ОНИ У
САРАЈЕВУ,
ДА НИСУ
БУДАЛАШИ,
ПЛАТИЛИ БИ
ФАХРИ
ДА НА
АВАЗОВОМ ТОРЊУ
СТОЈИ
УЛТРАМЕГАБОРД,
КОСОВО ЈЕ
СРЦЕ СРБИЈЕ
Република Српска
мора да почне агресивну Кампању Самосталност Српске. За почетак, сваком
становнику да поштом пошаље слику Жељка Комшића.
Да се људи
подсјете каква ће их будала сутра представљати. И како су прошли Хрвати јер
нису бринули о себи.
Темељна Глупост
сарајевског бошњачког круга спречава сваку разумну БиХ, па и ону
најједноставнију, Дејтонску.
Случај Комшићевог
стављања Признања Косова на дневни ред сједнице Предсједништва, не говори ништа
о Комшићу. Али говори све о Неартикулисаном Сарајеву.
Сами Бог зна шта
су хтјели да постигну са овим.
Нити су се коме
могли додворити. Нити су од Косова могли нешто добити. Само су могли Додику
обезбиједити још једну Предизборну Позорницу.
Да сам на
Додиковом мјесту, ја бих, пак, допустио да БиХ, са 2 : 1, донесе одлуку о
Признању Косова.
Тако је било и
на Референдуму. Па је након тога створена Република Српска.
То би била
страховита предност за Републику Српску.
А за Косово не
би значило ништа. Јер, толико је Земаља признало Косово, па ништа.
Признање Косова
директно цијепа БиХ.
Јер Косово је
отето и БиХ га признаје.
Република Српска
је призната отишла у Дејтон и из Дејтона се вратила као Држава у саставу БиХ.
Држава која
заједно са Федерацијом, твори БиХ.
Све што је у
међувремену отето од Републике Српске, нигдје није легализовано. Ни у Уставу а
ни у УН.
Као што ни
Косово није легализовано па се тражи од Србије да га призна.
Тако се и од
Српске тражи да сама себе поништи.
Околина, Београд
и Загреб, није поуздана.
Сада Милановић
увиђа с ким у Сарајеву има посла. А подржао је Комшића.
Док Београд,
Вучићева Србија, стално изјављује да је за цјеловиту БиХ. Што је исто као да
изјављује да је за Подунавску Конфедерацију.
Прије неколико
мандата, ставови Београда и Загреба су били обрнути.
Због те
нестабилности, Република Српска треба конкретним корацима кренути у Самосталност.
Прва одредница
је Колективна Свијест.
Срби, овдје,
морају да у своју Свијест приме Самосталност. Послије ће она, од њих, имати
подршку.
И то је довољно.
Остало је на Руководитељству.
ИЗ ВЛАСТИ
СА
ЕСЕНЕСДЕОМ,
ИЗЛАЗИ СЕ
САМО
ПО
НАРЕДБИ,
ПОШТО
НИКО НИЈЕ
ТОЛИКА
САМОСТАЛНА БУДАЛА
Предсједник ДНС
је изјавио да ће сутра одређени орган Странке размотрити даљу сарадњу са Есенесдеом.
Значи, размотриће Мјесто Боравка у Власти.
Данашњи ДНС је
посљедица неколико великих Додикових и Павићевих грешака.
Цијели пројект
је почео након Биљане Плавшић, која није била талентована за Политику нити за
Странке. Али јесте за Српство.
Данас, пак, нико
није талентован за Српство. Али су сви суперталентовани за Политику и Странке.
Биљана Плавшић
је покушала да СДС ишчупа из раља криминала и да га врати Српству. То није
успјело па је формиран СНС. Додику је дала Мандат јер је он једини хтио. Пошто Иванићу
није успјела прича да окупи све у Већину и да тако он, у име Лондона, влада и
управља.
А, сви су мислили
да ће Додикова Влада трајати три мјесеца, па се нико није узбуђивао.
Београд никад
није волио Биљану Плавшић.
Тако је на сцену
ступио Удбаш Марко. Наслиједивши Доктора који је млад и наиван, улетио као
међуфаза.
Додик је знао
одакле долази опасност, па је ДНС-у дао већи колач, послије којег једва има
снаге да се оближе. Ну. Марко је стално затезао, стварфао Републику Приједор и
чекао, па и чинио, да Додик падне.
Посљедња београдска
офанзива је била Банкар Мандатар.
Додик се, касно,
досјетио, да их смјести у Вјечна Рудишта. А на други прозор, мигно другим
Удавачама.
Додик је највећи
Политички Заводник у цијелој Српској Политичкој Историји.
С њим уђеш у
Власт из Љубави а кад одеш, не знаш дал си јебан или зајебан.
Данас је Деенес
дошао у ситуацију да није битно да ли је опозиција или позиција.
То је посљедица
дијагнозе коју је, под Пе, често износио покојни министар Јово Башић – Мачку мала
телећа глава.
Дакле. Није
битно да ли излази по Наредби.
