БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА,

ПРАЗНА „ДРЖАВА“

ПУНА ДЕКЛАРАЦИЈА

Партија Демократског Прогреса.

Чуди ме да није из Скендер Вакуфа.

Тамо је некад било дрвно предузеће Прогрес.

Та, Партија, дакле, а не Странка, упала је у замку да и она донесе Декларацију о Босни и Херцеговини.

Хасо ће, ускоро, питат доктора, Да ми неће шкодит толко Декларација.

А Фату нек јебе ко стигне.

Све Декларације у БиХ, у шта убрајам и девастирани Дејтонски Споразум, силовани Устав БиХ, неуставне тзв Заједничке Институције, Охаер... имају циљ да маскирају стварно стање Босне и Херцеговине.

Све што Декларације данас замажу, сутра ћемо прати Крвљу.

Тако је било и послије Исламске Декларације.

Босна и Херцеговина је Земља Крви а не Декларација.

Зато БиХ треба да нестане.

Да се разиђемо, док још крви имамо.

ПДП у Декларацији, наводи, према писању Медија, да је против тога да се БиХ уништи и обесмисли.

Наводе и читав низ других формулација, које су комбинација плетења приглавака и израде бодљикаве жице приручним пристројима.

Они су за стабилну високодецентрализовану БиХ, у којој је Република Српска, Лидер.

Ова њихова поставка говори да о политиколошким, државним и политичким питањима појма немају а, онда, то још морају да пакују и умивају, како би било ухоугодно страним менторима који се уздају у њих и користе их.

За стабилну Босну и Херцеговину.

Данас, само будала може да извикује тако нешто.

Нисмо да се БиХ уништи.

Док Сарајево, Бакир Сарај Чадор, све чини да је уништи.

А да као нус процес добије уништење Хришћанства, Срба и Хрвата.

Република Босна и Херцеговина, дакле она која је у Сарајеву смишљена, а никад није заживила даље од Ступа, а која је „била“ између Социјалистичке Републике и дејтонске Босне и Херцеговине, коју промовише СДА и сав Сарајевски Политички Круг, још од Париза, пројект је уништења БиХ.

ПДП, знаонезнао, прикључује се том Пројекту.

КАКО БИТИ

ОПОЗИЦИЈА

У СРПСКОЈ

Кад

● Мораш сакрити да волиш Сарајево.

● Кад мораш сакрити да радиш за Западне Странце Усранце.

● Кад ни Вучић неће да разговара с вама.

● Кад мораш да слушаш упуте тајних служби и својски се укључујеш у те Пројекте а знаш да ништа од тога није релано и да неће помоћи.

● Кад мораш да гледаш да други краду Изборе за тебе док Бирачи напуштају политику твоје Странке и не гласају за њу.

● Кад мораш да узјављујеш да је твоја Странка увијек била за јаку и просперитетну Републику Српску а знаш да је све рађено да она, Српска, нестане.

● Кад мораш да будеш Таблоид и Црна Хроника и стално тражиш неку мањкавост, неки скандал, неку аферу, неку незаконитост... како би то употријебио против Власти.

Или да их измишљаш.

● Кад знаш, и кад откријеш неку неправилност, да то не можеш да промијениш док не постанеш Власт.

● Кад мораш да протестујеш против поскупљења а знаш да сви знају да увијек све поскупљује јер је то логика савремене економије.

● Кад не припадаш људима које желиш да водиш и представљаш, или си се одродио од њих.

● Кад не смијеш показати Национализам.

● Кад не схваташ савремене трендове, политички систем и однос Државе и Нације.

● Кад мислиш да Народни Посланици добијају Изборе.

...

Опозиција у Републици Српској, у тешком је положају.

Она већ петнаест година игра сарајевску подсећијску игру и не постоји начин да се из тога извуче.

Штагод би друго сада почели да заступају, нико им не би вјеровао.

А нема преломног догађаја, процеса, који би концентрисао националне страхове опстанка, на основу чега би се могло иступити са Новим Програмом. Као што је то учинио СНСД пред припремљену предају Полиције Републике Српске.

Опозиција у Републици Српској је на себе навукла плашт Опозиције Српској.

И већ више од деценије и по не изјашњава се ни о једном судбинском питању за Репблику Српску.

Политички Актери, били Власт или Опозиција, морају имати одговоре на сва питања, велика и мала.

