петак, 26. јул 2019.
МИРКО
ШАРОВИЋ
ОЗБИЉАН
ЈЕ САМО
КАД
ТРЕБА
СЛУЖИТИ
САРАЈЕВУ
Кад треба
водити Српску Демократску Странку и служити Републици Српској, онда је
таблоидан.
Четири године
је, у Сарај Чадору бацао озбиљушу.
Стављао,
ноћу, женину чарапу на главушу, да френкуша дода још озбиљности, кад иступа у
корист Сарајева. Приликом извоза меса у
Турску. Којег је он договорио. А не Додик, иако је месар и тракторист.
И сад, у
техничком мандату, ради против Српске. Триста хиљада долара за Пирален.
Зато што
сви причају о томе.
Зато што је
тај афера Пирален против Српске.
И зато што
сви мисле да ће то донијети више гласова Есдеесу него Станивуковић Педепеу.
Ту Сарајску
озбиљност демонстрирао је и кад се, као курва, на оној присарајској петљи,
нудио Бакиру и Чадору, за мјесто Предсједавајућег.
Ако постоји
већина, што да не.
Карактер,
интелект и српство једног Нејмара.
За Шаровића,
и такве, говорнице би, у Сарајеву, требало правити тек нешто више од кољена.
Да лијепо,
кад се обраћају, скину гаће и нагузе се.
Слика говори
више од иљаду ријечи.
Та Шаровићева
самопонуда
◘ Понижава
Предсједника Српске Демократске Странке. Немам ништа против, али нека СДС, онда,
промијени име. Сарајеву Дајем Све.
◘ Понижава
Републику Српску. Жели да је у Заједничким Институцијама представљају оглабине,
изборни отпаци, они којима су Бирачи одузели педесет хиљада гласова на
прошлогодишњим општим Изборима.
◘
Придружује се избацивању Републике Српске из ЗИ. Јер, неформирање Савјета
Министара није никаква борба за МАП или НАТО, већ је борба против Републике
Српске. Шаровић се укључио у њу. Као и она двојица дрипаца. Умјесто да
сватројица напусте Савјет Министара.
СНСД не зна
то тако да представи и искористи против СДС и ПДП. Против Шаровића, Црнатка и
Мектића.
*
Јебеш ову
двојицу. Али, Шаровић је сада Предсједник СДС-а. Није обични српски дрипац у
СМ.
И морао би
да води рачуна о СДС-у и Републици Српској.
Да се бави
Странком, да јој врати Српство из имена, да врати одустале Бираче и
симпатизере, да створи Организацију у Бањалуци, Добоју, Градишци, Требињу...
А не да
игра Ћоркана по Козјој Ћуприји и ода гологуз по Бентбаши.
четвртак, 25. јул 2019.
КАД
ДОЂЕМО
ДО
СРПСКОГ ДУХА,
ДОШЛИ
СМО ДОЗИДА
До Опстанка.
У тим
временима, за једну Нацију, најсудбоноснија је способност претварања Духа у
Земаљску Силу Опстанка. У Борбу. У Рат. У Крв.
Срби су на
путу да изгубе и Српски Дух.
Он је добро
нападнут, у Србији.
У Српској
се још држи.
Али. Ако сломе
Србију, доћи ће Српска на ред.
У Србији су
све офанзиве јер је Србија средиште и Земље и Духа.
Зато је
нападнута и Територија и Дух.
Нападнути
су са Запада и изнутра.
Срби су,
Срби Србије, обиљежени као Народ Рата, Народ Агресије. Народ Освајања.
То није
тачно али је обавило доста, претежног, посла.
Срби су,
Ратници Против Себе.
И то је
њихова најопаснија особина.
Ако не могу
да се самоуниште, они ће издати.
Ако не могу
да издају, они ће промијенити Вјеру и Нацију.
Они ће
гинути за друге а за себе неће Курцем мрднут.
