ОПОЗИЦИОНАР
БЕЗ СТРАНКЕ,
ВЈЕСНИК ЈЕ
ЦРНЕ КУГЕ ЗАПАДА

 
Зашто се у Америци никада не појави Опозиционар, изван Демократа и Републиканаца и поведе Отпор и широке народне масе, сруши власт и уведе Земљу у ружичасто рајско доба.
Зато што постоји јасна и стабилна Политичка Артикулација.
Али и зато што Запад не дјелује на том подручју.
Само се у земљама које Запад намјерава да подшапи, појављују разни Наваљни, Тихановске, глумци, шупци и дрипци, који се стављају на чело Опозиције и који хоће да руше Режим.
Ту се, од стране Запада, примјењују разне варијанте.
Али свака укључује непостојање Велике Политичке Странке која може да побиједи на Изборима. Или, барем, да постигне значајан резултат.
● Некад се Лидеру измисли Странка. Као ПДП Младену Иванићу.
● Некад се Опозицинар прилијепи измишљеној Странци. Као Станивуковић Педепеу, или онај Го Глумац, Пеесгеу.
● Некад се чине злочини и окупљају сви који су Против, како би се додијелили Опозиционару.
*
Онај ко пристаје на те комбинације, и друге, потпуна је Политичка Будала.
Можеш на власт да дођеш без ВПС. Велике Политичке Странке. Али не можеш без ње да владаш нити да опстанеш.
Друга ствар је што Запад то и жели.
Не требају јаке Странке јер оне доносе јаке Институције.
Српска Опозиција троши Српско Вријеме како би свргнули Режим и дошли на Власт.
Умјесто да граде ВПС.
Досад су могли, за двадесет година, изградити двије јаке Странке чиме би Српска Политичка Сцена била потпуно стабилизована и потпуно процедурална.
Насупрот томе, Српски Опозиционари носају камење, моторке, улазе у Телевизије, упадају у Парламент...
Тиме девастирају и оно Институција што је Власт без Опозиције успјела да изгради.
Тиме слабе и поништавају и ону Странку која је највећа и владајућа.
Тиме легализују Западну Деструкцију као Политички Фактор.
Убијају Будућност.

 

ШАРОВИЋЕВО
ПРИЗНАЊЕ ДА
СРПСКА
ДЕМОКРТСКА СТРАНКА
ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ

 
Када сам био Извршни Стаљинист у СНСД-у, покушао сам да се на органима Странке усвоје Критеријуми за кандидовање, што би укључивало одборнике, начелнике и народне посланике. Али и оне у Извршној Власти.
Дабоме да је Додиков неолиберални нерв одмах осјетио опасност и није то дозволио.
Ти си основну школу учио код Стаљина.
Моји критеријуми су, између осталог, подразумијевали увид у претходни ангажмански и политички пут, за оне који нису у беиографској бази СНСД. Дакле, за оне који се први пут кандидују. Па је, тако, требало да стоји регула, да онај ко је дошао из неке друге странке, што је морало да се наведе у Приступници, а био је било шта у њиховој организационој и кандидатској структури, не може да буде у Организацији СНСД ни у Кандидатури.
Тражио сам начин а се супротставим Црвици Ситних Интересних Прелетача и да форсирам Младе Чланове код нових кандидатура.
Данас читам како је Шаровић унезвијерено изјавио да су му у Добоју покушали да подметну чланове СНСД на одборничку листу.
Смијешно је.
А трагично је.
Кад пропустиш први вагон, нећеш ускочит ни у задњи, јер је он много бржи од првог који си пропустио.
Кад је Странка у успону, поправаљаш ствари. Кад кола крену низбрдо, нећеш стићи ни да подбациш камен.
СДС плаћа цијену чињенице да никада у Добоју није имао контролу над локалним Есдеесом.
То заваравање добрим резултатом, Обрена, или неког другог Обрена, без страначких Критеријума и Правила и процедура, кад тад доводи до слома.
То је у страначком здравству познато као Инфаркт Општинског Одбора.
СДС је требао Добоју посветити посебну пажњу. Као и Бијељини. Јер те двије средине нису једноставне за страначко организовање.
Тамо је СНСД постигао максимум. Што није било довољно за побједу.
Ну.
СДС то није могао да уради. Јер се нико не бави Организационим пословима у тој Мирковој Групи.
СДС, нажалост, више, ни формално није Странка.
Практично, више не постоји.
И иде у тужну галерију СРС и СПО.
Који су нестали са сцене.
Њима није била опомена да је пропао Михајлица.
Онакав Михајлица.
И спао у стање да га ни Додик неће.
 

