ШТА ГОВОРИ

СЛУЧАЈ

ОБРЕНА И МИЋЕ,

СВАКОЈ ОЗБИЉНОЈ

ПОЛИТИЧКОЈ СТРАНЦИ

Теоретски сереш, Станиславе.

Дабоме да сам у опасности да, или на почетку, или на крају, добијем ову плакету.

Зато ћу да будем груб, како и доличи.

Овдје, код Срба, нико не зна шта је Политичка Странка и Страначка Организација. Како настаје Велика Политичка Странка и зашто се распада.

Милорад Додик ће рећи, Ја сам Странка.

Неће наглас. Није глуп. Само не зна.

То ће наглас учинити Мирко Шаровић.

Он је глуп а и не зна.

Вучић, такође није глуп, то што је политички болестан, друго је, он ће рећи, ја сам Србија.

Мањевише, познато је како је настала Српска Демократска Странка. И како је пропала.

Не желим да губим вријеме на објашњење. Али, није пропала одласком Радована Караџића, нити његовим хапшењем за Хаг.

Битно је како је настао Савез Независних Социјалдемократа и Српска Напредна Странка.

И у каквим су идентичним опасностима.

Велика Политичка Странка је подсвјесна организација.

Воајери, имбецили, натуршчици, разни незадовољници, аналфабете, мисле да је то интересна организација која служи за запошљавање.

Како је одлука за Изборе, сваког Бирача, више подсвјесна него рационална, таква је и Странка.

СНСД је настао на подсвјесној потреби другачијег начина политичког организовања, окупљања и исказивања. Људима је било доста Рата и Есдееса.

По томе су Срби показали, једини, неопходну политичку флексибилност и потребу за кретањем напријед.

Српска Напредна Странка, уз разне махинације, оцеубиства и превртања, настао је као подсвјесна потреба да се раскрсти са Милошевићевом Ером Рата.

Ту потребу нису успјели да задовоље Ђинђић, Коштуница и Тадић.

Стога су Бирачи, масовно прихватили, извраћеног, лажног, Вучића.  

Погледајте боље. Нико у Србији не каже да је Вучића јер је Србенда, паметан, успјешан, савремен. Сви кажу да он гарантује Мир. То чак образлажу за њега и у Српској.

Стога је и у Српској, масовније прихваћен Додик, од било ког Есдеесовог Лидера.

Милошевић је владао на вихору Рата. Као и Караџић.

И да нису отишли у Хаг, не би се могли одржати.

Чланови СНСД и СНС не знају шта пише у Политичком Програму. Као што и већина вјерника не зна Десет Божијих Заповијести.

Чланови СНСД и СНС, немају никакву корист од Странке.

Њу купе, лопатама и камионима, они који са Странком немају никакве везе. Али имају са Додиком и Вучићем.

Ипак, и СНСД и СНС, функционишу, на ниову организације, скоро савршено.

Јер је то подсвјесна енергија политичког окупљања.

Истина, СНС је веома мало Политичка Странка и Политичка Организација.

А СНСД се убрзано разграђује у том смислу.

Страначка Организација, Велике Политичке Странке, мора да буде устројена као Војска.

Мале Странке то не морају. И не могу. Оне служе за шенлучење, истјеривање зечева из шуме, тјерање међеда од имања...

Избори су Рат.

Гласови су бојева муниција.

Све потребе Војске, у миру и рату, потребе су и Велике Политичке Странке.

Дуготрајност и константан успјех ВПС, могућ је само потпуним одвајањем Војске од Предсједника Државе.

Страначке Организације од Лидера.

И од ТМШ.

Тајкуна, Мајкуна, Шефида.

СДС је стално побјеђивао у Бијељини.

Они Натуршчици, с почетка, су увијек говорили да је СДС у Бијељини, као и у Добоју, био јак ко црна земља.

Што није било тачно.

Јер је Организација СДС-а била дата једном човјеку уруке.

И његовој локалној клики.

И они могу да је воде куд хоће.

То је знак да је тако нешто погрешно радити.

Мора се одвојити Градоначелник, Посланик, Кандидат на Изборима од Организације.

