КАКО ЈЕ У РАТУ,

КАО БОРАЦ,

ПОГИНУО

МОЈ ДРУГ ШЕСТА

А ЕСДЕЕСОВЦИ

ПОСТАЛИ СТВАРАОЦИ

Шеста, Бранко Шестић, био је бањалучки графичар, дизајнер, сликар и боем.

Он је аутор прошлог Грба Бањалуке, који је оспорен због графичког приказа темеља Цркве која данас стоји у Центру Бањалуке.

Радио је и Плакате за многе изложбе и манифестације, корице за Књиге. Био је живитељ бањалучког Дома Културе.

У то доба, предратно и ратно, у графици и штампарству, на сцену су изашли компјутери.

Па, момци савладају Корел и одају по ваздуху. Хвале се како могу направити графичку припрему за минут. Мисле на табелу Отпремница Бр______.

Шеста је цртао, филмовао и радио припрему за вишебојну штампу. Стара школа, а прмјењивана у Инцелу, на шестобојној бакро-ротацији.

Често је нудио опкладу да ће брже од компјутераша да направи плоче за штампање неког четверобојног знака фирме. Нисам чуо да је неко прихватио.

Данас ствари стоје другачије.

Нема више филма у графици.

А нема ни Шесте у Бањалуци.

Шеста је погинуо на Влашићу, као Борац Војске Републике Српске.

Главу дајем да је мобилисан тако што га неко у Есдеесу није мирисао, или се неком замјерио за нешто сасвим друго. Или је био на путу нечијег интереса.

Та градска бањалучка есдеесовска багра, тако је радила.

Када су правили спискове за мобилизацију, за мене су открили ВЕС Извиђача у Минобацачкој 120 мм. Један је ускликнуо, Ух, извиђачи први гину, шаљи га одмах.

Шеста није био човјек за Војску ни за Рат.

Био је једна добрица, духовит човјек, човјек за смијех. И за Лозу код Милутина у Дому културе.

Није се бавио физичким активностима.

Осим што смо у његовом Атељеу знали по читаве ноћи играти Билијар.

Могао је, када је мобилисан, потражити помоћ. Сви су знали Шесту.

Не знам зашто није.

Ми смо, когод нови дође у Бригаду, сваког поздрављали са, Значи ни ти немаш неку везу.

Есдеесовој Багри је Војска Републике Српске служила као Голи Оток, као Казнионица.

Једне вечери наиђем код Милутина, Шеста сједи сам за столом до прозора и шанка. Испод гомила нове Униформе, у шаторском крилу.

Ђеси, Шеста. Ево. Шта је ово. Добио сам нову униформу, сад имам све. Сутра одо на Влашић.

Очи му веселе, срећне.

Сјећам се, ко данас.

Ни трага једа, незадовољства, горчине.

Ко да је хтио да се похвали, да свима каже, ево и ја сам за војску. Одох, само да попијем једну Лозу.

Таква је добрица био Шеста.

Ујутро је отишао и за два дана погинуо.

Страдао је цијели Ров.

Ко зна како је Јединица била организована. Сигурно нису имали минска поља и ровове борбеног осигурања.

Те године, за Васкрс, мене је ухапсила Војна Полиција.

У једном ресторану, у центру Бањалуке.

Тад сам био на откоманди у Команди Корпуса и имао њихов, црвени, печат у књижици.

Ну. За ВП то није значило ништа.

Ово је неки лажњак. У Комби и у Мали Логор, у Затвор.

Тамо ме убаце у неку просторију без струје, прозора и свјетла.

Пуна је војника и цивила.

Одмах су ми рекли да не лупам на врата ако оћу пишати, Јер ће нам свима јебат матер. Пишај у ћошак.

Ђе ћошак, мркли је мрак, мислим.

Углавом, викенд иде, Васкрс је, немам могућности да било коме јавим.

Трећи дан је, долазе по мене.

Супруга је звала кога је знала па су дошли до могућности да сам у Затвору. Онда су из Корпуса звали Мали Логор и неком јебали матер.

