КВАЛИТЕТ ОПОЗИЦИОНИХ

ЛИДЕРА СРПСКЕ

НИЈЕ НА НИВОУ

ГЛАСОВНОГ ТРЕТМАНА

НА ИЗБОРИМА

Нема ту Бош пумпе. Углавном Чепаре од зове.

А то што добију Гласова на Изборима, половина нема везе са њима.

То су гласови оних који су Против Власти. Или уопште, и увијек, Против.

Мада и Избори показују доста о Квалитету. Али се тиме мало ко бави.

Пад напона је изазвало постављање Чавића на мјесто вршиоца дужности директора Електрокрађине.

Код неких се то очитује као разочарање, код неких као сами божији ужас, код неких као издаја...

Код мене је то још једна од латентних слабости и стагнације Есенесдеа.

Ну.

Чавићев потез је потпуно логичан.

Предратни поштени комерцијалист Фабрике Дувана у Бањалуци, ратни Бијели Опасач Војне Полиције, изметнуо се, послије Рата, у Естрадни Маратон Политике. Кратко био у Социјалистима а онда отишао у СДС.

Стицајем неприлика, постао је Предсједник СДС-а.

Остало је Трагедија.

Битније од свега, код Чавића је то што је он, до Електрокрајине могао свашта да ради и све да поднесе. Па му ово дође као двије капи лимуна у Пиво.

Чавиће, на Политичкој Опозиционој Сцени Српске, а он је код њих најозбиљнији и најупечатљивији, био, одређују три фактора.

◙ Нереална представа о властитој величини и важности. Што их спречава да граде озбиљну странку и страначку организацију. То важи за Калинића, Босића, Говедарицу, Иванића, Бореновића. И, дабоме, Чавића.

Њихова лажна важност и величина реверзибилна је. Спречава градњу странке и враћа јој се као деструкција.

◙ Недостатак суштинског Српства. Непоимање времена и трендова. Несхватање да је Пројект Распада СФРЈ, па и пројект Дејтонска БиХ, дио Пројекта уништења Српства.

Српска је и остављена у БиХ јер се мислило и мисли, да ће се Срба тако лакше ријешити. Зато дивља Унитаризација. Сарајевска и Западна.

То одређује њихово будибогснамичко понашање. Од Босићевог Пробосанства, до Чавићеве Сребренице.

◙ Доларска Сиса и Курвање Џепа. Што не значи да се увијек ради о шуштећој валути. Ради се и о наивном аналфабетском насиједању на Чупри. Ти си демократа, Народ те воли, Имаш историјску прилику да уђеш у ЕУ и НАТО...

Све то прате службе, инжењеринг, суфлери, финансијска помоћ, медији, улична логистика...

*

Кад све прође, кад попушиш ко задња џукела пред месаром, увијек има Додик. Који воли да понижава овакве жапце, да им држи двочас ОТО из своје величине, који воли туђе и Оглавораде, више од својих.

А, они, они знају да су се већ толико пута сагнули да попуше неком, при чему им није изненађење било кад су га умјесто орално добили чмарално, па им ово код Додика дође као дуљи излет у свјетлуцави Лас Вегас.

*

Несрећа Српске Опозиционе Сцене, уопште, у томе је што Опозициони лидери треба да буду српскији о Власти.

А они и не знају шта је то.

Чавића ће увијек бити.

НАТО,

КЛИН И ГЛОГОВ КОЛАЦ

У БиХ ТРОНОЖАЦ

Ако дође до формирања Савјета Министара, то ће значити да су два расколничка питања, Изборни Закон за Хрватског Члана Предсједништва, и НАТО, одложени за цјеломандатну борбу.

А да је Жељко Комшић остао ничија Партнерка.

Светроје, Изборни Закон, НАТО и Партнерка, из истог су врела на Башчаршији.

Унитаристичког.

Ништа се, дакле, у БиХ, не односи на Еунатоинтеграције, напредак, запошљавање... све потиче од Сарај Унитаризма и њему се враћа.

Изборни Закон је ствар Федерације. Односа Хрвата и Бошњака.

Потреба да се права Хрвата заштите. Потреба да Хрватима нико други не бира Члана Предсједништва.

НАТО је више од Унитаризма. То је глобални Поробљивач. Територијалис и Терорист.

Њега не занимају Срби, Хрвати и муслимани. Али, муслимане занима Унитаризам. И мисле да им НАТО може помоћи.

Избор Хрватског Члана Предсједништва ће се ријешити. Или ће Херцег Босна да се одваја а ви у Сарај Чадору бирајте кога хоћете.

НАТО се неће ријешити. Република Српска неће одустати од Неутралности јер би одустала од Опстанка.

Ако Сарај Чадор и НАТО, буду инсистирали, то ће значити трајно онемогућавање Тројног Договора у БиХ.

О Опстанку те Насеобине.