Они ће да
плачу за туђим, лажним својим, заједничким.
А своје ће
да забораве или прећуте.
Данас, у
Србији, Власт, Вучићева Србија, све чини да сломи Србе. Њихову Државу Србију.
Вучићева
Фаланга је потчинила, дезавуисала и искористила све. Војску, Полицију,
Жандармерију, Тајне Службе, Медије, Академију Наука, Српску Православну Цркву,
скоро цијелу...
Само је још
остао Српски Православни Дух.
Њега није
начео или је тек начео. Али су га начели Западњаци и Домаћи Мрачњаци.
Мушкарци са
Клиторисом и Жене у Црном.
Данас је
Патријарх, Његова Светост, ишао код Вучића. На Венац. Или по Венац.
А испред га
је дочекала Његова Светлост, Никола Селаковић. Исти онај који је залазио по
Келијама и налагао Владикама, гласања и слично.
Тај сусрет
је вишезначан за судбину Српског Православног Духа.
Ако преузму
Српску Православну Цркву, њен организациони дио, и елиминишу Косовске Попове,
Српски Православни Дух ће бити скоро поништен.
Јер, неће
имати ко да га пусти међу Људе.
То је, и
иначе, национални филозофски проблем.
Шта учинити
са Духом и како га сјединити са људима.
А, након,
тога, како га претворити у Силу Земаљску.
Која се
може употријебити. У Рату. У Борби. У Одбрани. У Крви.
Дио Српске
Нације се опустио. Зато је тако све лако пало под Вучића. И раније, под друге.
Дио Српске
Нације се раздуховио. Средишњи дио.
Српски
Народ Српске, опстао је овдје са Државом, и на својој земљи, само зато што је
стално био у Режиму Опстанка.
Ми, Овдје,
још нисмо дошли до Духа.
Србија је
дошла. Дошла дозида.
Предвиђања
нису ведра.
Вјерујући
Народ не може, сам, ништа са Духом. Осим да га, као јединка, носи у својим
њедрима и свом поштењу.
Што није
довољно.
Када се
ујарме Владике, неће више бити препрека пред налетима Запада.
Када се да,
и када се одрекне од Косова, Српска Православна Црква, без Духа Српствујућих Владика,
може да буде упокојена.
Православна
Вјера ће, међу Србима, остати без Звона и Звоника.
Скоро
цијела Србија се помирила, уравнодушила.
Она, по
историјским обичајима, и Владару, као и Кољачу, мирно саопштава, Само ти,
синко, ради свој посао.
Република Српска
треба држати у рукама, и не одрицати се, своју Силу Земаљску, коликогод она
минорна била. И пазити на Српски Православни Дух.
Он неће
гинути за нас, ако дође до тога. Оће помоћи.
И.
Република
Српска треба да се чува овдашње појаве Вучића.
Ко Ђаво,
Крста и Глога.
среда, 24. јул 2019.
У
ПАРТИЈИ
ДЕМОКРАТСКОГ
ПРОГРЕСА
ПОЧЕЛА
ПОДЈЕЛА
РЕГРЕСА
Почасни
Предсједник ПДП-а, Бранислав Бореновић, изјавио је да постоје одређене
несинхронизованости у Посланичком Клубу те Партије.
Чим је она
Партија, јебитињу.
Рекао је
уопштено. Да постоје проблеми.
Лаик би
рекао да је све почело кад је Црнадак друго око препустио Станивуковићу. Да буде
Градски Одбор Бањалука.
Ну.
Све је
почело даном оснивања Партије Демократског Прогреса.
◘ Неко од
западних Лајфкурчева политичке сцене на Балкану, а зна се добро чији, увидио је
да Иванић може да користи, да не зна ништа о Политичким Странкама и да му треба
играчка.
◘ Тако је
формирана ПДП. Са идејом о ученим, интелектуалним људима, оним који су
испичкеиспали као Прогресивци. За разлику од оних Милетових сељака и
криминалаца.
