ОД ЗАВРШЕТКА РАТА,

ОД ПОВРАТНИКА СЕ

ЧИНЕ НАДЉУДИ,

НАД ЗАКОНОМ,

НАД ПРАВДОМ,

НАД СРБИМА

Над Хрватском је сада, ушминкана, аграмерска, херватска, гарнитура политичара.

То нас не треба да забрине. Јер је то, просјечно, Колиндина гарнитура.

Мање или више, неспособна као и све балканске.

Стога је Пленковић, тамошњи Премијер, нешто љепши од Премијерашице Србије, изјавио да ће тражити да Република Српска промијени трасу Аутопута Бањалука – Београд.

Како повратници Хрвати, у селима Гаревац, Чардак и Доњи Кладар, не би имали проблема са својим имањима и кућама.

Површно, значи, Премијер Хрватске је надзорни орган за Аутопут Бл –Бг.

Док зна те детаље.

И Хрвати имају нека посебна права у односу на Србе, преко којих ће проћи тај Аутопут.

Јебеш српска имања и куће, нека их откупљују и руше.

Не треба да се жале.

Барем нико није рекао да је то све српско и да се пали.

Какво је право Премијерха да тражи нешто за шачицу Хрвата а ништа не даје за преостатак Срба у Хрватској. Ни ћирилицу.

Мада покушава да да нуклеарни оптад.

Темељније, пак.

Повратници се промовишу у вишу расу. Знатно вишу и вреднију од Срба.

Србин и кад је повратник, нижа је раса и нижег је реда.

То није измислио Пленковић.

Али. И данас, четврт вијека од Ратова на Сфрјишту, демонстрира се тај посебан облик тортуре над Србима.

Познати су небројени случајеви добровољне замјене имовине, пред и у току Рата.

Па је то, након Рата, свако могао да поништи уговор и истјера Србина а да му се у Хрватској ништа не врати.

То су Хрвати и муслимани обилато користили.

Јер су од Странаца Усранаца добили право да буду изнад Срба.

Као што и сада Пленковић тражи са три села повратничка.

Без обзира што ће се откуп земље и имања вршити на основу истог права и процедуре за све, Хрвати морају бити изнад тога.

Дакле. Противсрпство је врхунско Право.

Право над Правима.

Здравозаготово је да су Срби почели Рат, да су кривци за Рат и да су изгубили Рат.

У томе је, свакако, највећа српска кривица.

Јер. Нису умјели да схвате и представе догађаје Распада СФРЈ. Нису имали пријатеље у Свијету. Кукали су, бјежали и будаласали. Повлачили читаве реденике краткорчно и дугорочно погрешних потеза.

Сада то сви користе против Срба.

И користиће трајно.

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ

БИРАЧКИХ ОДБОРА

И ЗАПИСНИКА,

СРПСКИ СУ ИСИЛОВЦИ

Када би након објављених резултата Избора, гласачима показао званични листић и замолио да заокружи онога којег је заокружио на гласању, код многих се резултат не би поклапао ни у 20 посто.

Када би Народни Посланици ишли на листе и на Изборе као самостални, независни, инокосни, без Странака, ни 1 посто њих не би прошло у Народну Скупштину.

Када би Кутије, одмах по затварању Бирачког Мјеста, однио неком другом да броји, па вратио Бирачком Одбору, резултати се не би, у многом броју, поклапали ни у 25 посто.

Када би могла да се начини искрена анкета, на пола мандата, 90 посто гласалих би изјавило да зна Оног Лудог, Оног Зајебаног... а не би навели да су за њега гласали.

На питање да ли за њега гласали, свих 90 посто би изричито рекло да не би.

Шта је, дакле, у питању.

Само двије ствари.

◘ Изборна технологија која је лажна, вјештачка и фалсификујућа, као што је и све у постратним транзиционим земљама које Запад прекрива лажима о Демократији.

Та технологија је слика стања Колективитета али је, истовремено, и генератор његовог разарања.

У толикој мјери да је посве сигурно да је она једнопартијска комунистичка извјесна изборна тоталитура, била друштвено и државно ефикаснија од ове анархофолирантске вишестраначке фарсе.

◘ Примитивизам, аналфабетизам, нечовјечност, онога ко се дрзнуо да се „бави политиком“ на нивоу кандидата и страначких листа.

Који му не дају да схвати да га је Странка, велика или мала,својим угледом и положајем у Јавности, довела ту. Неог ће он, до смти, да мисли, да је он довео Странку у Парламент.

Бирачи, чак и овдје, гдје су ненавикли на Изборе и Демократију, излазе да гласају јер прихватају ту обавезу.

