ТРИ РРР РЈЕШЕЊА

ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ.

РАСПАД.

РАК.

РАТ.

Под Распад може да се догоди и Разговор, Разлаз, Редизајн на Дејтон... Али то се са Сарај Чадором не може извести, ни очекивати.

Споразум три страначка Предсједника по милионити пут је, након Лисабона, показао с ким ми у БиХ, имамо посла.

У том Споразуму је егзактно остављена могућност да БиХ пошаље АНП у НАТО Брисел.

Само је Додик тражио још кувања жабе. Тражио вријеме. Иначе не би дозволио да стоји формулација о настављању Интеграција.

У множини.

ЕУ и НАТО.

Ну.

Крокодили Сарај Чадора хоће све и хоће одмах.

Они су тај потез схватили као слабост Републике Српске.

Они ће, умјесто Савјета Министара и успореног АНП, изабрати то да Републици Српској одсијеку руку.

То њихово схватање, по свему, даље ће одлагати успостављање Савјета Министара и компликовати односе у БиХ.

То је већ Стање Рака.

БиХ је Канцерогена Творевина још откако је почела девастација Дејтонског Споразума.

Још откако прилуде из СДС-а нису схватиле Милошевића кад им је рекао, Честитам, добили сте Државу.

БиХ више нема Бонска Овлаштења и ОХР.

Све што се може учинити јесте то да неко издејствује да неки Палмер, помоћник за Маријин Двор и Евроазију, нешто изјави на сарајчадорску страну.

Као што је, јучер, изнијансирано дипломатски, подржао Комшића и Џаферовића а од Додика затражио да промијени политику.

Сарајево је, дакле, у стању Слабости.

Република Срска треба да буде мирна, стоји са стране и чека.

А не да чини кораке на којима крокодили могу да дођу до неке улоге.

То Стање Рака не може да траје вјечно, ни дуго.

Ко ће се још, осим Палмера, почешати по гујици за БиХ.

Нико.

Република Српска је заокружена Држава и може да функционише.

Само, ујутро, рачун за ПДВ.

И можемо чекати Савјет Министара док се Човјек не врати са Марса.

А можемо предузети и друге кораке.

Све на основу Дејтонског Споразума и његовог саставног Устава.

У БОРБИ

ЗА САМОСТАЛНОСТ

СРПСКЕ,

ПРВО ТРЕБА НАПАДАТАТИ

НА БУНКЕР

САВЈЕТА МИНИСТАРА

Зато није логично да се Српској, некоме у Српској, укључујући у Усрану Опозицију, Српском Члану Предсједништва БиХ... жури у формирању Савјета Министара.

Савјет Министара треба уписати у Квадриплегичаре.

Савјет Министара је, изворно, помоћни орган, Помоћни Орган, Предсједништва БиХ.

Он, дакле, не може да одлучује, предлаже и дијели паре.

Он је умањена, трочлана, копија Срба, Хрвата и муслимана.

Као и Предсједништво БиХ.

Већа је грешка Републике Српске што је дозволила овакву трансформацију Савјета Министара, него што је пристала на Реформу Одбране.

Јер, Оружане Снаге БиХ ће се распасти за два дана, кад им снаше, са шерпама, блокирају улазе на Касарнама а НК Радници заврну воду у шахтовима.

Савјет Министара је Чудовиште и не може се распасти.

Зато Српска треба да примијени другу тактику и стратегију.

◘ Блокирати Савјет Министара. Свакод дана, у свакој ситници.

Зато је добро ово што је сада дошло до Самоблокаде. По наруџби Палмера и Западних Амбасада. Те и, књиговодствено, Сарај Чадора.

◘ И када се регуларно изабере, постизборни Савјет Министара, потребно је све, по Уставу, пребацивати на одлучивање у Предсједништво БиХ.

Јер. Предсједништво БиХ је Извршни Орган Власти.

◘ У Парламентарној Скупштини блокирати све, из разноразних разлога, што долази из Савјета Министара.

Атрофија је у Политици најбоља Реформа и Револуција.

Не тражи ни Пара ни Крви.

◘ Савјет Министара претворити у Помоћни Орган Предсједништва и у Координационо Тијело Европских Интеграција.

Па, пошто ће ЕУинтеграција да траје ко Ђекна, гуслајте до миле воље.

