САРАЈЕВО

НЕЋЕ

ТАКО ЛАКО

ДАТИ СВОЈ

УСТАВНИ СУД

Ту ће им помоћи и Присарајска Србенда Шаровић, који извикује да је СНСД дао односно земљиште својим  члановима, и да су га, неки, преписали на себе.

Мада је тај проналазак, одавно, први пут примијењен на подручју Рогатице. За вријеме Есдеесове Власти.

Па зато диже панику, грају и галаму.

Ну.

Шаровић жели скренути воду. Није битна Република Српска. Битно је да ови нешто краду. Ни њима није битна Република Српска.

Приједлог Закона о замјени страних судија у Уставном Суду, тешко ће проћи.

Сарајеву је још остао тај Унитаристички Пункт.

И Америчка Амбасада.

Сарај Чадор ће поднијети још једну годину нефункционисања Власти, или више, као и поводом АНП-а.

Сарајеву одговара да Заједничке Институције не функционишу.

Тако ни Хрвати ни Српска, не могу ријешити кључне проблеме свог опстанка.

А када се и пристане на замјену Страних Судија, појавиће се кључни проблем надлежности и функционисања Уставног Суда.

Посебним законом се мора регулисати којим подручјима се бави Уставни Суд БиХ, ко може поднијети Апелацију, које су му редовне процедуре.

БиХ је компликована творевина.

Она није Једноуставна Земља.

БиХ има више Устава, који су прошли процедуре оцјена компатибилности са Уставом БиХ. А то значи са Дејтонским Споразумом.

И, УС БиХ, нема шта да ради у подручјима надлежности других, нижих Устава.

БиХ има више Уставних Судова.

Уставни Суд БиХ, стога, мора да буде ограничен на мали број надлежности.

Те надлежности морају да буду високог нивоа а не из баналности и свакодневице.

То се неће моћи издејствовати са Сарајевом.

Тако да за Босну и Херцеговину, нема наде.

Нема Суда, нема Уда.

ДОСТА ЈЕ

И АМЕРИЧКЕ

АМБАСАДЕ

Још је Живко Радишић, као Српски Члан Предсједништва БиХ, јавно протестовао против Америчког Амнасадора и имао сукоб са њим. И њом. Амбасадом.

Ми се двадесетпет година јебемо са Америчком Амбасадом.

Досадно је и гадљиво.

Мада су, неки, отишли из БиХ са уредним сексуалним животом, који смо им приуштили, и са тугом, да таквог више неће имати.

Ми, овдје, баш, немамо среће.

Док, негдје, Амамб дођу са захтјевима да једу, ми овдашње морамо да јебемо.

БиХ није нормална земља и зато не може опстати.

Ни у једној, чак и ненормалној Земљи, Амбасадор не разговара са Шефом Државе.

И не пријети.

Амамб је изнио чињеницу да они, УСА, овдје 25 година стоје на блатобрану БиХ и улажу паре и да неће гледати како неко то угрожава па ће испоручити посљедице, у таквим случајевима.

Тако Амери кажу, Јебаћемо вам матер.

Чињенице, пак, стоје друкчије.

◘ Амамб у БиХ, увијек је на страни Муслиманског Унитаризма. Никад није на страни Дејтона и Тројне Равноправности Нација.

◘ Амамб у БиХ, увијек је против Срба и Републике Српске.

◘ Амамб у БиХ, скоро никада није имала јавну подршку Стејт Департмента за оно што је радио њихов Амбасадор.

Што може значити да је то комплот-политика ко зна којих седиментних слојева у Америчкој Каљуги.

◘ Амамб је увијек у БиХ, нарочито у Републици Српској, форсирала Опозицију и Рушитеље.

Тако је било са Лагумџијом, нпр.

Тако је сада са Педепеом.

Тек у свјетлу пријетњи које је Додику изрекао Амамб, може да се разумије претходни одлазак руководства Педепеа код Америчког Амбасадора.

Нормална Српска Партија, тако нешто никад не би себи дозволила.

Стога је и логично да Шаровић и Бореновић не смију нигдје да се појаве гдје се говори и чини нешто за Републику Српску. А против Муслиманског Унитаризма.

Имају страх и забрану.

◘ Амамб у БиХ, деценијама, мирно гледа како Сарај Чадор у изборним вјерским махинацијама, елиминише Хрвате као трећу нацију у БиХ.

◘ Амамб у БиХ, деценијама, подржава нелегалан, неуставни и недејтонски инструментаријум који је у рукама Муслиманског Вођства и Сарај Чадора.

Стога немају утемељења да говоре о Рушитељима Дејтона.

*

Додик треба да објави Транскрипт састанка са Амамб.

И да то преточи у праксу са свима.

Република Српска нема шта да крије.

И да се, више, не састаје са Амбамб.

Има, ваљда, неки српски помоћник у МИП-у.

ШТА НИЈЕ УРЕДУ

СА СРПСКОМ

ОПОЗИЦИЈОМ

Њихово Српство.

То не значи да је све друго уреду. Нити да је Српска Власт, Голо Српство.

Ну.