Ако му је даш, ампутирао си дио Странке.

Гангрена неће одмах да се појави.

Него тачно кад треба.

То је знак да та Велика Политичка Странка губи или је већ изгубила Подсвјесну Енергију Окупљања.

Зато мирно и смјерно, одоше за Обреном или Мићом.

Мићо је успио да уђе у подсвијест бијељинске организације, као њихов Најамник.

А Шаровић, однекле, са стране, шаље поруке да су они, Бијељинска Организација, његови Најамници.

Јесмокурац, одговарају из Бијељине.

Само преписали од Добоја.

СНСД и СНС нису у толикој опасности да се појави енергија за ново подсвјесно окупљање, јер времена нису таква.

Прошао је Рат. А у Србији је прошло чак и Косово. Вучић убрзано користи тромост Србијског Бирача, и то завршава.

Али не значи да нису у опасности.

И СНСД и СНС.

Страначка Организација се мора одвојити од Лидера и ТМШ.

Више него Држава и Црква.

Страначка Организација је ствар Организационе Технологије.

То није непрекидно експериментисање да се добије Злато.

То није огледало самозаљубљених Лидера и Хора ТМШ.

Страначка Организација мора технлошки да напредује. А Лидер, по сили функција и времена, законито назадује, исцрпљује се, блиједи.

Ако се не раздвоје, Лидер ће да јача своју позицију и вуче Страначку Организацију, назад, у стагнацију.

Она њега никад.

И СРБИЈА

И ВУЧИЋ,

ИМАЈУ

ИСТОРИЈСКУ

ШАНСУ

АЛИ НИ ШАНСА,

НИ ВУЧИЋ, НИ СРБИЈА,

НЕЋЕ НИ РЕПОМ МРДНУТ

Без обзира да ли је тачно да је Вучићу и Тачију у Вашингтону понуђен нацрт споразума са двије варијанте и технологијом Узми или остани у Санкцијама, или је посриједи један предспин за нову Вучићеву фазу, набачена лопта да он мало србује пред Изборе, па да након убједљиве побједе, настави са  политиком слуђивања Србије и Срба и капитулантском пиздинском плачипиздљивошћу типа На Косову сада немамо ништа, сада, пред Изборе, Србија и Вучић, имају историјску шансу.

Да стану на Коту Одбране Државе.

Ну.

Ни Србија ни Вучић, неће ту шансу искористити.

У океану Вучићевих изјава, евидентирано је да је рекао да је већина у Србији за Замрзнути Конфликт Косово али да он не припада тој већини, а и ако није рекао, тачно је да не припада, што је само добар начин да каже да ради мимо демократског става Већине и мимо Устава.

Усљед чега Вучић може тако да ради.

Зато што ту исту Србију, Већину, која је само анкетна, нажалост, Косово не занима.

Њу не занима ни ко влада. Ни шта ради. Ни нашта ће то изаћи.

Тако је још од Краљевине СХС.

Данашњу Србију више занимају Парови и Задруга, него све остало.

Зато Жељко Митровић купује Вилу од четири и по милиона еура.

Да је, барем, ону Њиву Ораницу, са десет хекатара, за сто хиљада еура, купио неки Србин.

Вучић би требао, на њему је одговорност, а не на тој већинској анкеташкој Србији, да, сада, прије Избора, искористи шансу и обзнани да прекида све преговоре и разговоре, да је Косово Србија и да ће тако и остати. Али ће Србија чекати да се скупе сви предуслови и услови да се то и државно и законски санкционише.

Дотад ће, унутра и вани, предузети све уставне, законске и међународноправне кораке, да Косову загорча и онемогући живот.

Нема, више косовског транспорта преко Земље Србије, ако немаш Србијске таблице и документа, нпр.

Санкције ће, дабоме, услиједити одмах.

Али, за Санкционаше могу да се уведу реципрочне мјере.

Србија ће да се пати.

Дабоме, да ће да се пати.

Али, она се пати и сада.

И Вучић ће је, на основу 55% које добије на Изборима, патити још више.

Србија се може квалитетније окренути Кини и Русији.