У међувремену, све чинити да се то тијело смањи, укидати му министарства, смањивати буџет...

◘ Све што треба одлучивати за Ниво БиХ, могу да усагласе двије Владе. На Међуентитетској Линији Раздвајања.

Неки кровни закон, неку формалну одлуу. Борба против губара, нпр.

*

Савјет Министара је, данас највећи Бункер Ваше Државе.

Републици Српској је највећа опасност Ваша Држава.

Она слуша ЕУ и НАТО и ради директно против Републике Српске и Опстанка Срба.

Стога Српској, њеној Политичкој Артикулацији, нису противници и непријатељи, Бошњаци, ИЗ, Сарај Чадор и његове Странке, Бакир...

Непријатељ је Држава.

Савјет Министара је постао тај Стршљен Трут Државе.

Учинио се важнијим од Предсједништва БиХ.

Браћо. Нисмо ратовали за овакав Савјет Министара.

КВИНТА ПОДРЖАВА

ЧЛАНОВЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА,

КОМШИЋА, ВУЧИЋА

И ЏАФЕРОВИЋА

Јуче је објављено, Квинта носи писмо на врх главе, у коме се позивају државе Косово и Србија да се што прије признају, изљубе и ријеше проблем који оптерећује Грађане тих пет Земаља које заступају Пет Београдских Амбасада.

Тамо се каже да Косово треба да укине Таксе које је увело Србији и БиХ, због Српске, а да Србија треба да престане са Кампањом Одпризнавања Косова. И да се одмах дијалогизују.

Обзиром да Вучић стално кука што Косово неће да им га да, неће Дијалог, обзиром да та Квинта, и САД, појединачно, могу за пет минута да укину Таксе, и обзиром да Вучић никада не говори о томе како Земље повлаче признање Косова а да о томе говори само Дачић, уз већ лансирану тезу како то, у ствари, раде Руси и њихова дипломатија, процијенио сам да је Писмо Пет Амбасада, директна подршка Вучићу.

Као што му је подршка организовање Шетајуће Опозиције и привођење за округли сто на београдском ФПН, идеја о Бојкоту Избора и сталне најаве улице...

Треба знати да је и даље, у Србији више од 50% оних који кажу да живе исто као прије или боље.

То је тих више од пола Вучићевих Бирача. Осталих пола, куд који.

У БиХ, Комшић и Џаферовић, чланови Предсједништва, условљавају формирање Савјета Министара и функционисање Парламента, слањем АНП у Брисел НАТО.

Сјетили се ко гладан срат.

Главна чињеница је да не условљавају ничим за Бошњаке, јер и Комшић је Бошњак, само једе Крметину, већ неким папиром за НАТО.

За Бошњаке је, данас, дакле, најпресудније чланство у НАТО.

Нана Белма је два месингана млина подерала, чекајући НАТО.

И, више немере трпит.

Косовске Таксе индуковала је Квинта. Како би даље понизила Србију и довела Вучића у положај молитеља са повременим нарицањем.

Иста та Квинта гурнула је Бакира, Комшића и Џафервића у уцјене Републике Српске.

Јер ово нису уцјене Босне и Херцеговине, већ директно онемогућавање и напади на Републику Српску.

Дакле, то Предсједништво, Вучић, Комшић, Џаферовић, има потпуну подршку Квинте.

Србија и Српска немају.

Члан Вучић је недавно рекао да је НАТО ствар БиХ.

Није рекао да подржава Неутралност Српске као што Српска сваки дан подржава Војну Неутралност Србије. И, погрешно, веже се за њу.

Не бих се изненадио да Вучић, ускоро, умјесто подршке Војној Неутралности Српске, почне да нариче Мом Пријатељу Додику, да уђе у Дијалог са Сарајевом.

У таквој ситуацији, Квинта и Вучић, Република Српска мора почети озбиљно да се оспособљава за самостално функционисање.

Као правну подлогу има Дејтонски Споразум и Устав БиХ.

Али треба бити опрезан. Право Срба увијек може да се окрене против Српске и Србије.

Квинташка Пијаца никад није цијенила Србе као робу.

И искористиће сваки повод за „бомбардовање“ и поништење Дејтонске Позиције Српске.

Зато и, у Писму, гура Србију у НАТО а Српску уцјењује.

