањалука је Нуклеус Српског Опстанка са ове стране Дрине и Центар Друге Српске Државе.
Вучићева Србија и Бањалука, нису на истој Олимпијади.
Овдашњи Опстанак и тамошња Распродаја не треба да се мијешају.
◘ Вучић тек треба да се квалификује за Српство.
Према садашњем току игре, то никад неће бити могуће.
*
Дакле, Вучић не може у Бањалуци добити ни привремено  мјесто боравка у Бронзаном Мајдану.
А камо ли Кључ Града и извику Почасног Грађанина.

 

У СРБИЈИ, МАЛОМАЛО
ПА ПАПА.
ПА ПА, ПАПА.

 
На овим просторима, гдјегод долази Папа, долази да Запишава Територију.
Био је у Хрватској.
Био је у Бањалуци, два километра од усташког злочина над цицилима у Дракулићу, којег је водио њихов поп.
Био је у Сарајеву.
Није био у Бањалуци јер воли Србе.
Нити је био у Сарајеву јер воли муслимане.
Сада се, избором, Порфирија загребачког за Патријарха, у тамошњим круговима актуелизује питање Папе. А то преузима и либерално обезнањени и обезгаћени Београд.
Да ли ће Порфирије, као да је Порфирије Хрват, Загрепчанин и Еуропејац, олакшати долазак Папе.
Укључује се и Јован. Он каже да је Иринеј рекао да треба много разговарати прије доласка Папе. И да мисли да ће са Порфиријем лакше да се разговара.
Несвети Рајко мисли да са Папом не треба уопште разговарати и да не треба да долази у Србију.
Није требало формирати ни заједничку Комисују око Степинца.
Шта Српска Православна Црква може ту да постигне.
Ништа. Степинац је за Загреб, Степинац. И ту се ништа не може промијенити.
Може се само промијенити Србија.
Као што је, самим увлачењем у ту Комисију, промијењена њена позиција.
Радите са Степинцем шта хоћете. Прогласите га за Светог, за Замјеника Бога, извадите га из гроба и именујте га за Папу.
Какве везе то има са Православцима.
Папа, ако долази у Србију, долази због Војводине.
Надам се да ће Србију, једном, Памет ухватити и да ће схватити.

 

МИЛАН БАНДИЋ,
ИЗБОРНА ТЕХНОЛОГИЈА
ЕНЕРГИЈЕ И ЉУДИ
 

Вјероватно, посљедњи такав случај, у једној Метрополи, који је произвео толико Мандата.
Поред Страначко-медијског тоталитаријума, веома је тешко примијенити неку другу технологију.
Милан Бандић је био, у другом дијелу свог градоначелниковања, сам против свих.
Преживио је свашта.
Разлаз са својим СДП, мождани удар, припиту вожњу, кандидатуре за Предсједника, формирање Странке...
За аграмерски, лажно бечки, еуропски, Загреб, Загреб хох пимпек господштине, његов успјех херцеговачке филозофске платформе Матан унд јаранен, прилагођене политичким и изборним софтверима, право је политичко и социолошко чудо.
Он је, очито, био талентован да схвати социолошку, постратну слику Загреба, његову структуру и Људе Голих Живота.
Коликогод радио на урбанизацији Загреба, он је, по свему био Градоначелник Приградских Путева.
Он је људима помогао легализујући им дошљачке и избјегличке куће и улице, додјељујући баштице и доводећи воду.
Овима у Граду је организовао Сњежну Краљицу, Жичару...
Вјероватно није много учинио у трансформацији Загреба. О чему не знам ништа а и не занима ме.
Сигурно је, само, да Хрватска није у сјајној финансијској ситуацији, непрестано, од самосталности. Па неке узлете нигдје није могуће очекивати.
Што се тиче медијског лешинарења, које сада, мртав доживљава, и то је посљедица слике тог Загреба, којег је он перфектно схватио. То су нови, млади, фолирантски Аграм Итејци, који су се дочепали нечега у јавности и продали се глобалистичким агендама па мисле да су ухватили Богеца за Пимпек.
Бројне тужбе, и судски процеси, које су покренуте и испратиле Бандића, такође су објашњиве.
Он је сметао свима. И Хадезеу и Есдепеу. Јер је показивао њихову немоћ.
Искористио је мали број чланова које странке у Хрватској имају и прошао са својом технологијом.
Колико су те тужбе, процеси и пресуде утемељене на праву и правди, треба сачекати правноснажност па видити.
Сумња мора да стоји. Јер сви су ти процеси, Процеси Власти. А они, нигдје у свијету, немају доказан пуни легитимитет.
Углавном, Изборна Технологија Милана Бандића, своди се на два колосијека. На бесконачну и самообновљиву енормну енергију коју је трошио педесет часова дневно.
И на контакте са Људима. Са безбројним Људима.
То је у таквом Загребу, постраспадне југословенштине и узавреле транзиције, и ка Европи и ка Демократији, било  могуће примијенити, уз све неопходне референце које је имао Бандић.
На неком другом мјесту, у Хрватској, то није реално.
А ни у Загребу, више.