Кина ће у Србију инвестирати јер јој то скраћује Један Пут и премјешта њене интересе у Европу.

Срби ће јевтино радити код Кинеза.

Ако неће, нека иду у ЕУ. Или нека јевтино раде код оних којима Вучић даје бенефите.

Нека гледају Задругу.

Вучић ништа од тога неће учунити.

Ни пред стрељачким стројем.

Јер је стотпут рекао да нема шансе да Србија призна Косово а да ништа не добије.

Не зато што је Вучић Српска Пичка или Болесник за влашћу, већ зато што је савршен продукт те већинске анкеташке Србије.

Која зна да нема тога што би могло да се добије за признање Косова и Амутацију Срца Србије.

Продук Србије која ћути, којој је свеједно, која се не чеше низашта.

Зато је Косово и дошло довде.

Зато је дошао и Вучић.

Који ће ту остати.

А Косово, нажалост, неће.

Нити ће са Косовом стати.

УДРИ МИЋУ

ПО ЕСДЕЕСИЋУ

Након плејаде малоумних, и кодасу малољетни, шарлатанских, анархистичких, лажљивих, ријалиташких и пинковских Политикоида, на Политичкој Сцени Републике Српске, појавио се Политичар који повлачи Политички Потез.

Мићо Мићић је Политичар који је једини из оне Владе, у којој је био, изашао са надграђеним политичким знањем.

Дошао је као Провинцијалац а изашао као Градоначелник.

Његова технологија владања и побједа на Изборима, била ми је јасна отпочетка бављења Организацијом СНСД.

Знао сам да га Бијељински Организација не може побиједити.

Надао сам да пасјалук Бобара може помоћи али ни Бобар ништа није схватао нити је хтио да слуша, као и сваки дошљо у Странку и Политику. И изгубио је изборе у задњих петнаест дана, јер је најавио Општину Јања.

Мићо се цијели Мандат бави Бирачима, не трза се на обаде који га боду по гујици.

Есенесдеовци се цијели Мандат баве собом. Једни против других. И зову Шефа, да их наметне. Тако укруг.

Има само један Активист који схвата шта је Организација и има снаге да се њоме бави.

Сви остали су Нарцисоидни Шефиди и увијек, у неколико кордона стану испред њега.

Потенцијал је постојао, јер СНСД је на општим изборима увијек боље пролазио од СДС-а.

Али Мићо се није дао.

Сада су се догодиле двије важне ствари.

● Мићо је схватио да СДС никада неће побиједити на републичким Изборима.

● Додик је схватио да његови часови анатомије, и ампутације, у Бијељинској Организацији, никада неће донијети побједу на градским Изборима.

То је мало блажа психолошка категодија од признања, да је његова кривица за константно непобјеђивање у Добоју и Бијељини.

Предсједник Велике Странке, не може да буде Организацони Секретар.

То што је Мићо схватио, само је наставак Распада Есдееса.

Есдеес, дабоме, ништа није схватио.

Есдеес је прешао границу на којој може стати и вратити се.

То што је Додик схватио, знак је да СНСД губи потребну организациону арматуру и постаје Конгломераторијум.

Који се може распасти истом брзином којом је Обрен Група сишла са КВОТ висова и сјела Додику у крило.

Есдеес нема потребе да се више бави Мићама.

Мићо је знак другог процеса а не најава одласка у СНСД.

СНСД не може више, да се бави Додиком, јер је Додик постао прејак.

Што је мали корак за њега а велики назадак за СНСД.

ДЕСЕТ

ДЕЈТОНСКИХ

ЗАПОВИЈЕСТИ

1.      Ја нисам Господ Бог твој. Свако треба да има своје Богове, без мене.

2.      Не прави себи Идола или каква Лика, немој се клањати Сарајеву нити им служити.

3.      Не узимај узалуд имена Господа Охаера њиховог.

4.      Сјећај се дана Мира које је ваш трули Вођа бацио у каљугу низашта.

5.      Поштуј Кантон свој и не гледај туђи, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.

6.      Не убиј Устав.

7.      Не чини Промјене.