Нормалном, унијском или лабавом кофедерацијском опстанку.

А не гадљивом, какав је садашњи.

ПОДРУМ

БАКИРА ИЗЕТБЕГОВИЋА

И МАЧ АЛЕКСАНДРА

ВЕЛИКОГ

Увијек треба прочитати, проучити чак, интервју Бакира Изетебеговића.

Такав Повратак у Глупост не може се доживити сваки дан.

Алија Изетебеговић није био тако глуп. Био је припрости нереални и неталентовани фанатик, вјерски мрачњак и искрено је уживао у тим ограничењима.

Бакир Изетбеговић ужива у Повратку у Глупост.

Бакир Изетбеговић је један од очигледних, свима доступних, примјера, да је БиХ Гордијев Чвор за којег нема Мача ни Александра Македонског.

Чвор БиХ могу ријешити само Срби. Осамостаљењем Републике Српске. Што би отворило могућност и лабаве Цестовне Конфедерације БиХ. У којој би била и Херцег Босна.

У интервју Гласу Америке, Изетебеговић показује, да је он, и они које представља, Сарај Чадор са пратећим параполитичким и субвјерским фалангама, Црна Рупа Босне и Херцеговине.

У коју неће бити увучена БиХ, ни Српска, ни Херцег Босна. Већ Муслимански Народ. Који је на исти начин био увучен у Ниђицу Независне Државе Хрватске и Трећег Рајха.

Бакир Изетбеговић још живи са изјавама Радована Караџића.

Његов свијет је прекривен Злом Срба.

Срби су извршили агресију на своје Косово и агресију, овдје, у БиХ, гдје одувијек живе, са Хришћанима, и гдје су муслимани дошли или се превјерили од Срба. Уз садејство Турака Османлија.

То повезује Косово и БиХ. По Бакиру.

Ми ћемо, каже, Синба Кир, остати и борити се за БиХ. Остати у Власти.

Та формулација је неизљечиви аутизам и мрачно секташтво.

Ко су Ми Бакира Изетбеговића.

Само преплаштени ишчашеници који су за БиХ жртвовали Мир.

Ми смо препустили БиХ Високом Представнику.

Ми смо пристали да се доведе надвлст у БиХ. Ми смо предали своју Власт Високом Представнику.

То је кључна Болест Конгломерата Ми.

Они су убијеђени да је БиХ муслиманска. Да су муслимани БиХ.

Да Власт припада Ми Сарајеву.

Да је све било ради њих.

И да је и сада.

Ну. Није.

Муслимани, Жртвоваоци Мира, изгубили су Рат против Републике Српске и Херцег Босне.

За њих су Дејтон и Високи Представник Сламка Спаса.

У том сасијецању Опсесије Ми и Стварности Српске, БиХ не може опстати.

Бакир Изетбеговић не види да се то прво показује на СДА.

Она је детектор те непостојеће БиХ и лампица која сигнализира Повратак у Глупост,

Бакира Изетбеговића би требало извести из оног ратног сарајског подрума, у којем је, кажу, боравио док су жртвовали Мир.

СРПСКИ ДУХ КОСОВА

И PRAXIS СРБИЈЕ

И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Срби су Филозофски Народ.

Духовни Род.

Они, зато, себе, и зову Небески Народ.

Нису Народ Прагматизма, Праксе, Егзистенцијализма.

Срби су, зато, и смјештени на овом дијелу Шара. У предсобљу Прагматизма и Егзистенције.

Потцијењене су Духовне, што укључује и Православље, планете које су досегли Срби.

А досези њихови, у Praxisu, Чину, Дјелу, Чинодејствију, и тамо гдје их је било у изобиљу, девастирани су од других и препуштени црвици од самих Срба.

Срби свој Дух користе за себе а свој Praxis за друге.

Зато су, данас, овдје, гдје јесу и ондје, гдје нису.

Сумрак Српског Духа и Српског Чина, истовремено, што се ријетко дешавало и поклапало у Повести, догађа се већ деценијама на Косову. Око Косова.

Косово није Територија. Није Покрајина. Није рудно богатство.

Косово је Дух и Praxis.

Вишедеценијска српска небрига око Косова кулминирала је садашњим стањем. Стањем Вучићштења. Вучићевог Уништења.

При чему је он само робна марка те Трагедије. Тржно име. А не најодговорнији.

Само из разлога што је он толико неспособан за Националне Послове, да не може да буде одговоран као једини.

Косово није питање Територије, Окупације, Отимања, Предаје. Мада је и све то.

Косово је Филозофија Опстанка.

Ако се Срби, не сама Србија, одрекну Косова, потписали су свој Неопстанак. Ако га Силе и Туђи, окупирају, отму, отуђе, а Срби га се не одрекну, нису постигли ништа.

На тој линији Духа, Срби, Србија и Српска, морају креирати Praxis.