Свака чланица
Педепеа и данас мисли да пишка асфлат по којем хода.
Погледајате
Ход по сали Народне Скупштине.
Мушки
интелектуални дио, захватила је прљадика. Интелектуалци су то одавно напустили.
◘ Када је
неко од тих Лајфкурчева увидио да ПДП неће моћи прејебати СНСД, као што је
прејебао СДС, улазећи с њима у Власт и водећи главну ријеч, наредио је Иванићу
да ПДП изађе из Власти са СНСД.
Све Будале
се боре за Власт. Само једна Будала сама излази из Власти.
◘ Од ПДП
досад су само Иванић и Сарајево имали користи.
Републиа
Српска није.
Али. Зато
су и форматирани.
◘ ПДП није
Политичка Организација.
◘ Демократски
Прогрес је аморфна категорија и њу Бирачи не могу да пронађу ни поред само
једне травке сијена.
*
Све је,
дакле, јасно.
Партија
Демократског Прогреса је Манипулативна Организација. Политички
Конгломераторијум, срачунат да користи оне који су поносни и паметни да би били
у Есдеесу а поготову у Есенесдеу. И оне који су због било чега Против.
И све друге
Будибогснамице у Политици.
Од којих је
Станивуковић само најновија појава.
Колико
необразовани Станивуковић зна о Политици, толико Политике има и у цијелом
Педепеу.
Стога су
Проблеми Клуба, неискварљиви генетски код Педепеа. И уопште нису изненађење.
Они ће се
понављати.
*
А лијепо
сам рекао тадашњем Министру омладине и спорта, да се мане будалаштина и дође у
Есенесде.
Сви се,
додао сам, пошајбали а тебе ставили у тај голубарник, на старој згради Владе,
да се лепуташ од врућине.
уторак, 23. јул 2019.
НИТИ
ЈЕ ДЕМОКРАТИЈА
ШАРОВИЋЕВИХ
205
НИТИ
БОРИСА ЏОНСОНА
92.000
ГЛАСОВА
Журналистичко
младунче у Еуро Блицу има данас чланак са изазовним порнографским насловом,
Тест демократије би прошао само СДС.
Нема ту ни
Есдееса, ни Демократије.
Са губитком
50.000 Гласова, у октобру, из Есдееса није отишао само Говедарица, отишла је
цијела једна Политичка Странка али и Демократија.
Нешто мало
више страначких гласова од Миличевића није никаква Демократија.
Данас је
објављено да је Борис Џонсон добио 92.000 страначких гласова за Вођу
Конзервативаца. Дупло више од другог кандидата.
Па, ни то
није Демократија.
Јер, иако
су у Британији такве процедуре, недемократски је да 92.000 гласача неке странке
аутомтски изабере Премијера Велика Британије.
Мада ће сви
у свијету и теорији, одушевљено рећи да је то Демократија.
Ну.
Демократија
је најстарија становница Јавне Куће и на њу више нико не баца око нити паре
али, из поштовања, не жели то да саопшти.
Деморатија
у Есдеесу не може да настане преко ноћи.
Нарочито не,
послије Босића и Говедарице.
Као што
нема Демократије ни у Великој Британији. Тако мали број страначких гласова,
који одлучују као да су у питању Општи Избори, посљедица је тога што тамо нико,
за разлику од нас, не лети да буде члан Странке.
У нашим
условима, ниједна Политичка Странка не може ни да приступи Тесту Демократије.
Дио је
објективних услова.
Овдје се
Демократија схвата као Волунтаризам а практикује као Анархија.
Она једноставно
нема сјеменске особине да би издржала поднебље.
Овдашњи живаљ
је, током Историје, превише био гужен да би вјеровао тако намирисаној и префињеној
Курветини, као што је Демократија.
Али. Главно.
Политичке Странке,
овдје, немају традицију, ни околне услове, да би развијале унутарстраначку
демократију.
