НЕМОЈТЕ

СА САРАЈ ЧАДОРОМ

У ЧАРШИЈСКО ШИБИЦАРЕЊЕ,

ТО ЈЕ ЊИХОВА ИГРА

И ЊИХОВО ИГРАЛИШТЕ

Сваки дан се потврђује да је Република Српска погријешила са сиротановићевским залагањем за формирање Савјета Министара.

Одмах сам, када је АНП постављен као Српсколовка, изнио став да се одустане од формирања СМ, да се остави технички мандат, па нека Сарајево кука о томе а ми да разголитимо фолере и издајнике из СДС и ПДП и на наредним Општим Изборима учврстимо Републику Српску, чишћењем Политичке Сцене.

Тиме би БиХ била ослабљена а Дејтонска Српска ојачана.

Била је то историјска прилика да се забије још један клин у антидејтонску пукотину БиХ.

Ну.

Данас имамо ситуацију да се, од раних јутарњих часова, споре и најбаналнија именовања, само да би се понизила Република Српска и само да би неки Ушљо остао на позицији и тако сачувао запишану територију Сарај Чадора.

Тиме се штети Републици Српској али се, истовремено, руши национални баланс, дејтонски устав и шири Чаршијски Унитаризам, који, више, није ни муслимански.

Они који све знају, они ће рећи, То је Политика.

Ја ћу рећи, Јесте, али то није Република Српска.

Сад је касно да Република Српска каже, Обустављамо све, стављамо сва мјеста на сто, дијелимо на трећине, успостављамо национални ред. Ко је досад имао највише својих, на тој позицији, сада не може да је има. Додјељује се оном ко је имао најмање. Сљедећи ће бити из Нације која је имала другу позицију досад. А они који су имали највише, биће трећи мандат. И тај ће национални редослијед записати и поштовати.

Истоврмено, захијевамо да се ово и ово, агенције, комисије... укине.

Тако је Сарај Чадор јебао Хрвате.

Пусти данас, немој сутра, нека иде ово, ми ћемо прекосутра.

Тако је Република Српска спала на то да се бави Докторатом Усраног Осмице. И сада, њим самим и његовом позицијом.

Ко да се ради о Едгару Хуверу.

Кад ти је Бог дао мјесто у Дејтонском Уставу, крваво избореном, онда, само, подсјетиш на то и сједиш и чекаш.

САРАЈ ЧАДОР

ЖЕЛИ ФАШИСТИЧКИ

ЗАКОН О ТРАЈНОМ

ПРОГОНУ СРБА

У БиХ

Јуче је пропао сарајчадорски покушај да се измијени Кривични Закон, по коме је требало убацити кажњавање забране негирања пресуда судова за ратне злочине и злочине против човјечности.

То је, одавно, дјелатност Сарај Чадора.

Овај пут то предводе Комшићеви Мили Тићи и Комунистички Бећаровићи.

Нисам се упознао да ли то значи и забрану Жалбе на Пресуде.

Читава та дјелатност може се подвести под Забрану Негирања Геноцида.

Оно што се не негира, то се и догодило.

Ну.

Сарај Чадор, муслиманска политичка, вјерска и интелектуална вођства, касни са овом политиком.

Требало је да прво донесу регулативу о забрани негирања Геноцида.

Па да, онда, иду у Пројект Геноцид.

Овако, након Лажног Геноцида, желе стварну Забрану Негирања.

Онај ко није направио Нацију до краја Деветнаестог Вијека, и ко није преживио Геоцид до Четрдесетпете, нема више шта да тражи на историјској сцени, у том сегменту.

Ту му Запад не може помоћи.

Може само да манипулише њиме и да га даље крајчи са цивилизацијске и европске сцене.

Проблем је, међутим, озбиљнији.

Закон о Негирању Геноцида, фашистички је Закон о трајном пргону Срба у Босни и Херцеговини.

Ако би се тако нешто усвојило, и Девето Кољено потпада под прогон.

Пресуде Политичких Судова, ушта спадају Хашки и Суд БиХ, остају једине недодирљиве Пресуде на земаљској кугли.

А овдашња Историја, постаје једина Историја која се не ревидира, о којој се не сазнаје ништа ново и о којој ниједан историчар, више, не смије да пише и истражује.

Онај ко, у Цркви, начини фреску са неким Српским Борцем, кроз сто година, биће законски гоњен за Величање Геноцида.

Тај Закон би аутоматски забранио Националну Политику, и артикулацију, Срба у БиХ.

Република Српска би, законски, постала Геноцидна Творевина.

Чаршијска Мржња би постала Позитивно Законодавство.

Коначно би се отворио пут истребљењу Српског Народа у БиХ.

Сарај Чадор жели, поштопото, да то законодавство о негирању Пресуда и Лажног Геноцида, донесе прије приближавања уласку у ЕУ и НАТО.