8.      Не укради туђе Институције.

9.      Не свједочи лажно у Хагу, за Маркале и Тузланску Капију.

10.   Не пожели ништа што је српско и хрватско.

СРБИМА ЈЕ ПОТРЕБНА

СЕРБОЛУЦИЈА

ДУХА И НАЦИЈЕ

Шта би могао да значи тај незграпни термин, Серболуција.

Револуција Духа и Нације.

Обнова, препород, ресетовање, повратак на фабричка подешавања... нису адекватни појмови.

Јер оно што подразумијевају, није довољно.

◘ А, шта подразумијева Серболуција.

● Револуцију у Националној Политици, Револуцију Суверенизма и Државности, Револуцију Српског Територијалитета, Револуцију Духа и Културе, Револуцију Економије.

Свака од ових Револуција захтијева посебно опширно образложење.

◘ Шта је најпресудније.

● Све. Јер, Србија је у великој опасности.

А кад је Србија, онда је и Република Српска и Срби Црне Горе.

Та два колективитета су још остала на својој земљи а изван Србије су.

Некада се Србија дизала на основу свог јаког и богатог села.

Данас нема тог рудишта.

Србија се не може дићи на основу фавелизованог Београда. И Аутопутева кроз пустопољине.

◘ Шта спутава Србију.

● Србија је самоспутан национални хербаријум.

Она се најбоље осјећа под нешто лабавијом окупацијом. Или под добровољно прихваћеном Тортуром.

Зато је тако дуго трпила Османлије и Комунизам Друга Тите.

Данас Србија бауља по мраку.

Напросто, тражи неког под ким би била а да то сви не виде.

Србија се мора оспособити да сама влада собом.

Апсурдно је да је Република Српска, мала заједница од милион и нешто Срба, у многим олимпијским дисциплинама НДД Сфере, испред Србије.

◘ Ко треба и ко може да изведе те Револуције.

● Могли би многи. Интелектуалци. Економисти. Ствараоци. Политичке Странке. Вође.

Али никог од кандидата нема.

Србија је изубила способност да роди и одњегује Вођу. Државника. Лидера.

Не сада, и не након распада СФРЈ, већ одавно.

Тако је и доспјела у Краљевину СХС. Предала јој се.

Србија, више, нема Писаца, Пјесника, Сликара, Правника, Филозофа, Економиста, Градоначелника, Војника, Архитеката, Глумаца... Које је немогуће заобићи и игнорисати.

Нема ко.

Данас тај тешки посао може да подузме Вођа.

Вођа који ће бити и Државник.

Неко ко би морао да буде као Мађар Орбан. Али још снажнији, одлучнији, револуционарнији и борбенији.

Он мора да буде и опозициони писац, и бунтовни пјесник, и за Србију и против Власти, за Државу и за Економију...

Да се жртвује до крајњих граница.

Да не пита за цијену.

Да усмјери Србију према јаким пријатељима.

Да је окрене од Запада.

Запад је Црна Рупа и сопствене цивилизације а камоли туђе.

Кад се Србија окрене јаким пријатељима, и Запад ће је цијенити.

Али, ни Вође нема. Ни рођен још није.

◘ Какви су изгледи.

● Слаби су изгледи.

Србија не може да се напне и то брзо створи.

Она би, у ту сврху поднијела и неку врсту просвећене диктатуре. Њу највише воли. Али нема оног ко би се латио посла.

Српски Политичар нема енергије да десет година уложи у јаку националну странку, која је потребна Србији. Као и свакој Држави.

Засад се Срби могу ослонити само на Републику Српску.

Та минијатурна национална политика, и Држава, бори се за темељ у Дејтонском Споразуму. Од ког је Србија одустала.

Бори се и за Србе Црне Горе. Од којих је Србија одустала. Бори се и за Косово, кад Додик превише не прилази Вучићу, као дио Србије. Од ког је Србија одустала.

Бори се за Другу Српску Државу. Од које је Србија одустала.

Ну.

Ако се у ишта можемо уздати, то је Стрпљење Срба.

И дуговјечно подношење недаћа, невоља и патњи.