 

КАКО РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА МИЈЕЊА ИЗБОРНИ ЗАКОН
ВЕЗАНО ЗА ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ

 
Потребно је затворити Листе, подићи Цензус на 7% и Начелника и Градоначелника бирати из реда Одборника.
Овим би се постигао огроман друштевни и легитимни напредак и одговорност.
◘ Странке би попуњавале листе након освојеног броја мандата.
Тако би се из страначког састава могао постићи већи квалитет избора, неке, чак, и дириговано усмјерити тамо.
Кандидовање за Одборнике не би више било ствар личног приградског и параурбаног егзибиционизма. У чему пролазе они који, на разне начин, скупе довољно личних гласова.
◘ Из игре би се избацили Бирачки Одбори.
◘ Странке би морале да одговорност подигну вишеструко у односу на садашњу.
◘ Одборници би се могли мијењати у току Мандата а заувијек би нестало мијењање страначких дресова и разни покрети, окрети и заокрети.
◘ Начелник и Градоначечник би, практично бирала увијек Већина у локалној скупштини. И он би био подложан лакој смјени.
Досадашњи систем са дуализмом, кохабитацијом, донио је огромне штете. Енергија се губила на неефективне компромисе, опозиве и разарање политичке сцене.
Подвала да је директан избор велика демократија, не пије воде. Јер, двијетри хиљаде гласова за начелника, није никаква Демократија. Изузетак је Бањалука гдје треба 50.000 гласова. Али великом манипулацијом и ерозијом политичке сцене, и у Бањалуци добијемо оно што данас имамо - Циркус.
◘ Овај начин би омогућио и квалитет Одборника и квалитет и стручност Градоначелника и Начелника.
Ово досад, таква обиљежја има само мјестимично.
 

 