Јер неће моћи да
опстане. Ни ако остане ни ако се цензусира.
Само је ПДП,
послије изласка из Власти са СНСД, опстао и нешто се глацно.
Али, иза
Педепеа, који је по Наредби изашао из Власти, стоји мало моћнији Играч од оног
који стоји, и статајао је, иза Деенеса.
За СНСД, све ово
значи да је престао да дјелује као Политичка Странка. Да је организацијска
технолошка постројења конзервисао и обуставио производњу.
Што није добро
за Српску, за Додика, за СНСД.
ПОД
УСЛОВОМ
ДА СИ МИТСКО
БИЋЕ,
ПОЛА
БУДАЛА, ПОЛА ГЕНИЈЕ,
ШТА ТИ
ЈОШ ТРЕБА
ДА
ОСНУЈЕШ СТРАНКУ
▪ Мораш бити
Добра Будала или добро прикривени Болесник.
▪ Мораш имати
стабилне изворе финансирања. То је велики проблем. Јер онај ко даје Паре он
хоће и да одлучује. Финансијери не траже камате. Они већ сутра хоће да узму
више него што су јуче дали.
▪ Мораш имати
велику екипу сарадника, које ћеш, на крају, све до једнога, да зајебеш на разне
начине.
▪ Мораш имати
стабилну Боју Лица. Да можеш да чучнеш крају пута и сереш, док они сви наилазе,
црвене се и непријатно им, а ти мртавладан називаш Бога и питаш, Како је.
▪ Мораш се
чувати Издајника. Што је немогуће. Од било којег броја, увијек ће те један
издати. Од три, од два.
▪ Мораш
спријечити да око тебе буду они који раде за Странце. Што је немогуће. Јер,
Запад, овдје, има више Чланова него побједничка Странка.
▪ Мораш
онемогућити да те у старту не поклопе Странци. Њих ћеш лако препознати. Једну
мркву ти гурају у уста а другу у гујицу. Па замијене.
▪ Мораш да трпиш
Каријерне Будале око себе. Као она Педепеуша, нпр, што каже да воли Политику.
Или оне којима је прије њих, испичке испала Памет.
▪ Мораш бити
инкарнација Далај Ламе, Буде и Факира. Да се контролишеш да никад не кажеш шта
знаш, кога знаш и како знаш. Што укључује надљудске напоре да увијек и сваког
слушаш а не шиштиш кроз уши.
▪ Да будеш
прецизнији Картограф од Гугла и Сателита. Да стигнеш у свако мјесто по 173 пута најмање, док ти и твоја
Странка не побиједите. Послије ћемо се посебно договорити.
▪ Да имаш
Политички Програм који има мјеста на Политичком Спектру. Али не једну кришкицу,
већ добар комад. Да то људи разумију и да има много оних који ту идеју
подржавају.
▪ Мораш да одабереш
Предпреломно Политичко Национално Вријеме и понудиш Оптимизам, Наду, Излаз. Кад
побиједиш, можеш да радиш исто као и они прије тебе.
▪ Мораш да имаш
много Чланова и много нових Чланова. Што је немогуће. Овдје су сви већ били
Чланови или јесу или су по двапут, трипут, истовремено. Млади се не занимају за
Политику нити је разумију. Младе мораш себи да школујеш. Што тражи много
времена.
▪ Мораш да
схватиш да су сви људи комформисти. Радије ће задржати Гованце на грани него одсјећи
грану и пасти у Злато.
▪ Мораш да знаш
да Људи не смију јавно да говоре. А и ако смију, неће. Хоће јавно да лају. Али да
говоре, неће. И кад пишају из живице, увијек се обзиру, јер су у страху да неко
не чује кад прдну.
▪ Мораш да
жртвујеш сав свој Живот. Мораш да живиш без Породице. Да једеш оно што никад не
би јео. Да јебеш оно од чега ти се само диже коса на глави. Да непрекидно
забављаш све око себе. Да се одазиваш на Шефе.
▪ Мораш да имаш
најмање десет година времена да чекаш Побједу на Изборима. Под условом да имаш
све услове.
▪ Мораш да имаш
снаге да се поднесеш, кад, послије Побједе, видиш да си се зајебо.
▪ Мораш да
помогнеш и подржиш сваку Будалу, много већу од тебе, која хоће да формира своју
Странку.
▪ Мораш...
*
Моја другарица
Јелена ми рекла, Оснуј Странку.
БОСНА И
ХЕРЦЕГОВИНА,
НЕПОСТОЈЕЋА
ЗЕМЉА
НЕОЗБИЉНИХ
ПИТАЊА
Онај ко је
смислио овакву БиХ, тога ни рођена мајка не може да воли.
А, ипак, она је
у европско-балканско-босфорској мозаиклатури, тако природна, неодржива и крволочна,
да нипочему не искаче из историје цијелог овог подручја.
Босна и Херцеговина
не постоји.
Она не постоји
не због тога што се одступило од њеног Устава, који је у Дејтону скројен
добронамјерно по БиХ. Коликогод Република Српска имала замјерки и била жртва
таквог аранжмана.