Грађанску Дужност, што би рекао мој Дјед Томан.

Ни они нису навикли на Демократију али подсвјесно знају да је то њихова највећа жртва за то западно срање.

Након тог чина, све је на леђима, знању и образу оног ко је изгласан.

За Посланика или за појединачну функцију, Предсједника Државе, нпр.

То Народни Посланици, Срби, они ме занимају, не схватају.

Бирачи су гласали за њих да преузму Одговорност.

Јер Бирачи то не могу.

Кад би могли, то би биле Улице, Анархије, Демонстрације... а то нису алати Свакодневне Демократије и Уставне Процедуре.

Изгласани не схватају да то захтијева озбиљност, нешто знања и одговорност.

Јер то им Бирачки Одбори никад нису рекли.

А ни Мајке им Странке.

Озбиљност, у одређеној мјери.

Могућа је и неозбиљност у Парламенту, јер је то и причаоница, али не до називања неког Глупачом. Или Гејем.

Знање, у одређеној мјери.

Јер, Народни Посланик не може све да зна. Они који приремају приједлоге закона, из Владине Администрације, њих је више, знају више и знања су им доступнија.

Али то не значи да свако за свашта може да предлаже Закон.

Нити да свашта предлаже у Закон.

Одговорност у највећој мјери.

Јер. У питању је Опстанак Републике Српске.

То морају да имају на уму чак и они који су Посланици Бирачких Одбора.

Они, у Народној Скупштини Српске, нека су врста настављача оних из Ровова Војске Српске.

Рат Опстанка Срба, овдје, још није завршен.

*

Када би замолили мене да, тајно, гласам кога бих, од Народних Посланика, узео у своју Чету, ако би у Недјељу био Рат, ни 2 посто не би прошло.

ВЕЧЕРА СА ФЕДЕРИКОМ.

ЈОШ ЈЕДНА

САМОЗАВАРАВАЈУЋА

ФАРСА ЗЕМЉУРАКА

БАЛКАНА.

Разумљиво је кад Будале мисле да је Распад Југославије, и неколико Ратова, покренут ради добробити свих Народа и Народности.

Разумљиво је кад Будале мисле да Колинда или Вучић могу бити Државници.

Разумљиво је кад Будале стално практикују Дијалог а не виде да се ради о обичном потурчавању Срба. Само не на Ислам, већ на Запад.

Разумљиво је кад Будале извикују, по сокацима, ЕУ нема алтернативу.

Али, није разумљиво да Будале мисле да Федерика Могерини може нешто да ријеши. А нарочито да ријеши у корист Срба, Србије и Српске.

Да може, Макрон би њу оженио.

А не би рекао да нема преговора са Албанијом и Сјеверном Македонијом.

Стога очекујем Велике Протесте Пореских Обавезника чије су паре потрошене у одласку седморице лидера, из 4 + 1 земље Балкана, у Брисел код Баке Моги.

Од њих Седам Величанствених, сви су губитници.

Чак и Додик. Јер, Сарајево не дозвољава да, по реду, Српска преузме Савјет Министара.

Што не може да буде без сагласности Брисела.

У свим губицима, учествује ЕУ. И Федерика.

Од 4 + 1ог Земљурка, четири Државе и једне лажне, сви су у губитку, највећим дијелом због ЕУ.

Утицај и улога САД не могу се занемарити. Али ЕУ је прогласила ово дијелом Европе и јавно поставила Оглас о Чланству у ЕУ.

Нешто боље се није могло ни очекивати.

Зато су Будале, Будале.

ЕУ, чији је Црни Орден, на прошли мандат, и на друге, пријашње, Брегзит, у тешком је унутрашњем распаду.

Очекивати да тај Еурнобил донесе процват Балкану, потенцијалним кандидатима, илузорно је.

А не схватити да је политика ЕУ, у протекле четири Године, и у пријашњим мандатима. Против Срба уопште, неодговорно је према државним и националним интересима двије Српске Државе.

Једини циљ те политике ЕУ, политике Могеринијеве, јесте признање Косова од стране Србије.

И подвођење свих ових Територија, под НАТО Пакт.

Ни један други циљ не постоји.

МАКРОНОВ ВЕТО

АЛБАНИЈИ

И С. МАКЕДОНИЈИ,

ШАНСА ЗА СРБЕ,

СРБИЈУ И СРПСКУ

Оплазе, плитко орање плугом који стално испада из бразде, одавно су карактеристика балканских Политичара.

Колиогод то комунистички звучало, послије СФРЈ, овдје нема озбиљене Политике нити озбиљних Политичара.

Нацинализам, на коме су срушили СФРЈ и Самоуправљање, показао се као трећеразредни Шунд, набављен код Кинеза Ђуре.