ВУЧИЋЕВО И ПАТРИЈАРХОВО
 ПОНИЖАВАЊЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ДОДИКА

 
Чиме вас је Вучић толико испрепадао. Па да, у Републици Српској нико не смије да осуди јучерашње скандалозно Патријархово и Вучићево Антисрпство у Јасеновцу.
Јован, Периферије и Вучић, извели су монструозну операцију у којој су попљували Политичку Сцену Српске, владајуће Странке и Бирачку Већину.
У Јасеновац су, поводом доласка Патријарха, позвали представнике Опозиције. И то такве да би се и сама Опозиција требала посрамити.
Нико од њих није демонстрирао неко Српство. Осим Говедарице током гусларских концерата. Али то није политика. Он подржава и притрчава, кадгод треба, у помоћ Шаровићу, кад Мирко Брани Сарајево.
Станивуковић и не зна шта је Геноцид и избјегавао је да каже да је то истрељбљење у Јасеновцу, Геноцид. Код оног Сенада се отимао ко пуница кад је зет избацује кроз прозор.
Змијоуста Јелена Тривић је, једнократно, покушавала да србује.
Радовић је седми пут пао с Марса и од њега се, у том смислу, нема шта очекивати.
Позван је и Милорад Додик. Али он је Српски Члан Предсједништва БиХ.
Из Републике Српске, која редовно обиљежава Јасеновац, у Градини, нико није позван.
Патријарх је лоше почео своје Паствљење.
Неће на добро изић.
Вучић је, овим, јасно рекао да након јаловљења Срба на Косову, има план и задатак да ујалови Републику Српску. Да је претвори у своју Потпартију.
Додик и СНСД могу да се нађу у великом проблему.
Ако се ово догађа на почетку предизборног времена, које ће трајати само деветнаест мјесеци, шта ће се тек догађати два мјесеца прије Избора.
Вучић је, и Запад, обавио већ двије пробе Избора у Републици Српској. Обје су успјеле.
Реално је очекивати да ће успјети и трећа.
У тој трећој, Вучићу и Западу је довољно да побиједе у двије појединачне функције.
Довољно је и да добију само Предсједника Републике а да Додику саопште, Ти буди Члан Предсједништва и ништа не дирај.
За побједу на два појединачна колосијека, не требају им Странке ни Организације. Треба им Атмосфера и уобичајена, испробана количина Манипулације.
Конгломератизовани СНСД, без чврсте и јасне страначке политике и организације, душу је дао за ту операцију.
Бањалуку је већ изгубио. Изгледни губитници су Требиње и Бијељина. Зворник лако може да се преокрене.
Добојско и Приједорско подручје садржи много муслиманских Гласова.
СНСД се повукао на резервни положај у Добој.
СДС се повукао у Теслић. Само је Шаровић на Истуреном Командном Мјесту, у Сарајеву.
ПДП је побједом Балоначелника, изгубио и Бањалуку.
Ну. Есдеесу и Педепеу и не требају страначки гласови на Општим Изборима за деветнаест мјесеци.
Све мале странке су везане за Београд и Београд ће и слушати.
Удбашко крило Есенесдеа не мора ни да се активира у Посланичким Клупама.
Бављење у Сарајеву и играње око Вучића, Додика је одвојило од Странке.
Нико други неће, и не зна, тиме да се бави.
Мада је тај процес почео одавно.
Деветнаест мјесеци, у смислу изградње Страначке Организације, технологије, обуке и провјере квалитета, тако је кратак период, да се може сматрати непостојећим.
Јаловљење Републике Српске, Вучићу омогућује још двадесет година власти.
Нема знакова да ће Запад да га уклони. Из чега би Додик могао да профитира. Као што је било знакова за Милошевића.
НАТО и ЕУ су умртвљени процеси.
ЕУ не занима Србија.
НАТО је постојећим аранжманима добио више него Чланицу. Добио је Окупациону Зону. Више му и не треба.
Њима, чак не треба ни изричито Вучићево признање Косова. Та пресија им служи да га држе под потпуном контролом.
То значи да је Вучић цијели Бајденов Мандат, миран и заштићен.
Покоравањем Патријарха, избором свог Патријарха, ријешио је све унутрашње опозиционе потенцијале.
Сада може мирно да се посвети Републици Српској и да гради Босну и Херцеговину.
Поред Болести Личности и Политичке Болести, највећа опасност по Србију и Републику Српску, од стране Вучића, јесте то што је он прецизни настављач поништења Срба које је кренуло Краљевином СХС, наставило се у 2СР, у Титиној ФНРЈ и СФРЈ, лелемудом Срских Комуниста, Милошевићевим факторисањем Мира, Шешељевим скандализовањем Срба које је послужило као изгвоор за све одмазде Запада, и сада се наставља Вучићевом политиком Косова, Црне Горе и почетним корацима у Републици Српској.
Додик није разумио процесе.
Вучић је Животиња која је погазила Шешеља и Николића. Једног који га је одњеговао а другог који му је одвојио Чланство Радикала за Странку. И све друге је уништио. У Есенесу нема никога. Покупио је Протуве од Лезбијки до Маргиналаца који су му у Скупштини и Влади и који не смију нити могу да писну.
Вучић не трпи Саборца. Не трпи Србина. Не трпи Једнаког себи. Не трпи ни да идеш за њим.
Додик је требао знати у каква ће гвожђа досјепти.
Дружба са Вучићем поништила је Додиков Српски Углед у Србији.
Сада Вучић тај процес преноси у Републику Српску.
Окупља и пушта мале црве, као што су оних јучерашњих четворо јасеновачких, да га изгризају.
А нема ко нити ко хоће да стане у јавну одбрану Есенесдеа и Додика.
Осим оне портпаролске зукве.