Јер улазак у НАТО је поништење Србије као Државе, Републике Српске, као међународним уговором установљене Државе саставнице БиХ, Дејтонског Споразума и Срба у Српској.

Зато сав Запад, који Србе немере гледат очима, толико силно жели Србе у НАТО.

Као и Сарајево, што их, као агресоре и геноцидаше жели, са собом у БиХ.

Јебало матер.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

МОРА ПРОНАЋИ

ДУГОРОЧНЕ

ОРИЈЕНТИРЕ

Кад су јој, већ, судба Историје и Крв Бораца Војске Републике Српске и Народа, омогућили Опстанак.

Од дугорочне политике Српске, сада су на сцени

◘ Улазак у Европску Унију

◘ Сарадња са НАТО на нивоу Србије. Додик, данас, Танјугу, каже ако Србија за сто година уђе у НАТО, и ми ћемо. То исто говори и Опозиција

◘ Дејтонски Споразум 1.0

*

И ту се исцрпљује сва Дугорочна Стратегија Републике Српске.

Све то, одмах да кажем, не вриједи ни Попизде Ладневоде.

То бесконачно понављање флоскула, од којих су светри Западне Крволочне Подметачине, укључујући и Дејтон, који јесте конструисао Државу Српску али је оставио у недефинисаној а међународно признатој БиХ, води нас у успављивање, у стагнацију, у назадак.

Учвршћује нас у позицији погодној за Нестанак.

И Српске и Срба.

Да видим детаљније.

◘ Од уласка БиХ у Европску Унију, нема ништа. А ако уђе, од Српске нема ништа. Јер ће претходно донијети све законе који унитаризују било које подручје живота. Као што је Пољопривреда.

Јозо Павковић, данас, у Вечерњаку, пише да ЕУ требају овдашњи људи а не требају Територије.

Зато их и одводе.

Територије, пише Васић, требају НАТО Пакту.

Не требају ни НАТО Пакту, већ да не би затребале Русији.

Дакле. ЕУ овдје, ради само и искључиво за НАТО.

Сви рае за НАТО.

И Лидери Српске би требали да престану у Јавности да помињу ЕУ.

Јер је то Нехотична Обмана Јавности.

И Срба.

◘ Сарадња са НАТО на нивоу Србије.

Та Политика је двоструко опасна.

Прво. НАТО је задовољан било којом сарадњом јер држи Русију далеко. А Српска стагнира, као што сам већ рекао.

Друго. Србија нам уопште није сигурна.

Србија са Вучићем није никоме сигурна.

Никоме осим Западу.

Данашња заједничка објава Западних Амбасада у Београду, директна је подршка Вучићу.

Он је доведен и држи га се на Власти, да би Србија признала Косово као Државу.

Србија је пред НАТО Пактом скинула ИПАП. Гологуза је.

По том споразуму, НАТО, сваки његов припадник, има већа права од било којег Грађанина Србије.

Са Вучићем и у садашњој констелацији, Србија је је готова, и што се тиче НАТО Пакта и што се тиче Косова.

Вучић ће да распише и своје и паламентарне Изборе, пошто је Опозиција немоћна а и што је моћна, већ је доведена на штројење. И владаће нових седам година.

За седам година може да призна и Санџак и Војводину.

Србија се национално промијенит немере.

Српска мора гледат свој Националитет.

Националитет Опстанка.

◘ Чак и случају уласка у ЕУ, Српска губи Дејтонски Споразум.

Уласком у НАТО, поготову.

Како Србија, на путу ка ЕУ и НАТО, губи Косово. Тако Република Српска, у тим процесима интеграција, губи Дејтонски Споразум.

Умјесто инсистирања на Дејтону, и повратку надлежности, Додик данас говори о томе, али би морао бити реалнији и озбиљнији, збоге те дугорочности Српске, Република Српска треба да говори о Дејтонској Самосталности Српске.

*

Ти дугорочни Оријентири Српске, треба да се донесу данас, када је Национално најјединственија.

Има политичко јединство.

То што је Опозиција потуричка, то се промијенити неће.

Опозиција ће даље падати.

Српска има и црквено јединство. Јесте нарушено, промјенама у Требињу и Бијељини. Али горе неће брзо бити.

Има јединство државног апарата и силе.

Има јединство Бораца Војске Републике Српске.

Сад је право вријеме, дакле.

Боље ће тешо да дође, брзо.