БиХ не постији
због тога што је њене Три Нације, двије и по, не прихватају и не сматрају
својом Државом.
Не сматрају је,
дакле, Државом.
Стога у БиХ не
постоје постојећа, озбиљна питања.
И она, и сви око
ње, баве се непостојећим питањима.
▪ Промјена
Устава. То није могуће остварити без пристанка Три Народа. Без пристанка
Републике Српске. То се може наметнути. Али је то још један велики корак према
Распаду БиХ.
У БиХ није
могућа ни Примјена Устава. Промјена, поготову.
Ипак, о томе се
прича као о неком стварном питању. Од Америчке Резолуције, до Европске Уније.
Што је показатељ
да се нема шта конкретно да каже.
Нема лијека а
умиреш полако.
▪ Чланство у
Европској Унији. Статус Кандидата сљедеће године.
Нико не жели БиХ
у Европској Унији. Јер она, са дозволама које су дате Сарајеву, једноставно, не
може да буде члан било чега.
А кад ти дају
Статус Кандидата, онда тек могу да ти
раде шта хоће. Република Српска треба да се бори против Статуса Кандидата за БиХ. Јер. То је нова фаза њеног
Заробљеништва у Насеобини БиХ.
▪ Чланство у
НАТО Пакту. То није могуће.
Могуће је само
да НАТО окупира, поклопи, заузме БиХ.
БиХ НАТО Пакту не треба као чланица, већ као противрсука територија.
БиХ од тог
чланства не може имати ништа. А, Република Српска ће бити Жртва.
▪ Уједињење са
Србијом. Двојно Држављанство. То регуларно није реално.
То питање
покрећу они којима треба оптуживање Србије. И којима је битно разарање
Колективне Свијести Срба Српске, једине колективне националне Свијести која код
Срба још нешто вриједи.
Ради се о
Опстанку Срба, и Српске, овдје. А не о отварању могућности да се напусти и оде.
Двојно
Држављанство је препорука за одлазак.
С тим се не
треба играти.
Ко хоће да иде у
Србију, нека иде. У пизду матерну.
*
Босна и Херцеговина
је смишљена као једна Пљуваоница на путу.
Као привремена
Ћенифа за Мала Срања, до неког Великог Срања.
Република Српска
треба да гради своју Националну Свијест Опстанка и да буде стрпљива.
Српска Држава, у
класичном међународном облику, сигурно ће доћи.
x
ПРЕДСЈЕДНИШТВО
ИЗ
БРИСЕЛА
ДОНИЈЕЛО
ВИЈЕСТ
ДА СЕ
УСТАВ МИЈЕЊА.
ЋУПРИЈУ
НА ДРИНИ
ТРЕБА
ПРЕМЈЕСТИТИ
НА
МИЉАЦКУ.
ТО ЈЕ
НОВА
ГРАНИЦА
СВЈЕТОВА.
Из Брисела,
ваши, Србе зајебавају са Мини Шенгеном.
А муслимане са
промјеном Устава БиХ.
Србију зајебава
Вучић, тако да тамо немају посла.
У Србији се
мијења Србија, нема потребе да се мијења Устав.
Промјена Устава
увијек има везе са Уништењем Срба.
Додик је рекао
да ће то тешко ићи.
Додик није смио
тако да говори.
Да оставља било
какву могућност.
Харис Силајџић
се никада више неће појавити.
Разумијем да
Додик воли Власт.
Разумијем да
хоће да остане на Власти.
Читав Живот је
подредио томе.
Разумијем да не
треба да лаје сваки дан све што му је на памети, ко онај васић.
Али је требао да
хладно каже да је у Бриселу било то и то. И да наведе и ту Промјену Устава.
А увече, да иде
педесет изјава Есенесдеоваца, и Малих Акционара, који кажу да Промјена
Дејтонског Устава није опција ни за лекторисање.
Да није
допустива, ни могућа.
Па нека се у
Бриселу и у Сарајеву, чешу ил по главушама ил по гујицама.
Дејтонски Устав
је још једини чувар Републике Српске.
Иза Републике
Српске не стоји Русија, не стоји Србија, поготову Србија... нити међународна
Заједница.
Запад је против
је Републике Српске.
А на страни
Сарајева и муслимана.
Запад је и
против Хрвата у БиХ.
Што Републици
Српској треба да буде сигнал о озбиљности тог пројекта.
Промјена Устава
у БиХ, само може да буде наговјештај тоталне унитаризације и поништења
Републике Српске, Срба и Хрвата.
Промјена Устава
у БиХ је насиље.
Док се не
дозвољава Примјена Устава, по којој би Хрвати бирали свог Члана Предсједништва,
захтијева се Промјена Устава.
Што значи. Кад пристанеш
на промјену једног слова, они ће примијенити читаво поглавље.
Примијенити.
Стога ово питање
одмах треба заковати.
Свака могућност
која се остави, претвориће се у лавину.
А нико неће
Власт са собом да носи у Гроб.