Али. Ја идем на суђење. Судија, записничар, литра ракије, Караџић на зиду.

Име оца...

Углавном, пресуда је да идем кући.

Ови моји, који су сазнали да сам у Затвору, схватили су да је то добра прилика за зајебанцију. Међу њима је, дабоме, и Шеста.

Организовали су неко јање на викендици и чекају да мене пусте из затвора. Жене и покојни Лазар Петровић, новинар, исто шалџија, чекају тамо. На Локацији.

Ја ништа не знам.

Кад су ме угледали на капији Малог Логора, смију се ко будале.

Улази у комби, Криминалац један.

Шеста тражи од своје супруге ташну и шминка ме као да сам тучен. Подливи испод очију, карминска Рана низ цијело лице. Веже неки конопац око врата и за руке.

Кад су ме извели на пут према Викендици сви стоје као одбор за дочек. Шеста ме води на конопцу и довикује, Добили смо га на реверс, остаће двије године у затвору, немојте да би га ко одвезао, сви ћемо најебати. Жене плачу, Лазо се смије.

Такав је био Мој Друг Шеста.

Који није требао да погине у Рату.

Ништа Рат не би штетовао без њега у Рову.

Овако, Шеста је постао Погинули Борац.

Њега се више нико не сјећа.

А Есдеесовци су постали Ствараоци.

ПОНАШАЈМО СЕ

КАО ДА НАМ ТРЕБА БиХ

А РАДИМО

КАО ДА ЋЕ

СУТРА ДА ПРОПАДНЕ

Цијели Сарај Чадор и Вукановић, попиздили због Додиковог Вета.

Добро, Додик је доље, на тој Пијаци Ситне Стоке, трговао именовањима и буџетима па им сада узима ушур.

Није добро да Комшић и Вукановић, двије такве интелектуалне громаде, од којих једног називају Хрватски Члан Предсједништва а другог Опозициони Политичар Српске, преврћу суву балегу због тога.

Коликогод Вето био на небитну тему, он има своју огромну улогу.

Прво. Упозорава да механизам постоји.

Друго. Подсјећа да га треба користити. Многи Политичар из Српске, оде у Сарајево да глуми Државника. Па, не би да смета, оће да буде услужан, да не иритира Странце Усранце.

У Сарајево се иде да им јебеш матер. И брзо се удаљиш, не осврћући се.

Треће. Кочи лажну БиХ и њен стварни Унитаризам. Свако из Српске који је на некој изабраној или именованој функцији, треба да се труди да једна врата БиХ увијек стоје отворена. Тако Кондуктер, скраја воза, никад не може да да знак да се Кола крећу.

Срби, који су невјешти у Политици, морају то једном да свјежбе.

Досад су углавном радили, не размишљајући, у своју пропаст за вијек у даљину.

Сад је вријеме да предвиде трендове вијек унапријед.

Босна и Херцеговина ће нестати.

Да ли ће то бити РРР Технологијом, Разлазом, Распадом или Ратом, или нестанком Срба и Српске, то је питање на које морају да мисле Срби.

Да нестанак Срба и Српске не буде кључни дио нестанка БиХ.

Јер ће тада, на сцени остати Исламска Репубика, која ће се звати Ал Алија.

Срби и Српска, морају да мисле и раде, сада, сваког дана, за тај вијек пред нама, који може бити и само двадесет година.

Зато је битан Вето и на прогнозу времена.

Дабоме, Вукановићи и Комшићи, којих је код Срба, у Српској, пункурац, не размишљају тако.

Они су будале од данас до сутра.

МЕХАНИЗАМ

НАМЕТАЊА ВИРУСА

И ОТИМАЊА КОСОВА,

ИСТИ ЈЕ

То је зато што имају заједнички елемент.

Лажно јаког Појединца и стварно слаб Колективитет.

А извођачи радова, који испоручују знање и који на радилишту дјелују, или су исти или су у спрези.