Морају се увијек изјашњавати.

Нико од њих не тражи да то одмах и учине или остваре.

Али мораш да се изјасниш.

Мораш рећи, Референдум.

Мораш рећи, Отцјепљење.

Опозиција у Републици Српској не може да схвати да опозиционарство није бити само против Власти.

То је само најлакши начин да те неко употријеби против Републике Српске.

Зато је већ постало јадно и тужно гледати како се Опозиционари уживљавају улогу Уличних Мечки и изигравају Истраживачко Новинарство Црне Хронике.

А Плаћени Новинари, умишљају да су Политичари који ће мијењати Свијет, Систем и Власт.

УЈЕДИЊЕЊЕ СА СРБИЈОМ.

С КАКВОМ СРБИЈОМ.

С КОЈОМ СРБИЈОМ.

Срби воле да имају Илузије.

Ко да их је све правио неки прадавни Дејвид Коперфилд.

Задња илузија која је коштала Србе, јесте Сви Срби у једној Држави.

Нормалан Србин није формулисао ту Илузију. Она је из арсенала Боље Рат него Пакт, али је Ненормални Србин масовно прихватио.

Србе је коштала и Илузија Краљевине. Илузија Комунизма. Илузија Федерализма.

Србе је све коштало.

Био сам, годинама, у Српским Рововима Рата.

Никада за тим нећу жалити.

Нити ћу кога за то окривљавати.

Иако су ме тамо послали јер „Извиђачи први гину“.

Жалићу за тим што нисмо непријатеља више побили а својих више сачували.

И у тим Српским Рововима, лелујала је илузија уједињења Нас и Србије.

Многи борац је, до погибије, био увјерен да је то циљ.

Чак и они који су раној фази, у Западној Славонији, још Петокраку носили.

Данас се, опет, провлачи та теза уједињења Српске са Србијом.

То је опасна Илузија.

Само се бојим да не дочекамо да, једног дана, Странци Запада не потакну ту Илузију код Срба.

То би био најбољи пут са нестанак Срба са подручја Републике Српске.

За десет година би постали Југ Србије.

Нестали би у Србији.

Као несрећни Срби из Српске Крајине и Славоније.

Отишли су. А нису дошли. Стигли су а нема их. Срби су а нису ни Србијанци.

Република Српска је Држава Здравог Српства.

У њој на власти нису Издајници, Болесници и Хомосексулаци.

Она не води дијалог о Опстанку.

Као што га води Србија.

Србија, која ће да се одрекне Косова, не може да буде неко са ким ће се Српска ујединити.

Прича о једном Народу, о једној Вјери, стоји.

Али, она стоји и у односу на Русију.

Па је нереално да се уједињујемо са Русијом.

Тако је нереално и да се уједињујемо са Србијом.

Нису нас исте гује клале.

Србији нису клали људе у Јасеновцу. У Јадовну. У Пребиловцима. На Дрини. На Козари...

Републици Српској треба Самосталност и Независност, не да би се ујединила са Србијом већ да би се сачувала Јасеноваца.

Јуче је Весна Пешић, једна мумифицирана антисрпска костурача из ормара српских болесних тавана и подрума, написала како је читала да је скоро сва Полиција Републике Српске, од Вардара па до Триглава, дакле, учествовала у убиству Давида.

Она је добила скоро хиљаду лајкова за тај Твит.

То је, за Србију, мало. Али у односу на мали постотатак Твитераша у Србији, није мало.

И Лујка је Врх Леденог Бријега.

Треба да знамо да многи у Србији мисли да је Србија најебала због наших Ратова овдје.

Да Војводина не мирише Српску. Да Источна Србија не зна за Српску. Да југ Србије није чуо о Српској.

Да Београд не може очима да чује за Српску.

Да Вучић покушава да користи Српску у својим иностраним еквилибристима Болести Пријестоља и Дијагнози Нарцисоидности.

С ким да се уједињује Република Српска.

Са Малим Зворником.

Република Српска је опстала на уједињењу са собом.

И то је наше и национално и вјерско и територијано Божанство.

Србија је већ сада Илузија.

Национална Србија је одавно Илузија.

Нас, Овдје, може спастити само здрави Национализам 21ог Вијека.

У Србији за то нема лијека.

Без својих и без пансрпских Илузија, треба наставити Републике Српске Путем.

