КАКВО ЈЕ СТАЊЕ

СРПСТВА ДАНАС,

НА СРПСТВУЈУЋЕМ

КОСОВУ ПОЉУ,

ЈЕР СРПСТВО ЈЕ

ВЈЕЧНО КОСОВО ПОЉЕ

◘ Од српствујућих Лидера, у Српској и Србији, имамо само једног, Милорада Додика. Александар Вучић је добровољни најмљеник да обавља противсрпске послове. Он се, до сада, етаблирао као Велеиздајник. Он није Вук Бранковић, постојећи или непостојећи. Није издао у једној бици. Он даје Српску Земљу.

Чак и ако заборавимо његову неартикулисану радикалско-шешељску прошлост која се не може друкчије оцијенити већ као противсрпска и доприносећа облаћењу Срба, што је посужило за хагове, санкције, одмазде и лажно агресирање и геноцидност, питање је да ли Вучић има имало простора да искорити своју превртљивост и постане територијални националист.

Додик је, пак, Практични Националист, без филозофије и политичког дуговременог конструкта, али изузетно талентован.

Он удара у најситније честице. Референдум. Он се не маже бијелим луком и сланином, по чупавим српским прсима.

Његова ограничења су што Национализам једнако примјењује и према Унитарном Сарајеву и према Опозицији у Српској.

Али су се досад показала ефикасним.

Сарај Чадор је потпуно слуђен. Само још нису од Уставног Уда тражили да послије понедјељка иде четвртак.

А Опозицију је потпуно потурчио. Тако да се стално обзиру и све мисле да Црвен Фесић Нано, носе наопако.

Додик и Српска су ту потпуно у предности. Јер Српска нема Самосталност као Србија. Али нема ни бројчану, духовну и интелектуалну масу. Коју има Србија. И која засад ћути. А надмоћнија је над Вучићем и његовом малобројном прозападном фалангом.

◘ И Српска и Србија имају само једну владајућу, велику Националну Странку. То је СНСД.

То је погубно. Јер, Нација и Држава, са свијетом и вијеком, општи преко Политичке Артикулације.

Други начин је празно манипулативно уличарење или ускогрупно поданичко инструментализовање.

◘ У цијелој Српској Опозицији, нема ни једне Националне Странке која би имала икакав потенцијал да се развије у утичући и превладавајући фактор на политичкој сцени.

И то је погубно.

◘ Косово као отежавајући фактор.

Због стања у које је доведено. И због стања Србије, у које је себе довела поводом Косова.

Отежавајући, зато што оно тешко постаје питање цијелог Српства. Јер се закаснило с тим.

Као и Јасеновац. Јер се никад ни покушало није.

И јер је Вучић то приграбио и посвојио. Он јавно пријети. Могуће је ваше изјашњавање о Косову кад ја све договорим са Албанцима. Басира Дачић. О Косову треба да договарамо са Албанијом.

То је довољно за два стријељања на Теразијама.

С друге, теже, стране, Српска је сама Косово.

Њу такође желе да отму од саме себе.

*

Шта да се ради на том трајном Косову равном.

◘ Додик и Српска морају стално да уче Вучића Српству. Са сазнањем да се Пичка никад Косову научити неће.

◘ Мора да покуша да утиче на Цркву. И са врха, од Патријарха, који се јест изјаснио око Косова, али и са страна и одоздо. А не да дозволи да Владику Григорија, једног од духовно најачих ученика ортодоксне косовске школе Тасе Амфилохија, меркелизују.

◘ Мора да престане да веже Српску и Косово. Ако ово, ако оно. Српска је у Дејтон отишла као Држава. Српска је побједник рата против Унитаризма. Рата којег је наметнуо и водио Муслимански Унитаризам. Српска се из Дејтона ватила као призната Држава. На силу и привремено инкорпорирана у Насеобину БиХ. Али, у односу на друга два конституента, са најбољим националним државним темељима.

Косово је Србија и оно се отима силом.

Додик не треба да се игра никаквим Западним Србијама нити Вучићевим Разграничењима.

◘ Потпуно елиминисати из Српске Политике било што што може да личи на подршку Вучићу.

◘ Чекати да се у Србији створи, развије и побиједи Велика Странка Рационалног Национализма. За шта је СНСД-у требало десет година.

Можда у Србији треба мање.

Али, то је, у овом видику, бачено вријеме.

◘ Српска мора да игра двоструку игру. Дејтонску Игру и Игру Самосталности.

Она мора да буде и Аска и Вук.

Дејтон јој штити темељ Самосталности.

А Самосталност Српске је њена Пећка Патријаршија, Тесла и побједа на Косову Пољу.

За то јој треба много више од Додика.