Свако трчање и наметање банализације, као што је Дијалог, Споразум, Лажна Будућност, понижавајућа је предаја и убрзање Неопстанка.

Зашто је Српској важно да се практична Србија и Духовно Српство не одрекну Косова.

Зашто се у Бањалуци пјева Христе Боже а у Србији Господе Боже.

Зашто Српска боље мисли о Косову него што мисли Србија.

Генерално, зато што је Србију преплавио Краткорочни Народ, веома опасан стадијум на националном путу, и зато што су Срби Српске знатно Дугорочнији Народ. Што су доказали борбом и изборбом за своју Државу. У онаквом српском анархистичном неслажењу у Распаду СФРЈ.

Ако Србија преда и одрекне се Косова, Република Српка нећ опстати. Постаће алатка даљег уништења Српства и Србије. Јер је са тим циљем и покренут Распад Југославије.

Република Српска ће бити сљедећи камен Србима, око ногу или око врата.

Тај посао би обавио НАТО. Који ће поклопити Србију, ако се одрекне Косова.

Неодрицањем од Косова, Србија трајно омогућује Другу Српску Државу. Што је јамство и Опстанка Српства.

Веза и релације јесу метафизичке. Наддуховне.

Али је вријеме да Срби свој Дух преточе и у добар Praksis.

Ако никад нису знали из Чина исисати неки Добар Дух.

Српски је Круг Квадрата Данас.

Србија, Косово, Српска, Срби.

Косово је у средишту.

Косово је Сунце тог малог система.

ВАНРЕДНИ

ЛОКАЛНИ НЕСТРАНАЧКИ

ИЗБОРИ У СРПСКОЈ

Као посттектоника Општих Избора, у неким општинама и градовима Српске, одржани су ванредни локални избори за начелнике и градоначелнике.

Резултати су ванредни.

Наслови таблоидни.

СНСД потопио конкуренцију.

Потпуни фијаско СДС-а у Добоју.

Огласио се и Кризни Пиар остатака Есдееса, Цицко Бјелица. Крајње је вријеме да се заустви Расуло.

Све су то површоидне политичке бове.

Ствари вако стоје.

◙ Добој није Страначки Ареал. Странке, у Добоју, није однијела ни Поплава. Оне су нестале, атрофирале, узлетом Обрена Петровића, типичног локалног Мећине унапријеђених вјештина и бескрупулозности. Коме је покојни Гарић створио Претходну Подлогу. Његово одвајање од Есдееса у изолованог ловца који може да се креће и као коњ, на шахоској табли, поклопило се са прећутном колаборацијом добојског СНСД, под ауторством Миле и Уроша, Моцарта и Салијерија добојског Есенесдеа.

Тај пројект је успјешно етаблирао Обрена и још успјешније ујаловио СНСД.

Тако да је Урош Кеопс постао најенергичнији и најперспективнији Есенесдеовац у Добоју.

◙ Требиње такође није Град Странака. Добросав Ћук је имао прилику да изгради Организацију СНСД-а али никад није пристао. Типични херцеговачки Лик Изнад. Градио је неку своју клијентелу на нивоу културно-умјетничког друштва и за триста гласова изгубио од Међеда из Педепеа, којег, Педепеа, такође нема у Требињу.

Добро што нема Педепеа, али нема ни СДС-а. А у великом Српском Граду, кад нема Есееса, нема га нигдје.

Нема ни Есенесдеа. То што је Лука Петровић наслиједио од Ћука, то није било ни за Савјете МЗ.

Петровић је локалном менаџерском технологијом изградио свој Пункторијум.

Улогу добојског Гарића одиграла му је Електропривреда која је његова организација и идеологија.

Да Странке постоје у Требињу, никада се, доље, не би појавио Вукановић, ни као Лажни Гатачки Међед.

И сада је много гласова узео извјесни Анонимус.

*

Избори у Добоју и Требињу су технолошки идеал Милорада Додика.

То је технологија умрежених Шефида, Мајкуна, Феудалаца и Немаџера који су централно управљани и одани.

Они могу да постижу и боље резлтате него Страначка Организација.

Све док су централно окренути.

Али, ако откажу послушност, или преусмјере Пункторијум, као што је то Неко учинио на Општим Изборима у Бањалуци, катастрофа је неизбјежа.

У том бестраначком вакууму, Додикова Технологија Еасенесдеа је надмоћна. И користи њему а не Есенесдеу.

Надмоћна је и у односу на Есдеес. Који не може да изгради Пункторијум. Мада је први почео. Са Мићом и Обреном.

Ну. То се не може сачувати.

И то им је Додик доказао.

Додику, засад, нема ко да докаже.

А Бањалуку још није схватио озбиљно.

*

Ја сам, пак, присталица старе ортодоксне организационе школе.

Доклегод овдје Људи желе да буду чланови једне или више Странака.