Јер ће, тада, то постати необориво.

Пошто та Западна Камарила мисли исто као и Сарај Сокак.

И јер тада престаје потреба да се неко суди за злочине над Србима.

Шта хоћете, ми нисмо правили Геноциде над вама као ви над нама.

Та алхемичарска легура Лажног Геноцида и Забране негирања, требала би да послужи не само за укидање Републике Српске, и нестанак Срба из БиХ, већ и за коначан прогон Хрвата.

Али, што им је најважније, и Западу, ЕУНАТО, за стварање једновјерске исламске државице на Балкану чиме се добија трајна алатка за регулисање Европе.

Хитлер, овдје, данас, клепеће Нанулама.

НЕМАМО

ЗАЈЕДНИЧКЕ

БОЛЕСТИ БиХ,

ЗАШТО БИ ИМАЛИ

ЗАЈЕДНИЧКЕ ЛИЈЕКОВЕ

Треба, у Републици Српској, наћи оне који су пристали на Комисију БиХ за лијекове, и прописати им 3 х 1 кашику дневно Рицинисувог Уља. Контрола за 12 мјесеци.

Лијекови на нивоу БиХ нису на списку Десет Дејтонских Надлежности Заједничких Институција БиХ.

То творци Дејтонског Устава и Споразума, нису случајно изоставили.

За БиХ нема Лијека.

Пошто је ПДП појевтинио Лијекове у БиХ, управо преко те Комисије, Алукурцу, Комисија је поново дошла у жижу.

Када треба одобрити увоз Лијекова из Русије, Комисија је остала без једне чланице и тако је резултат неријешен.

А нико не зна да ли ће бити продужетака и пенала.

Ја знам да Русија има седам фабрика Лијекова само за БиХ. Јер жели хибридно да утиче на ту важну Земљу и тако ослаби ЕУ, НАТО и Запад уопште.

И да онемогући да Мујо кује коња на мјесецу и плаши кинеске сонде које су слетиле на тамну страну Мјесеца.

Пошто је тржиште БиХ пливајуће, нерегулисано, либерализовано, анархизовано, отворено, напросто, тржишно је, бесмислено је на државни начин регулисати увоз било чега па и лијекова.

Стога Република Српска треба да повуче своје чланове из поменуте Комисије о прогласи је ненадлежном.

То може да учини Влада Српске.

А да припреми законску регулативу и изнесе пред Народну Скупштину, по хитном поступку.

Па, ако Федерација има неких жеља, могу да се доносе реципрочне одлуке у питањима која имају утицаја и за једне и за друге.

Знам да то захтијева да се јавно и јасно изјасне многи, да трпе притиске, да укључује и оставке, можда.

Ну.

Сарајево, од Рата наовамо, проводи Унитаризацију малим корацима.

Вријеме је да Република Српска почне да проводи Самосталност, такође малим корацима.

Колико је требало Власима да се досјете, још више ће требати Муји.

ДОДИК ЋЕ

ОБА МАНДАТА

ПОТРОШИТИ

НА САРАЈЕВО

И НА ВУЧИЋА

У чему ће му Опозиција Јаловица свесредно помагати.

Слањем Папира у Брисел, и одредницама да ће о чланству у НАТО одлучивати Предсједништво и Парламентарна Скупштина БиХ, Додик је више учинио за БиХ него читави кордони Пизидића и Комшића.

То је био непотребан потез.

Савјет Министара није требало формирати.

Кад може Мостар, може и Савјет Министара.

Овако, Сарај Чадор је изашао као побједник и над Додиком и над Човићем.

Али то неће поколебати Човића у његовом оптимизму.

Ако изјави да Берба Грожђа почиње Првог Вељаче, ја ћу му повјероват и запутит се ка Мостару. Да гледам Херцеговке, како лијепих, бијелих, танких ногува, гацају гроздове.

Сада је борба око неког министра Божовића.

Мада није јасно гдје усијецају такве.

Он не би могао бити министар ни у овој Влади Српске.

Сарај Чадор и ту има иницијативу.

Српска се чеше, Тегелтија изјављује да се нада, Додик се ита ногама, као кад је изјављувао да они у Сарајеву раде неки папир умјесто АНП али да њега боли Куранп за то...

Умјесто да се каже, Предлог Српске је то. Оћеш нећеш.

А функцију министра тога ресора обављаће Зоран Тегелтија. То није уставно. У БиХ ништа није уставно. Па Уставу ништа не фали.

Тако ће Додик, оба мандата да потроши на три ствари.

Сарајево, Вучића и Аутопутеве.

Већ је опасно да и Додик и Вучић воле Аутопутеве.

Већ је симптоматично да је Вучић утицао да Додик пристане на Папир Бриселу.