◘ Од српствујућих Лидера, у Српској и Србији, имамо само једног, Милорада Додика. Александар Вучић је добровољни најмљеник да обавља противсрпске послове. Он се, до сада, етаблирао као Велеиздајник. Он није Вук Бранковић, постојећи или непостојећи. Није издао у једној бици. Он даје Српску Земљу.

Чак и ако заборавимо његову неартикулисану радикалско-шешељску прошлост која се не може друкчије оцијенити већ као противсрпска и доприносећа облаћењу Срба, што је посужило за хагове, санкције, одмазде и лажно агресирање и геноцидност, питање је да ли Вучић има имало простора да искорити своју превртљивост и постане територијални националист.

Додик је, пак, Практични Националист, без филозофије и политичког дуговременог конструкта, али изузетно талентован.

Он удара у најситније честице. Референдум. Он се не маже бијелим луком и сланином, по чупавим српским прсима.

Његова ограничења су што Национализам једнако примјењује и према Унитарном Сарајеву и према Опозицији у Српској.

Али су се досад показала ефикасним.

Сарај Чадор је потпуно слуђен. Само још нису од Уставног Уда тражили да послије понедјељка иде четвртак.

А Опозицију је потпуно потурчио. Тако да се стално обзиру и све мисле да Црвен Фесић Нано, носе наопако.

Додик и Српска су ту потпуно у предности. Јер Српска нема Самосталност као Србија. Али нема ни бројчану, духовну и интелектуалну масу. Коју има Србија. И која засад ћути. А надмоћнија је над Вучићем и његовом малобројном прозападном фалангом.

◘ И Српска и Србија имају само једну владајућу, велику Националну Странку. То је СНСД.

То је погубно. Јер, Нација и Држава, са свијетом и вијеком, општи преко Политичке Артикулације.

Други начин је празно манипулативно уличарење или ускогрупно поданичко инструментализовање.

◘ У цијелој Српској Опозицији, нема ни једне Националне Странке која би имала икакав потенцијал да се развије у утичући и превладавајући фактор на политичкој сцени.

И то је погубно.

◘ Косово као отежавајући фактор.

Због стања у које је доведено. И због стања Србије, у које је себе довела поводом Косова.

Отежавајући, зато што оно тешко постаје питање цијелог Српства. Јер се закаснило с тим.

Као и Јасеновац. Јер се никад ни покушало није.

И јер је Вучић то приграбио и посвојио. Он јавно пријети. Могуће је ваше изјашњавање о Косову кад ја све договорим са Албанцима. Басира Дачић. О Косову треба да договарамо са Албанијом.

То је довољно за два стријељања на Теразијама.

С друге, теже, стране, Српска је сама Косово.

Њу такође желе да отму од саме себе.

*

Шта да се ради на том трајном Косову равном.

◘ Додик и Српска морају стално да уче Вучића Српству. Са сазнањем да се Пичка никад Косову научити неће.

◘ Мора да покуша да утиче на Цркву. И са врха, од Патријарха, који се јест изјаснио око Косова, али и са страна и одоздо. А не да дозволи да Владику Григорија, једног од духовно најачих ученика ортодоксне косовске школе Тасе Амфилохија, меркелизују.

◘ Мора да престане да веже Српску и Косово. Ако ово, ако оно. Српска је у Дејтон отишла као Држава. Српска је побједник рата против Унитаризма. Рата којег је наметнуо и водио Муслимански Унитаризам. Српска се из Дејтона ватила као призната Држава. На силу и привремено инкорпорирана у Насеобину БиХ. Али, у односу на друга два конституента, са најбољим националним државним темељима.

Косово је Србија и оно се отима силом.

Додик не треба да се игра никаквим Западним Србијама нити Вучићевим Разграничењима.

◘ Потпуно елиминисати из Српске Политике било што што може да личи на подршку Вучићу.

◘ Чекати да се у Србији створи, развије и побиједи Велика Странка Рационалног Национализма. За шта је СНСД-у требало десет година.

Можда у Србији треба мање.

Али, то је, у овом видику, бачено вријеме.

◘ Српска мора да игра двоструку игру. Дејтонску Игру и Игру Самосталности.

Она мора да буде и Аска и Вук.

Дејтон јој штити темељ Самосталности.

А Самосталност Српске је њена Пећка Патријаршија, Тесла и побједа на Косову Пољу.

За то јој треба много више од Додика.

ИНВЕСТИЦИЈЕ СУ

КО И МЛАДОЖЕЊА,

АКО ПУНО БИРАШ

НИ КУПУС НЕЋЕШ

КИСЕЛИТ У ЊОЈ

Мада је темељно питање, Чија је она ствар.

*

У Сарајеву, Скандалозно.

Парламент Федерације треба да да сагласност за кинески кредит ТЕ Тузла и гаранције Федерације.