● Косово од Србије отимају протуве ниже класе. Треба погледати галерију тих Ћоркана, из ЕУ и Стејт Департмента, па да све буде јасно.

Корону намећу анонимни безреферентни намјештеници разних завода и института, а доктори и љекари, који имају деценије исуства у болницама и клиникама, повукли су се и негдје су утрапљени.

Такви учествују и у отимању Косова.

То су анонимни безреферентни Политичари, и у националном и у сваком другом смислу.

На челу са Вучићем. Који се, само, тако води, а иначе је мушки Кисић.

● И Косово и Корона, кренули су тешким бомбардовањем.

Из НАТО Пакта и из Вухана.

● И око Косова и око Короне наносе се дебеле наплавине Информација, Лажи и Манипулација, тако да више нико не зна шта је на ствари и брани се Равнодушношћу.

● Маске које се намећу за Корону, исте су оне које се намећу, за Свијест, о Косову.

● Истовремено се, у Србији, лансира теза да опоравак од Короне траје више од годину дана а да је написан, и запримљен, Ултиматум за Косово.

Циљ и једног и другог Манипулатива, јесте убијање сваког разума и отпора у Појединцу.

● Понашање Појединца, толиког броја Појединаца, у случају Маска, која је потпуно безвриједна и може послужити само пет или десет минута, док, нпр, спрејом наносиш боју, да физичке честице боје не уђу у ноздрве и даље у дишне путеве, до плућа, показује како се и шта са појединцом може радити. Било у питању Косово, била Корона.

● Корона Маска сигнал је да је Појединац, Масе, потпуно вољан да се потчини Властима, не питајући ништа и не размишљајући ни о чему.

● Оба Пројекта воде Невидљиви Западњаци, Домаћи Медији и Локална Политичка Инсталатура.

Ниво радова на том градилишту није ни за излазак на терен а камо ли за оцјењивање.

Да се, сутра замијене Вучић и Кисићка, да она буде Предсједник Србије, а он Вирусолог, за Виршле, ништа се не би промијенило ни примијетило.

● Из свега се може закључити да је Појединац кључни.

Кључни за тоталитарно насиље, и Короном и Косовом а и Кључни Кривац.

Кад се стигло дотле да је Појединац слаб и да своју снагу види не у Колективитету, већ у масовном прихватању Манипулатива, као лажне снаге и своје и колетивне, лакоћа реализације било ког пројекта, од националног до вакциналног, омогућена је.

Кривица није у Вучићима.

Кривица је у Унучићима.

НЕ МОГУ ВАМА

БОРЦИ НИШТА,

АЛИ, НЕМОЈТЕ

ИХ ЗАЈЕБАВАТИ,

ПОТКОПАВАТЕ ТЕМЕЉЕ

НАЦИЈЕ И СРПСКЕ ДРЖАВЕ

Говорим као Борац у Рову.

● Нико ко је био у Рову, није тражио Власт.

Власт је и тада, и данас, тражио онај ко није био у Рову. Ко је био Издајник, Дезертер, Лажни Србин, Побјегуља, Донатор.

● Не могу сви да буду у Рову. Нити треба. Али Власт, која није у Рову, мора да се поштено односи према Народу који шаље свохе Борце у Ровове. Што у Случају Народа Српског и Есдееса, није био случај.

● Теза да је Есдеес, Елита, Посланици, „Ствараоци“, заслужни за настанак Републике Српске, потцјњивачка је према Србима. И није истинита.

Есдеес је настао на покрету Српског Народа за Опстанак. Тај мед су покупили многи сумњиви појединци. Част поштенима. Али, треба да се сјетимо дрипаца, који нису били ни за комунистичке редове, који је примао по реду. Шверцера, фолера, комплексаша...

Есдеес није настао као Политички Национални Пројект. Па повео Народ Српски у борбу, ставивши се у прве редове.