Горе може да буде.

Треба се оканити овакве краткорочне Србије и гледати себе.

Као што смо увијек.

БИЛО ЈЕ ВРЕМЕНА

КАД ЈЕ МЕЧКА

СТАЛНО БИЛА

У ЈАВНОСТИ,

ПА НИКАД НИЈЕ

ПОБИЈЕДИЛА

НА ИЗБОРИМА

Дабоме да је контрапродуктивно, не за њега, већ за Србију, што је Вучић стално у Јавности.

Вучић је постао Јавност.

Он је врхунски Јавноид.

Али, да бих анализирао феномен Јавности, у Политици, и његов значај, и Незначај, за Политички Живот, вратићу се на два догађаја, у протекла дватри дана.

Нови Предсједник СДС-а, Мирко Шаровић, исто Шароид, изјавио је да сумња да је неки пожар у приватној фабрици у Источном Сарајеву, подметнут.

Предсједник једне велике Политичке Странке не може да се бави таквим стварима.

Може. Али је то, онда, само да би био у Јавности.

Да би био Мечка.

Група људи је у Београду, играјући се Опозиције, Жутих Прслука, чега ли, пред зградом Предсједништва Србије, дошла у сукоб са обезбјеђењем зграде.

Онда иступа Вучић и силује Јавност како ће склонити ограду, коју су његови ту поставили, како ће Предсједништво да чувају Жене, како ће Србија инвестирати дванаест милијарди еура...

Исто да би био Мечка. Односно, да би задржао и потковао Статус Мечке.

Јединог Власника Јавности.

Ну.

Постоји, ипак, разлика између Шаровића и Вучића.

Вучић може да буде Мечка а Шаровић не може.

Шаровићу Јавност, присутност у Јавности, не може да помогне. Као што није помогла ни Вучићу. Коме сада одмаже али то нема ко да искористи.

Јер. Опозиција у Србији мисли да треба да отме Јавност од Вучића па ће, тако отети и Власт.

Темељна чињеница, за Вучића, јесте да је дошао на Власт уз помоћ организационог механизма Српске Радикалне Странке. Који је, у уском страначком смислу, био савршен и задивљујући.

За овај филозофски рад, није битан утицај и других фактора, код Вучићевог Силаска. На Земљу Власти.

Прије Јавности, дакле, Вучић је дошао у контакт са огромним бројем људи, Бирача, на лични или организациони начин.

То исто би морала да уради Опозиција у Србији, ако жели неки резултат.

Шаровићеви су четири године висили у Јавности, прикључивали јој се, јахали на њој, продуковали је. Од свеприсутности Шаровића, у Федералним Медијима, до Есдеесове Давид Кампање у Анархији Трга.

Све су карте бацили на Јавност. А не на Људе.

Зато је Педесет Хиљада Бирача отишло некуд, на Општим Изборима.

Јавност, дакле, Медији, Интернет Комуникација, Порталоидство, Ријалиташтво, Таблоидство, посљедице су у Политичком Животу.

Нису путеви ни начини Побједе.

На овдашњим просторима, гдје људи на овај начин доживљавају Политику, Странке и Партије, гдје се сви још осјећају као званични чланови ССРН, пресудно је доћи међуљуде, доћи до Бирача, не Одвратадоврата, већ Очиуочи.

Када се појавио СНСД, не да није имао приступ Медијима, јавности, већ је састанке одржавао са декама на прозорима. Па је напредовао. Стално без Јавности. Јест му требало десет година, да би побиједио на Изборима.

Стално понављам ту чињеницу јер много говори о Политичкој Сцени и Јавности, о захтјевној озбиљности Страначке Организације.

Али то неће помоћи.

Јер. Данас је Клик Вијек.

Вијек тренутног успјеха. Једним Кликом.

Данас нико неће да мисли на Десет Година.

А камоли да ради.

Тек, дакле, кад дођеш до Људи, Јавност ће ти откопчати Јелек.

Зашто је, филозофски и практично, то тешко схватити.

Цијели низ је дехуманизованих и шкартичних разлога, у Појединцу и Друштву, у дужем времену, чије набрајање не би помогло рјешењу проблема.

Рећи ћу само, кратко и неразумљиво.

Да би у Политици и Јавности успијевао, не можеш да се издигнеш, мораш а се спустиш.