ТЕ Тузла је дио тамошње Електропривреде. Која је државна компанија. Па, Држава Федерација реагује логично и по економским процедурама.

Ну.

Сарај Медији су аларм подигли на Скандалозно. Јер Енергетска Заједница, такозавни Ампери без граница, поставља питања. Цитира се и Помпео, њаки Америчанин, који је изјавио да руске и кинеске инвестиције и ти црвени капитали, изазивају политичку овисност, уцјењују, доводе до некрозе демократије.

Мени се намеће питање Да ли ви више вјерујете свом Помпеу или својој Демократији.

И како можете да нападате Нашег Бакира јер је Кинезима рекао да очекује да тај пројект што прије крене.

Шта показује случај Кинески Кредит из нашег малог Сокака.

Показује да је велика грешка што Термоелектрана Тузла није Јавни Сервис па да њиме управљају Грађани. И дају банкарске гаранције.

Показује да је Сокак Мали.

Да се ништа није промијенио од Сарајевског Воза Срба за Јсеновац, до данас.

Да је Мали Сокак коубио се за Макартизам.

Да у Сарајеву никад неће бити среће за БиХ.

Да је Сарајево слуганско измећарство малих размјера.

Да ће усрати Босну и Херцеговину, и кад би је Срби и Хрвати поклонили Сарајеву, одрекли је се и отишли.

*

Инвестиције са разних страна дају Независност. Дају будућности маневар. Јер је немогуће да имаш увијек своје паре. Па мораш да имаш више страна наклоности.

*

Јебо вас Помпео.

СВАКО КО

БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

МИСЛИ ДОБРО,

РАДИ ПРОТИВ ЊЕ

Мада није било много покушаја у Историји Повијести.

Босну и Херцеговину су увијек користили.

Зато је и константно била недефинисан простор.

Најисколченији је био за вријеме Самосталне Радионице Бранка и Хамдије.

Јуче, видим, општественоје одушевленије. Наслови данас пуцају у небо. Насловомет. Договорена траса Турског Аутопута. Биће предочена Турској.

И Турска жели да искористи БиХ.

Она види своју шансу у муслиманима на Балкану.

Њој се на Блистоку сужава простор.

Сарадња са Русијом је ограничавајућа у односу на сарадњу са Америком.

А на Балкану не жели да препусти све Албанији.

И жели упливом на Балкан да се свети или боде очи Старој Курви.

Ну. Све је то далекосежно толико колико ће Ердоган бити на Политичкој Сцени. А у Србији, Вучић.

Да ли се можемо заклети у њихову дугорочност.

Дакле. Утицај Турске не зависи од Сарајева и од Сина Бакира.

Више, у БиХ, зависи од Додика. Због његове идеологије Јесмо Браћа ил Душмани, ал дај Паре.

Објективно гледано, не може се бити убијеђен у економску снагу и климу Турске која ће стајати иза финансирања тог Аутопута. А помињу се три или шест милијарди.

Ако је то кредитни аранжман, онда то није турско финансирање.

А увијек треба имати на уму Силајџићев пројект са Турском, у реновирању Вишеградске Ћуприје.

Ништа ефикасно, економски, Турска није учинила у БиХ.

И неће ни сада.

Турски Прстен Аутопута Београд - Сарајево, Прстен је само за Поклапу.

УЛОГА

КРИВИЧНОГ ПОСЛАНИКА

СТАНИВУКОВИЋА

НА ПОЛИТИЧКОЈ

СЦЕНИ СРПСКЕ

Веома је опасно кад млад човјек, са огромном енергијом и манијакалном страшћу, уђе у велику њиву, на велике послове, о којима, и њиви и пословима, не зна ништа, нити има предуслове да разумије.

Шта има везе. Кликера се може играти и са тиквама.

Будали је море до кољена.

*

Политика је спор процес.

Њен врх је много мањи од врха леденог бријега.

Све брже иде од Политике. И напредак и пропаст.

Али. Политика је неизбјежна. Јер је то једини начин управљања НДД Сфером.

Управо зато што је Политика спора, она захтијева темељно образовање, велике координате и дугорочно улагање. Без икаквих гаранција профита.

Млади Аналфабета, Драшко Станивуковић, Политички Бројлер, појавио се као нови изданак кордона узгајаних против Републике Српске.

Након многих промашаја.

Оличених и у старијим Будалашима и у младим Самоајдашима.

Власници Фарме Бројлера не узбуђују се због тих промашаја и краха сваког од њихових пројеката.

Суштина није у томе да неко од њих успије.

Суштина је да процес траје.

Јер за поништење Политике у некој НДД, потребан је једнако дуг и спор паралелан поцес.

Шта је улога Младог Аналфабете.

Као и многих претходника. Од Чавића до Дроњка. Од Копање до Шукала. Од Михајлице до Бореновића. Од Међеда до Кукановића.