● СДС је имао уредбу да њихови људи не иду у Војску Републике Српске и у Ровове, да не направе грешку као комунисти и скојевци, па им злаћани руковдећи кадар изгине убудале и да нема ко да влада.

● Многи су говорили и писали о црним врећама пара које су се слијевале код Караџића и о Буџету у Гепеку.

А ми смо добијали РР из Другог Свејтског Рата, да једемо у Рововима.

● Немјерљива је корист коју су „Ствараоци“ имали од нашег боравка у Рову. Узимам у обзир само финснасијску. То је, у односу „Ствараоци“ и Борци, релација као између Гејтса и Просјака.

● Политичари су и тада били омражени. Као и данас што су. Политичари ће увијек бити омражени. Сваки божији дан Рата, осим десетак мјесеци у Команди Корпуса, при обавјештајном одјељењу, провео сам у Рову, на Линији. Демобилисан сам пред Први Мај 96е, док нисам испратио задњег војника и раздужио посљедње ћебе. Нису хтјели да ме демобилишу јер нисам подржавао СДС. И добро сам знао шта људи мисле. Караџић, нпр, тада, на линији моје Бригаде, није имао никакав углед.

● Ови, које данас, Народ Српски не воли, а гласање на Изборима, није мјерач „вољења“, не треба да чине дуплу грешку, па јавности у очи бацају „Ствараоце“, још једне које Народ Српски не воли.

● „Ствараоцима“ треба обезбиједити све што припада и сваком другом човјеку. Али, забранити им Асоцијације, Удружења, Кланове, Секте...

● Борци Војске Републике Српске су погријешили што су насјели на Удружења.

Ако неког хоћеш да сјебеш, формираш му Удружења. Синдикат је вишедеценијска школа.

● Држава је обавезна према Борцима, колико је у моћи.

Али је, много више, обавезна да их поштује.

Јер. Ако не покаже поштовање, као што је то у случају „Ствараоци“, умањује Љубав према Држави и Нацији.

Најчешћи коментар овога је, Курац ћу ти ја више узет пушку.

Не ради се, буквално о Рату и Пушци. Ради се о припадности Нацији.

Јебо вас Крајишник.

СРПСКО ИЗБОРНО

ЈЕДИНСТВО

У СРЕБРЕНИЦИ

Након дуљег турчења Мирка Шаровића, потписан је Споразум о подршци једном српском кандидату за начелника Сребренице.

Сумњичав сам.

●  Сарајчадорски медији су, и муслимански политичари, нападали Грујичића.

● Потом је локални Есдеес износио сумње и одсуство подршке.

● Шаровић, који је дао подршку Бањалучком Бали, одбио је да да подршку неком другом осим Есдеесовом Кандидату. Есдеес је изборно слабији у Сребреници од Есенесдеа.

● На крају, поптисан је Споразум.

● Сребреница је пуна екстерних уплива. Таква је била и у Рату и за вријеме Злочина Стријељања Ратних Заробљеника.

● У Сребреници, у Миру, увијек Срби сарађују и служе муслиманима. Никада обратно. Док сам организовао Изборе, имао сам прилику да то увидим.

*

Шта се промијенило.

Ништа.

Споразум о једном српском кандидату, а одвојена подршка посебним страначким одборничким листама, логична је посљедица муслиманског јединства у Сребреници.

Срби су у бројчаној предности па, ако се све одвија регуларно, није упитна побједа српског кандидата.

Кадгод он не побиједи, то је доказ да је неко шуровао са муслиманима.

Сада ће се на Локалним Изборима прецизно моћи да види ко је дао подршку заједничком српском кандидату а ко није.

На бирачким мјестима, број гласова за Странку, за страначку одборничку листу, мора да буде идентичан броју гласова за заједничког српског кандидата. Као и збир за одборничке листе и укупан број кандидату за Начелника.

Не постоји бољи микроскоп од Бирачког Мјеста.

Питање је само да ли је дрскост Есдееса достигла те размјере да мртвиладни лажу пред Образом Српске.

Ја мислим да јест.