 

САРАЈЕВСКА
МУСЛИМАНСКА
ПОЛИТИЧКА
ЧАРШИЈА
УПРАВЉА
АМЕРИЧКОМ
АМБАСАДОМ

 

Његова Ексеренција, Фадил Нелсон, Амамб у Сарајеву, дао је интервју поводом годишњице Дејтона.

Мислио сам да је Амбасадор Хомосексулац, па се изигао на виши Левел.

Ну. Он је задржао манире тетке Морин.

Таква му је, теткинска, и изјава, интервју, о Дејтону и Уставу БиХ.

Разумијем да о томе не зна много, али не мора да интерпретира оно што му особље Амбасаде сервира, у сарадњи са Сарај Политичком Чаршијом.

Нелсон је погријешио у четири кључне ствари.

● Устав је жив документ. Треба да се мијења, требају му амандмани, требају реформе.

Устав БиХ, као дио Дејтонског Споразума, мртав је документ.

Он је наметнут документ. И сви га трпе. Нико не може да га промијени. Нико не може да мијења туђи међународни Документ.

Насиље, које је над Уставом БиХ вршено у четврт вијека, увијек уз сагласност или индукцију Америчке Амбасаде, доказује да он не може да се мијења.

Јер би то била објава Рата.

● БиХ Грађани желе бити дијелом Трансатлантске Заједнице.

У БиХ не постоје Грађани. Да постоје учествовали би у Рату. Имали би Грађанско Вијеће Обране. Или Равнограђански Четнички Покрет. Имали би Жуте Џамијске Грађане, специјалну јединицу.

Устав  БиХ и Дејтонски Споразум нису рађени и наметани ради грађана.

Срби не желе у Трансатлантске Заједнице.

У ЕУ желе формално. Јер је добро да то Република Српска повремено извикује. Као Мисица да је за Мир у Свијету. Стварно стање је као и код Бејла који је у Реал отишао да учи Енглески.

● БиХ је босанскохерцеговачки пројект.

Ни близу. Да се питало ових босанскохерцеговачких Актера, и обичних Људи, никада не би живили у међународно признатом Тору нити би остао камен на камену.

Да се питало Хрвате или Србе, муслимана нигдје не би било. А да се питало муслимана, Срба и Хрвата нигдје не би било.

То је оно што и данас, и цијелих двадесетпет година покушавају и проводе.

● Ова земља може ићи напријед. Каже Нелсон.

Не може. Она четврт вијека иде назад.

Она данас има Неуставне Институције.

Она четврт вијека, уз помоћ Америчке Амбасаде и Запада, продубљује Мржњу. А Запад чини исто оно што је чинио Калај, у претпрошлом Вијеку.

Колико стотина хиљада Људи је то главом платило.

*

Дакле, немојте срати Ваша Ексеренцијо Нелсон.

Ви сте Амерички Амбасадор у Сарајеву. Нисте Амерички Амбасадор у БиХ.

Ви хоћете да унитаризујете БиХ и радите за муслимане у БиХ. Радите само за једну страну.

Босна и Херцеговина треба да се подијели на Три Дијела. Република Српска и још два.

И да се та Три Дијела договоре, шта би од Дејтона, могло да остане заједничко. Или ништа.

Моја оријентација је, Ништа.

x

 

НИ НАЦИЗАМ
НИЈЕ ЛОМИО ПОЈЕДИНЦА
КАО ШТО ГА ДАНАС
ЛОМИ МИКРОЦИЗАМ.
ТО ЋЕ БИТИ
КОНАЧНО РЈЕШЕЊЕ.