Друго. И кад
би је развиле, уопште не постоји гаранација да би се ишта од тога прелило на
Друштво.
Јер, не
постоје објективни услови.
Јер је пуно
Крокодила у Друштву.
Када сам
једном свом Лидеру рекао да је требао да ме послуша, одговорио је, Па да прођем
ко Тома Николић.
Не знам да
ли би тако прошао, мада је и СНСД препун Крокодила, шта Крокодила, Тасманијских
Немани, али је моја намјера, несхваћена и шире, била утемељена на поставци да
се Лидер, Вођа, Предсједник Странке, одвоји од Организационе Технологије и
Кадровске Процедуре.
Ја нисам
желио да градим Демократију у Странци.
Демократија
је курва и у кући и на улици, па и у Странци.
Желио сам
да омогућим раст Организаиције Есенесдеа.
Који доноси
и раст броја Гласова.
Желио сам
да спријечим да Есенесде стагнира, као што стагнира два мандата, десет година.
А, у
ствари, иде назад.
И само
срећа из Есдееса спашава Есенесде.
Поготову
сада, кад су увели Демократију.
Дакле. Само
то одвајање Лидера од Организације, може да буде Д од Демократје у Странци.
Све остало
је К.
понедељак, 22. јул 2019.
ЗАШТО
ПРЕДСЈЕДНИШТВО
БиХ
ЖЕЛИ
ДА БУДЕ
ПРЕДСЈЕДНИШТВО
РЕПУБЛИКЕ
ХРВАТСКЕ
Апсолутно је
неразумљиво да је Предсједништво БиХ, некидан, ставило на дневни ред захтјев за
обустављање градње Пељешког Моста док се не ријеше спорна питања са Хрватском.
Која неће
бити ријешена ни у сљедећем Балканском
Рату.
То је тако
босански.
Разумијем да
је циљ био да се нагузи Мрски Члан Предсједништва.
Ну.
Пошто не
можете да га нагузите на својој Ћуприји, нећете моћи ни на туђем Мосту.
Јасно је да
Република Српска не може допустити да се понижава њен Члан Предсједништва ни
она сама.
Нити може
допустити да се из Сарајева нарушавају односи са Хрватском који ће штетити
Републици Српској а Сарајеву неће.
Али.
Ток се
наставља.
Шаровић
тражи сједницу Предсједништва БиХ на тему одлагалишта нуклеарног отпада близу
Границе са БиХ.
А
Магазиновић СДП, пише отворено писмо Предсједништву.
Јасно је да
Сперматозоидну Историју Босне, у коју убрајам и Шаровића, треба ревидирати.
Неко много
гори и много глупљи од Међеда, у почетку је јебаво Букве.
Сарајево,
Сарај Чадор, мора да схвати да је Хрватска Држава а и да је Република Српска
Држава. Само прислоњена на остатак БиХ.
И да не
може да се бави питањима Хрватске, осим колико међународне процедуре
омогућавају.
А, колико
знам, Хрватска је у погледу Пељешког Моста то испунила.
Да ли
постоји неки услов или процедура за географски смјештај одлагалишта нуклеарног
отпада из електране, сумњам.
Осим техничких
услова.
БиХ, дакле,
може нешто са Хрватском, у том погледу, постићи само у пријатељским и
добросусједским односима.
А они не
могу да постоје ако се Предсједиштво БиХ из сједнице у сједницу бави Хрватском.
Трагедија
је да се не жели, и да се може онемогућавати, формирње Савјета Министара а да
се жели утицати на Урбанистичку Хрватску.
То Босну и
Херцеговину трајно дисквалификује као Државу. У било ком међународно познатом
облику.
За њу је и
Косово Држава.
Република
Српска мора да се извлачи испод тог Чадора Зла.
Зато је
Вето Српског Члана и подршка у Нардној Скупштини Републике Српске, капиталан
стратешки потез.