Ти својеврсни Носоинсталатери, трпачи носа у свашта, нису мајстори за Опозиционарство. Нису ВКВ. Нису дипломирани инжењери за Опозицију. Нису, дабоме, ни доктори.

Они су Болесници.

Опозиција, у Политици, значи да се ради о Опоненту, о Супротности, Супротставу, о својеврсном Отпору.

То се постиже Политичким Програмом којег Странка инјектује међу Бираче, спомоћу Организације. Нешто се може постићи и у Јавности, мреко Медија, или Лидера, који има магнетизам код иступа.

Ако је лидер Пичка, не може пропагирати Курац.

Политичко Опозиционарство је утакмица која се одвија на Политичком Игралишту.

Власт бира Страну а Опозиција бира Дресове.

Власт увијек креће са Центра, Опозиција увијек баца Аут.

У та Угралишта не спада Парламент, Улица, Медији, Анархија, Протести...

Она могу да се користе, али као помоћни терени.

Не могу се претварати у Главни Терен, мислећи да ће се Публика, са главног, пребацити, за исте паре, на лоше и неуређене трибине.

Опозиција не разумије да су Бирачи и главне и помоћне судије.

Они мисле да су то Амбасаде, Фондације, Донације, Сороши, Сероши, Странци Усранци, ЕУ, НАТО...

Опозиција непрестано настоји да убиједи Бираче у то како је Власт никаква, лоповска, криминална, корумпирана, фамилијарна, нешколована, фалсификована...

То не даје никакве ефекте. Само чини подсвјесну пропагаду владајућој странци или њеном Лидеру.

У подсвијест Бирача, Опозиција, тако, сваког дана, убацује инјекцију: Ови њима не могу ништа.

Долазимо, дакле, до списка грешака Опозиције.

◘ Нема Политички Програм

◘ Игра на погрешном Игралишту

◘ Од погрешних Судија траже да суди утакмицу

◘ Погрешна Љубавна Писма шаље Бирачима.

*

● Политички Програм је, мало, компликована ствар. Он је пројекција, заснован на Идеологији.

Пошто, данас, више, нема Идеологије, Класа и Маркса, мора да постоји нека Идеја око које се странка окупља.

Ако не постоји ни Идеја, мора да постоји јак Лидер, заиста јак, кога широко чланство и јавност подржава, или ауторитарно јак, који је поклопио све Медије, Институције...

Политички Програм је различит од свакодневне Акције, Власти или Опозиције.

Али и свакодневна активност, мора да се, барем подсвјесно, код Бирача, уклопи у Идеологију, или Идеју, или да се подведе под перцепцију о Лидеру.

У данашњем времену општег насртаја на Нацију и Државу, Политички Програм може само да буде националан.

Не можете у Сахари продавати вунене Накурњаке.

А не можете их нудити ни бесплатно.

● Игралиште које користи Опозиција, на истом је мјесту на којем је и Андрићев Ћоркан. И на којем је суманута Пинкова Задруга.

То је непродуктивно за Опозицију а штетно за НДД Сферу.

То је исто као и кад би довели одбојкаше да играју одбојку, на терену на коме се одвија кошаркашка утакмица.

Прво би попиздили кошаркаши а онда би попиздила и публика.

● Опозиција непрестано позива ОХР, ЕУ, Амбасаде, Суд у Стразбуру, Уставни Суд... да санкционише Власт. То је на површини. Испод површине, то је много усраније. Ако га ви не склоните с Власти, ми смо немоћни.

Бирачи то препознају као тужну причу. У којој неко сваког дана моли Шумара, да иде у кућу и јебе му жену.

Опозиција служи некоме. Сарајеву. НАТО Пакту. Вучићу. Противницима Српства.

● Данас у Народној Скупштини, главна Пробојница Педепеа, иначе, као Мачевалац ушла на утакмицу кошарке, напада неки закон и разне грешке које су тамо скаламбурене.

Она мисли да ће Бирачи сада да попизде, купе Правописе и сви чекају Изборе да гласају за Педепе.

Инсистирање на словним, граматичким, правосписим грешкама, одавно је заведенео као мањак Интелигенције.

Нарочито данас, када су сви неписмени. Када је Професор СМС и учитељ и наставник, и лектор и књижевник и диплома Српског Језика.

То није Љубавно Писмо Бирачима.

То је зајебавање Бирача.

*

Из овог излазе само два могућа закључка.

► Кад би се сутра, неким чудом, појавио Опозиционар, прво би упитао, Ко вам је ово радио.

► Опозиција, и у Српској и у Србији, никад неће побиједити помоћу Бирача. Може доћи на Власт, али побиједити не може.

Може доћи на Власт само уз помоћ Улице, Анархије, Странаца Запада...

БиХ

ХРВАТИ ИМАЈУ,

УНЕКОЛИКО, СРБЕ УЗАСЕ

 И УНЕКОЛИКО, ХРВАТСКУ,

СРПСКА ИМА, УНЕКОЛИКО,

ХРВАТЕ УЗАСЕ И

УНЕКОЛИКО, СРБИЈУ,

САРАЈЕВО НЕМА НИКОГ

Врабац би, у овој ситуацији, упитао Међеда, А што се, онда, курчиш у авиону.