Дабоме да се не може у сваком Вијеку пронаћи Парна Машина Џемса Вата.

Нити се у сваких хиљаду година може насликати Мона Лиза.

Ну.

Више се не може пронаћи ни створити ништа.

Сви производи и јавни масовни пројекти, долазе ниоктуд.

Нико их није створио, а њих је све више. Безброј. 

Дабоме да је и Белов Телефон стваран за масовну употребу.

Као и данас што се ствара неки Ајфон.

Али је разлика огромна.

Стари телефн је створио Појединац за Појединца.

Нови Телеон се ствара да се окупира, убије, Појединац.

Да се њиме управља.

Масовна производња достигла је ниво када је Појединца преобликовала у савршеног Конзумента било којег производа. Јер га је препарирала и пројектовала као перфеектног Носача Потреба. Наметнутих, измишљених и оних које ће се тек измислити.

Не имај друге Потребе осим оне коју ти ми измислимо.

Технологизација Живота и Потреба, синхронизована је и са културним, националним и политичким поништавањем Појединца.

За Појединца није битно коју ТВ гледа. Важно је да гледа.

Није битно за кога гласа. Важно је да гласа.

Није битно ко влада. Важно је да он не влада.

Зато су умјесто конкретног Појединца, члана колективитета, пројектовани Грађани.

Јер се од њих не може начинити ништа колективно и валитетно.

Грађани су Људи ниоткуд и никуд.

На тај начин је уништена Држава. Као колективни Оквир за опстанак, успон и важност Појединца.

Појединац је изузетно важан за Колективитет.

Али, кад је изван Колективитета, изузетно је слаб, неспособан и неупотребљив.

На цивилизацијском нивоу, сада је на сцени ова друга фаза, Фаза слабог, неспособног и неупотребљивог Појединца.

Појединац је толико уништен да му, више, и не треба Наредба да иде у Тор.

Он сам оде у Тор и чека даља упутства.

Појединац је припремљен да добије своје Упутство за употребу и да се по њему понаша. Да сам себе, на прописан начин, употребљава.

То, неоспорно води слому Цивилизације, екстрахирању неколико десетина управљача Богатством и Људима, уништењу Држава и потпуној анархији Моћи на Земљи.

Тај процес не може да тече глатко.

Стварајући, капиталом, територијализмом и ратовима, стотине милиона таквих Појединаца, Америка и њени Морганисти, начинили су грешку са Кином.

Потцијенили су могућности Колективизма и на ниском економском нивоу.

Сада је, вјероватно, касно.

Ако се заврши без великих уништења, биће добро да Америка изгуби све досадашње позиције.

Неколико Трампова, ако им се дозволи Сцена, требаће да Америку врати у оквир Државе.

Без обзира на успон Кине, Микроцизам је отишао предалеко.

Микроцизам је претварање појединца у Микроне.

У тако ситну честицу да јој се може дозволити да постоји а да се свим већ створеним механизмима, од ње може обликовати потребан лажни, аморфни, амалгам. Протестанти, Фанови, Носиоци Вируса, Анархисти, Хомосексуалци, Педофили...

Нацизам је потчињавао Појединца ради стварања јаког Ортодоксног Колективитета за уништавање других Колективитета.

Нацизам је Појединцу, чак, давао и огрмну важност у тим процесима.

Микроцизам ни у ком случају не даје важност Појединцу. Већ само Илузију.

Не нуди му ни Колективитет. Нацизам је нудио Колективитет. Темељен на Крви и Истребљењу других Колективитета.

Данас Појединац не може да допре до било ког Колективитета. Јер он не постоји.

Данас се Појединац већ понаша као Универзални Мигрант. Мигрант из своје Свијести, из своје Нације, из своје Културе, из своје Прошлости, из своје Државе.

То је Коначно Рјешење Микроцизма.

Људи у Стакленицима.