◘ Девастација Народног Посланика. Народног Представника. Станивуковић не представља никог. Ни одређено подручје, ни одређени слој бирача. То није само због његовог начина избора, већ и због тога што ПДП, као Странка, не представља никог.

Она, као и Млади Аналфабет, окупља оне који су Против.

А то је аморфни конгломерат који не може да артикулише никакв програм, захтјев ни циљ.

Улога Станивуковића је да Посланика предочи као Скупштинску Луду а не као личност коју је неко кандидовао и бирао.

◘ Поништење Парламента и Парламентарне Демократије. Парламент више није полигон Представничке Демократије. Он је само пријава боравишта за оне који ће да играју улогу малих мајмуна који скачу около, као у индијским градовима.

◘ Рушење Институција Српске. Млади Аналфабета не  напада ни на једну заједничку, босанскохерцеговачку, државну, како им се тепа, Институцију. Само на Институције Републике Српске.

На Полицију, прије свега.

Јер је то трајни Пројект против Републике Српске.

Станивуковић је заврбован.

Медији који га поджавају, доказују то.

Коме се Бибиси о врату обиси...

Као и његови контати и напуштање Земље и повратак.

◘ Инсталирање Уличне Анархије као полигона неурачунљивости и манипулације.

◘ Отварање простора за Ненационалне Лидере. Као што је Вучићева Лепеза у Србији.

◘ Департизација. Поништавање Политичких Странака као политичких, друштвенх и колективних генератора. Што отвара простор за једнократне и једномандатне покрете, стихије и грађановштине.

*

Станивуковић ће да сагори у свом воајерском садизму.

Али се не може заобићи штета коју тај цијели процес наноси.

За шта одоврност не сноси он.

Већ Политичка Артикулација.

Владајућа и опозициона.

СУКОБ

НА ГРАЂАНСКОЈ ЉЕВИЦИ

У САРАЈЕВУ

И КОЛИЈЕНЧЕЊЕ

ОПОЗИЦИЈЕ СДАБАКИРУ

БиХ је једина Трулеж у Природи, којој не требају муве, упљувци, црвица и црви.

Стога, она квалитетно труне, вијековима.

И море још.

Дејтон је, стицајем микрогеостратешких потреба али и наканом да се Србе остави у потенцијално истребљујућем тору, мало уљепшао стољетног Меита, што овај простор и јест.

Ну. То није трајало више од десет, петнаест година.

Пропаст БиХ видљива је по хришћанском непристајању на Сокак и по обезглављености муслиманског фактора, у политичком, вјерском, паранационалном и парадржавном смислу.

Многи од тих процеса нису од јуче.

СДА је такође индикатор тог обезглављивања.

Она је функционално обављала улогу у Жртви Мира, Лажима Свијету и покушају приграбљивања БиХ за Сарајевску Чаршију.

Ни у једној другој улози, СДА не може бити функционална.

Да може, имала би Лидера, не би имала Бакира.

Једну обичну сећијарску Ћенифару. У политичкој равни, говорим.

СДА не трба спашавати. Као ни СДС.

Јер су прешли прагове.

Спашавање СДА ће коштати муслимане. А и БиХ.

Управо се то сада догађа.

Бакир је предузео опсежну акцију у којој би уласком у Власт, подвео и друге политичке актере.

Инстинктивна му је намјера да остави што мање опозиционара и противника који би могли да дјелују четири године против његовог СДА Чадора.

Он тиме чува Сарај Чадор, као полигон Унитаризације. Али чува и СДА као миље у којем дјелује цијела властодржачко-вјерска номенклатура која га чува.

Снаге грађанско-лијеве оријентацихе, а то је немогућа синтагма и постоји само у сарајевском спектру лажи, нису задаовољне иступима Нежељка Комшића о власти и опозицији спрам Бехаблока. Многи су разочарани и разговорима које је водио Фахро, са Бакиром и СДА.

То су очекивани потези.

Жељко Комшић је пројект СДП, и Странаца Усранаца, у доба Лагумџије, јер је СДП била јака и могла је послужити, као класична бошњачка, муслиманска Странка. Унитаризацији против Срба. Али. Нежељка је увијек бирала СДА. Он је Посинак СДП али је Син СДА.

Он им је дужан.

Његова оријентација није грађанска ни лијева већ унитаристичка и противхришћанска.

Фахро, пак, пошто није успио да одавази Бакира, а ни Бакир није удпио да указамати Фахру, повлачи пословни потез и оставља СББ на доброј инфузији, до сљедећих избора.

Како су лако одустали од уласка у НАТО Зорана Тегелтије, изгледа да је овај процес потапања Опозиције Бакиру и СДА, био главни узрок одуговлачења.