Нерационалност политике бошњачких политичких, вјерских и паравојних вођа, траје од самог почетка распада СФРЈ.

Она је условљена чињеницом да је муслимане у БиХ, лоше вођство увијек водало од сокака до сокака, увијек као служинчад и наполичаре, увијек без свог политичког интереса и националног сидра.

Условљена је и објективном неспособношћу да се разумије и предвиди ток догађаја, да се реално постави тактика и стратегија.

У муслиманском корпусу у БиХ, Политичке Интелигенције за то није било.

И, нема је ни данас.

Главна чињеница је да се Бошњаке заварава да су Нација.

То њима нико не спори.

Ну.

Проблем се јавља унутра а не извана.

Унутрашње национално биће, Национална Свијест, ако не постоји у довољној мјери, ако није финализована, не може да се политички артикулише.

Без Политичке Артикулације, нема Политике.

Нема Државе. Нема Националног Интереса.

Политичко Вођство Сарај Чадора, јер Бакир и Клика СДА, претворила је Бошњачку Политику у један Чадор, једну Котлину, одвојило се од сваког другог подручја у БиХ, не само хрватског и српског, већ и тузланског, бихаћког, кладушког, зеничког, мостарског.

Оно чучи у Сарајеву.

И са њим чучи Америчка Амбасада.

Понекад се јави неки ПИК, Круг 99 и наводна Квинта.

Али. Све је то око Чадора.

Бошњачко Вођство у Сарајеву, успјело је против себе окренути сваки дио БиХ. И Хрватску и Србију.

Оно, непрестано, продукује центрипеталне силе, из те Котлине, а оне, непрестано, производе још веће центрифугалне.

Оно, непрестано завађа муслимане са хришћанима, Бошњаке, са Србима и Хрватима.

Умјесто да прихвати Пливајући Дејтон, да се одржи какватаква БиХ, гдје би муслимани имали неку ширину, то Вођство се опредијелило за Трап.

Бакир Изетбеговић, из тог Трапа, а и свог менталног и ратног, извикује, Недао бог да крену.

Он пријети Ратом.

А требао би да зна, да у том Рату нико не би био уз Сарајево.

БиХ не би опстала.

А Мир би био без Анекса.

Срећа је, само што, тај Бакир и тај Сарај Чадор, немају, више, шта жртввати за БиХ.

А нема ни БиХ.

ВАЖНОСТ

УСТАВНОГ СУДА БиХ,

У ЊЕГОВОЈ ЈЕ НЕМОЋИ

Да је Кулин Бан имао овај Уставни Суд у БиХ, курац би иједну овцу продао у Дубровнику.

Јер, овај Уставни Суд БиХ, има задатак да Босну и Херцеговину, којој је Дејтонски Споразум отворио и врата договора и врата разлаза, какватаква, држи у Трапу.

Јер. Трап највише одговара Сарај Чадоровом схватању и практиковању Владавине.

Као и Западу.

Стога. Не постоји могућност да се Стране у БиХ договоре о елиминацији Страних Судија у Уставном Суду БиХ.

Они нису инструмент Сарај Чадора, мада му савршеног одговарају и користе му.

Они су инструмент Запада.

Они су гаранција да ће Уставни Суд БиХ, увијек бити против Републике Српске.

И да ће се, онда, она, увијек, моћи да оптужује да је против Дејтона.

Актуелна сједница Народне Скупштине Републике Српске, не може донијети драстичне кораке поводом заласка Уставног Суда у испашу на Пољопривредном Земљишту Републике Српске.

То се не може очекивати, јер склоп околности није довољно повољан.

Ну.

Битно је

◘ да се Тема Усавног Суда држи стално подгријаном.

Онда ће се лако доћи до ситуације да се за неку његову антидејтонску одлуку једноставно обзнани да се неће поштовати нити проводити у Републици Српској.

◘ да се стварају услови да се неке раније одлуке, око симбола, пониште тако што ће се вратити Грб, Химна...

◘ да се Јавно Мнијење индукује Самосталношћу Републике Српске и Рационалним Национализмом.

◘ да се Сарај Чадор и припадајуће западне амбасаде држе у Гету Котлине.

Јер. Што више кидишу на дејтонску позицију Републике Српске, више се изолују. У односу на цијело подручје БиХ. Чак и у односу на Бихаћ и Тузлу.

◘ да се млађем дијелу Јавности предоче чињенице о противницима Опстанка.

◘ да се једна по једна Заједничка Институција, коју су преузели Чадораши и Странци Усрнци Запада, учини нефункционалном, фарсичном и излишном.

*

Стога Политичка Јавност у Српској мора да одбаци авантуристичке, јетрвске и ризичне изливе, типа, Шта би са Реферндумом.

Сваки од ових корака је припрема за Референдум.

Не може се из ништа почети Референдумом.

Референдум мора да буде Круна Процеса.

Засад је довољно да је Референдум добио ЈМБГ и да је уписан у Матичну Књигу Рођених.