Најсуморније је што се Појединац предао.

Њему су искључени сви генератори.

Појединцу је свеједно ко је на Телевизији, Нобеловац или Миљана, свеједно ко Влада, Милошевић или Вучић, свеједно да ли је Премијерка мушко или женско, свеједно да ли је неко Криминалац или није.

Свеједно му је за све.

x

 

ЖАЛОСНА И СЛАБА
СРПСКА ОПОЗИЦИЈА,
ВЈЕРНИЈА ЈЕ СЛИКА СРПСТВА
НЕГО ШТО СУ ТО ВЛАСТИ
 

У Републици Српској траје распад Опозиције.

ПДП спао на двојац без артикулара.

СДС-ови сегменти траже могућност опстанка у или уз СНСД.

Они који су у Власти, дуго, умјесто да граде озбиљне Странке, они од двоје праве четверо.

За све то се окривљује СНСД и Додик.

У Србији, Ђилас, који се промовише као Вођа Опозиције и слично, изјављује да Режим опстаје зато што ћуте академици, професори и новинари.

У оба случаја, и у Српској и у Србији, на дјелу је елементарно непознавање Друштва и Политике.

Непознавање Представничке Демократије.

Која је овдје замијењена Клијентелистичком.

То може да функцинише ако си побиједио на Изборима и дошао на Власт.

Али ако требаш да на Изборима побиједиш Власт, нећеш никад. Клијентела иде тамо гдје има корист и конекцију. Зашто би улагала и ишла уз неког ко ће, можда, доћи на власт.

Политичке Странке су темељ Представничке Демократије. Чак и у Америци, која почива на долару, крупним корпорацијама и пентагонском сектору.

То незнање демонстрира се још од пада СФРЈ и Ратова.

Једно вријеме је широко заступана теза да су до Рата довели Новинари јер су свашта објављивали. Сада их Ђилас враћа у жижу, јер не објављују свашта.

Његова грешка је још дубља.

Он указује на структуре које су иначе ћутајуће, при свакој власти и при сваком односу опозиције и власти.

Те структуре, академици, професори, новинари, никог не представљају од слојева Бирача. Чак и ако сваки дан галаме, преврћу контејнере и пале гуме, нико се од Бирача ни по гујици почешат неће.

У Српској, све ово што се догађа, посљедица је једне једине чињенице.

Чињенице да СДС није, послије Рата прерастао у Странку. Не би дошао у ситуацију да се распада, Одласком Плавшић и групе министара. Не би дошао у ситуацију да мора ПДП-у да да Владу. Не би дошао у ситуацију да Добој, Бијељина и Озрен одлазе у СНСД без Осме офанзиве.

Да су изградили Странку, били би на власти а СНСД не би могао да изгради Странку.

Јер не би било простора.

Овако, хиљаде Активиста СНСД имало је цијеле њиве и поља за мукотрпан рад и за десет година је изграђена Странка.

Некоме из Опозиције, у Српској и Србији, треба, сада, више од десет година да изгради Странку која може да утиче на Изборе или да се бори за побједу.

Јер, простор је сужен, приведен култури, сјемена резервисана, њиве узоране.

Клијентелизам је коров који се шири у коријену, коликогод кидао површинске изданке.

Српска Опозција године и мандате троши на нападање Додика и Вучића.

И ништа им нису наудили. Само су их ојачали.

А изгубили вријеме за градњу Странака.

Ну.

Од капацитета Ђиласа или Бореновића, Иванића или Јеремића, више се не може ни очекивати.

То су ненационални и необразовани људи за Политику и Друштво.

И такви даље регрутују.

Та немоћ, незнање и ишчашеност Српске Опозиције, одсликава Стање Нације. Са извјесном разликом Српске и Србије. У Српској је Рационални Национализам и Држава, темељ политичке активности Власти. У Србији је на сцени национална распродаја државе, територије и нације.

Стање Нације није добро. То не може да надомјести Национализам Републике Српске.

Непостјање Опозиције, слаби Српску и Србију.

 

 

 

x