То важи за колоњскопишајућу Колинду као и за преправљеног Радикалчића Вучића.

За цијели спектар.

Такви Оплазњаци, Политичари – Плугови, који стално исклизују из Бразде, богомдани су били да приме, у гујицу и у главу, синтагму, ЕУ нема алтернативу.

И да је ричу ко млади јунци кад нањуше да Јуница пишки.

Баш да је ЕУ златом опточена и сребром дарежљива, таква Синтагма је погубна.

Свако озбиљан је морао да види да је ЕУ, прво Сервис НАТО Пакта, друго Сервис Њемачке, треће да је то конфузна заједница, што ће Брегзит и показати.

Али, то нико није видио.

Похвала би била да им кажем да нису хтјели да виде.

Онда је дошао Бабојеб и рекао да Албанија и Сјеверна Македонија не могу да добију Датум почетка приступних преговра.

Није Бабојебац то измислио, док му је било досадно у Елизиној Палати.

То му је Њемачка наложила да каже.

Да би Њемачка задржала ореол моћи на Балкану.

Да не би била Кривац.

Не знам за Албанију, како је то прошло. Али. У Сјеверној Македонији то је изазвало потресе и разочарања.

А чим у Државној Политици имаш емотивне изливе, у виду разочарања, Држава ти је курац.

Тај Вето Макрона, наишао је на осуду у ЕУ Бриселократији. То му је само дало важност и лажну снагу.

Већина је оних који не желе проширење.

А већина у ЕУ не види да је непотребно приступање ЕУ јер је за НАТО обављено довољно посла, да Русија не може да уђе на Балкан.

Вучић није смио да оде на потписивање Споразума са ЕАУ. Па је послао Лезбијку. Ниш стоји као ватрогасна испостава у некој већој општини.

Република Српска не може да буде значајан Руски Пункт, преко и прије Србије.

Срби, Српска и Србија би требало да искористе тај Вето Макрона, јер он значи Вето и за друге, не само а Албанију и С. Македонију.

И да почну Приступне Кораке према Русији и Кини.

Да прекину ову фарску преговора и других активности са ЕУ. Јер ће се то, кад тад претворити Преговоре са Турском.

Вођства Србије и Српске имају историјску прилику за темељни национални корак.

Ако га пропусте, неће га више добити.

Али ће њихова одговорност у Историји Срба, остати.

СВЕ ВИШЕ АКТЕРА

У ПОЛИТИКУ УЛАЗИ

КАО У РИЈАЛИТИ

А, кад уђу, онда, попуњавају галерију малих животиња Моире Орфеи.

Гледам Вијест, не читам, и не могу да вјерујем.

Драгутин Илић, некадашњи послијератни Ортодоксни Социјалист код Живка Радишића, основао Странку Пензионери и Потомци.

Каже. Нећемо ми овако стари бити Министри, требају нам млађи. Зато смо припојили и Потомке.

Потомак Пензионера, СТЈЖ.

То један пол.

Други је, а догодио се нешто раније, инаугурисање младог аналфабетског Драшка Станивуковића на пријестол Предсједника ГРО ПДП Бањалука.

Од тог тренутка, за врло кратко вријеме, постао је Спикер Параертеереса.

Тривићка је постала Биљана.

Између та два пола Циркус Политике, смјештени су читави кордони оних који су на Политику полетили ко муве на Ријалити.

То су представници нове Јавне Класе која се демонстрира као, масовни, Леро, као Ћоркан, као Циркус, као Обмањивач за продају препарата на Дивљем Западу...

Насилна деетатизација, утемељена на рушењу лабаве самоуравне потке СФРЈ, либерализовала је Политику, много више и усјешније, него тржиште, образовање и поштење.

Преко чињенице да је Политика управљање друштвом, пребачен је чернобилски покров на начин да она никада више не избије на видјело.

Тако је омогућено да у Политику уђе било ко. И онај ко не представља ни себе. И масовни Нарциосид. И тешки Аналфабета. И припрости Воајер који себе излаже другима. И лакомислени Досјетник. И улични Егзибиционист.

Тој ђаволској најезди веома се тешко супротставити.

Ако им не даш простор у Медијима, оптуже те.

Ако их не третираш као и Велику Политичку Странку, запосједају тргове и улице.

Ако не прихваташ њихов Анархорадикализам, прогласе те Диктатором.

Одговорност морају да преузму избаране Вође и Велике Политичке Странке.

Озбиљним Политичким Потезима и Јасном Комуникацијом са Бирачима и Јавношћу.

А никако грешком да се продукује исти такав, само наш, Ћоркан или Леро.