ПРЕСТАНИМО СЕ

БАВИТИ САРАЈЕВОМ,

ОДВОЈИМО СВОЈЕ ПОРЕЗЕ

И ГЛЕДАЈМО СВОЈА ПОСЛА

Можемо, још неко вријеме, давати паре за Заједничке Институције.

Али, ми, својом руком, а не да нам Стамбол Сарај узима унапријед.

Можемо гледати ко је нешто радио, користио и Републици Српској. Ево ваше исе.

Савјету Министара, курац, не ради ништа.

Можемо изградити гранични прелаз на Братољубу и са Србијом, као двије државе, уредити пасошку контролу, фитоконтролу, царинску контролу...

Да видимо шта ће Стамбол Сарај да учини тим поводом.

Јебала их њихова три милиона марака.

Република Српска превише пажње даје Сарајеву, Заједничким Институцијама.

Почели су и Срби да мисле да су они Држава.

Погрешна се слика створила. Да је СНСД-у важно да уђе у Власт.

Сарај Стамбол то користи да би сузбијао Републику Српску, онемогућавао је, узимао јој из руку четверогодишњи мандат у Савјету Министара.

Република Српска треба да игнорише опструкције које већ цијелу годину проводи муслиманско Сарајево. Уз помоћ Странаца Усранаца.

Треба схватити да вријеме ради за Републику Српску.

И, кадгод се може, помоћи му.

Овом опструкцијом, такозвана Власт у БиХ само атрофира. А у Српској и Херцег Босни јачају фактори Опстанка.

Сарај Стамбол погрешно мисли да ће се Република Српска предати због Савјета Министара.

Та њихова грешка, и друге, води БиХ, у ствари, назад.

То одговара Републици Српској.

ОД СДА ДЕКЛАРАЦИЈЕ

НЕ ВИДИМО ШУМУ

Данас се нека Будала, у Сарај Чадору, јађеће, сјетила Априлског Пакета.

У Републици Српској, мало ко, од изабраних и именованих јавносника, зна шта је Априлски Пакет.

Не рачунам Станивуковића и Тривићку.

Они све знају.

Дабоме да само изгледа да се неко сјетио Априлског Пакета.

И само је случајно то дошло из СДП.

Априлски Пакет долази као нова Јавноловка.

Послије Декларације СДА о повратку Републике БиХ.

Декларација СДА је само уобличен стари програм. Који се јављао у разним странкама и варијантама, па и у документима СДА.

Република БиХ, Регионалиација, Три Нивоа Власти, државни, регионални и општински, Грађани, Унитарна БиХ, БиХ без Ентитета, Укидање Републике Српске... све је то програм муслиманског Сарајева још од потписа у Паризу.

Многом том програму, његовој промоцији или неспречавању, доринијели су и Срби. Република Српска.

Наивношћу, несхватањем, политичком тромошћу, национаном опуштеношћу.

Тако су, и сада, Срби и Српска, допринијели промоцији Декларације СДА.

Није шкода што су је промовисали, већ што су, од себе, сакрили главни процес који се води из Сарај Чадора.

То је процес Онемогућавања Републике Српске.

Република Српска је дошла у изузетну орбитозну политичку позицију. Путање Члана Предсједништва, који је Сепаратист, Аутономист, Дејтонист, броја делегата у Дому Народа и руковођења Савјетом Министара, нашле су се у једној, Српској Тачки.

То је у Сарај Чадору и Западним Амбасадама, упалило аларм за дјеловање.

Био је то резервни план за случај да изгубе Иванић и Говедарица.

И да им се не накраде довољно.

Декларација СДА уопште није дио тог Плана.

АНП јесте.

А План Онемогућавања Републиике Српске, није аутохтона, усамљена појава, сад, овом приликом, креирана.

Онемогућавање Републике Српске је дио Унитарног Политичког Тренда у који спадају Мостар, Комшић, наметнуте заједничке Институције, неформирање Владе Федерације БиХ, непристајање на промјене Изборног Закона за равноправност Хрвата, не вјештачку већ територијану, практично непостојање другог Ентитета...

Декларација није дио плана али је богомдана за замагљивање УПТ.

Као што покушавају и са Априлским Пакетом.

Док Република Српска не схвати УПТ, као општи оквирни пројект Унитаризације, неће имати ни опсежан одговор према Сарајеву.

Него ће, опет, назадно и неподуктивно, самошкодно, ићи код Вучића.