Већ је симптоматично да Опозиција не може Додику, ни у том случају, ништа.

Зато што је издајничка.

И, у суштини, Додикова.

Само мало мање је то видљиво него што је, у Беграду, Опозиција Вучићева.

Пуштање Савјета Министара на цјеломандатно бланширање, била је велика прилика за атрофију БиХ.

За њено разбијање.

Била је то прилика да се пукотина прошири.

Национални Вођа мора да схвати, да, када постоји пукотина, и постоји један клин, не тучеш тај клин стално, јер ћеш га разбити, или ћеш разбити маљ. Забијаш нови.

А, око претходног се правиш будала.

Овако, Република Српска води политику стајања у мјесту.

То исто ради и Сарајево. Наивно мислећи да им вријеме иде у прилог.

Не иде им вријеме у прилог.

Само што Република Српска ништа не чини да то тако буде.

А ако не чини, онда вријеме чини за Сарајево.

За то вријеме Зора Видовић, портализује, Вратићемо финансијске надлежности.

А повећали Буџет такозване БиХ, за тридесет милиона марака.

Очито је да је Додик дошао у недостатак тема против Сарајева.

Па напада Ешдауна.

Типична Српска особина.

Вучић јебе, не вади, они, у Београду, нападају Комунисте.

Није добро.

СРБИ,

ПРАВОСЛАВЉЕ

И НАТО ПАКТ.

ЗАПАДНО

ИСКРЦАВАЊЕ

У ПРАВОСЛАВЉЕ.

Православље повезује Славенске Народе много чвршће него Ватиканска Инфраструктура Католичке Народе.

То је темељни проблем Запада у борби против Русије.

Без обзира на периоде огромне војне и финансијске предности, Запад је, одмах послије 2СР, схватио да против Русије не може да ратује и да побиједи.

Зато је подузео цијели низ активности срачунатих на дуги рок и период.

У томе је постигао огромне успјехе.

Јер, многи Православац је тром, спор и краткорочан.

Православац почива на Духу.

Запад на Капиталу.

Капитал може да издржи колико и Дух.

Али је много практичнији.

Истовремено, Запад је том дугорочношћу, дао времена Русији да се опорави и дигне.

И Кини да узлети на врх.

Запад је сада друголигаш.

Али то не значи да ће да одустане од своје дугорочности.

Ну.

Ту Дугорочност Запада, тешко препознаје Српска Краткорочност. Православна, уопште.

Од насједања на шарене лаже о томе како ћете, послије Распада СФРЈ, сви постати велике државе и нације, до интеграција у ЕУ и НАТО.

Црна Гора је концентрован примјер свих тих процеса.

Озбиљнији Срби би требали да изучавају тај примјер.

Иако је Црна Гора, економски, територијално, војно, геостратешки... потпуно небитна у било ком смислу и за било коју страну.

Ну.

Битна је у дугорочној ерозији Православља.

Битна је јер, ондашњим одвајањем, руши Србији.

И истовремено руши Српску Православну Цркву.

Црна Гора је својеврсна Нормандија Запада у офанзиви на Православље.

Као што је, малоприје, то била Украјина.

И једна и друга Држава Јадница, показују да Западу није стало до јачања, напретка и економије, већ само до уништења и територијализације.

Закон Мила Горца, стога није његова идеја.

Она је можда, њему подметнутиа и сервирана као његова.

То је идеја западног Искрцавања у Православље.

Имовина СПЦ је само фини спин.

Хоће да продају обалу Арапима. Узеће лову  и побјећи. Само им је још то остало да опљачкају.

Тај спин подгријава и Мило. Имовина мора бити државна.

Иако Држава не зависи од тога, нити је то угрожава.

Али. Нападом на СПЦ у Црној Гори, напада се и добро рањена и ослабљена СПЦ у Београду.

Иствремено, напада се и Србија.

Омогућује се Вучићу да једног дана славодобитно, каже, Сада Немамо Ништа.

Зашто Православље и Црква нису проблем у Грчкој, Бугарској и Румунији. Које су, такође, православне земље.

Зато што нису повезане и добре са Русијом.

То одвајање догодило се раније или је изведено, успјешно, другим средствима.

Све то се, данас, међу Србима, не чита најбоље, или се уопште не чита.

Иако је јасно да ЕУ није никакав Интеграцијски Рај, и даље се насједа на флоскулу, ЕУ нема алтернативу.

А ЕУ је, само, Мишоловка за НАТО.

Црна Гора и Смакедонија то потврђују.

Кад НАТО поклопи, ЕУ се, више, не јавља.

Не требаш им.

За Србе је, ипак, најопасније, то што Србија, Београд, Власт и Опозиција, раде у интересу Запада.

А и то се код Срба још не чита.