КАКО

СПАСИТИ НАТО

ОД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

И НАТО Пакт има своју Бирократију. Као и Брисел што је има.

Бирократија Самоуправног Социјализма је била Боквица за ове.

Она је своје присталице запошљавала.

Ове двије их купују.

Много Буквењака, у БиХ, рођених у сношају Међеда и Босне, на разне начине је купљено до стране НАТО. Не увијек, директно, дабоме.

Тако да је мали ефект парламентарног сатава Републике Српске о одустајању од НАТО интеграције и о Војној Неутралности.

И Трамповог става да ће САД изаћи из НАТО јер ЕУ не даје паре. А Америка разумије само паре.

Као и од јучерашњег Лавровљевг званичног става да Русија сматра да БиХ не треба да постане чланица НАТО пакта.

Већу тежину има изјава давноумрлог Ђуре Козара како ће Нато у једном и у другом ентитету да запосли по неколико десетина хиљада радника.

Од Потурице, гори је само извјетрени Потурица.

БиХ, ако би сутра ушла у НАТО, само би штетовала. Повећала би своје издатке за стандарде и оних 2%, што се не би никако зауставило на садашњим издацима. Већ би они око њих оптрчали још један, најмање, или два круга.

Условљавање избора Савјета Министара, стога, није само условљавање Зорана Тегелтије и СМ, већ и Републике Српске.

А то је, већ, удар на Српску и на БиХ.

Несумњиво је да Странци Усранци подржавају те уцјене.

Јер су подржали и избор Жељка Комшића.

Њима одговара да колијенче Српског Члана Предсједништва и Српску. Њих не занимају Заједничке Институције. Сарајево је само себи довољно за власт.

Стога се Српска треба спремити за црногорски и македонски НАТО Сценарио. Дакле, преварантски, насилни, вануставни, мимо воље живитеља и становништва.

Нарочито стога што ће он трајати дуже него у поменутим случајевима.

Као прву мјеру, од стране Републике Српске, предлажем парламентарно зустављање пута према ЕУ.

ПУТИН

НИЈЕ ДОШАО

ДА ШЕТА

Поводом доласка Путина у Србију, Јавност је, тамо, али и у БиХ, карлеушизофрена.

Све се банализује и све је црно – бијело.

Јавност је, данас, таквакаква је. И не одражава право стање Свијести НДД Сфере.

Јер, интелектуалци, културњаци, ствараоци, ауторитети, ћуте. Из разних разлога. А највише због тога што им се не улази у исти тор са Карлеушама, Милићкама, Крлама, Лазићима...

Стога може изгледати да је у Србији више оних који су против Путина.

Томе доприноси и Вучићев Пројект подршке Путину, који је организовао, како извикују, са сто хиљада приведених грађана.

Јасно је да Вучић мисли да је центар не само Србије, већ и Русије и да тиме чини подршку себи.

Али је све то непотребно. Није ово доба Кореје и дјечијег хора који пјева Длуде Тито, Тито Тободо.

Нарочито кад изгледа да је Вучић, или за његове потребе, организовао и Суботаре и Путинаре.

Фајненшел Тајмс убраја ову посјету у четири свјетска догађаја ове недјеље.

Из Русије је стигао глас да се подржава споразум Србије и Косова. Али да мора да буде печатиран у Савјету Безбједности УН.

Одавно наглашавају незаобилазност Резолуције 1244.

Чиме искључују Брисел.

Лавров је, малоприје, јуче, прекјуче, рекао да се Русија противи уласку БиХ у НАТО Пакт.

Све су то разлози да се посјета Путина не банализује.

Што у Србији чине. И Јавност, Западници, Либерали, Плаћеници... па и Власт. Вучић поклања Шарпланинче.

Учестале доласке Путина, и контакте са Предсједником Русије, уопште, и Предсједника Кине, Срби треба да искористе у дугорочне сврхе.

Да се клону краткорочности.

А Срби су, опасно, постали Краткорочан Народ.

Способност земље за опстанак, која није у стању да доласке лидера Русије и Кине, искористи да се одупре раљама Запада, већ и даље трпи оне који се са тим двојцем не могу мјерити, од Меркелове до Милићке, доведена је у питање.

Стога је капитално знати данашње координате Путиновог доласка у Београд.

И Путинове Путоказе.

Уласком Срба, Србије и Српске, у ЕУ и НАТО, отвара се Пут Нестанка.

То увијек треба имати на уму.

Запад је, одавно, у офанзиви раслојавања, ерозије и корозије НДД Сфере.

Што не значи да се треба окренути изолационизму, аутизму и продукцији Непријатеља.

Али треба знати да је Запад, Србима, Непријатељ.

Увијек, Непријатељ.

КАКО ЈЕ СДА,

САРАЈ ЧАДОР,

ПРЕВАРИЛА

ДОДИКА

Послије Побједе Додика за Члана Предсједништва БиХ, писао сам о томе шта га чека и како треба.

Не сјећам се шта, али сам писао.

Додик јуче изјавио како га је СДА преварила.

Па. Они су преварили и Кутиљеров План, иако га је Алија прихватио, преварили су и своје, муслиманске Жртве, говорећи им да Мир жртвују за БиХ, преварили су и, у прошлом мандату СДС... а да неће Додика.

Нежељко Комшић је, некидан, изјавио да може Максим Звиздић да остане у техничком мандату и да то није проблем.

Од једне прилуде, ништа се више и није могло очекивати.

Он Изборе не сматра важним.

Да сматра, никад се не би кандидовао да буде Хрватски Члан П а да побиједи мислиманским гласовима.

СДА и Комшић, уцјењују прихватањем МАП-а и НАТО Пакта, па ће, онда, кобива, кренути у процедуру да Србин из Српске буде Предсједавајући Савјета Министара.

Српска је, пак, У Народној Скупштини донијела Резолуцију о Војној Неутралности.

Хрватски Политички Круг је за Еуроатлантске Интеграције.

Они су наивни, као и обично.

СДА, Сарај Чадору, није стало до НАТО Интеграција.

Они желе двије ствари.

Прво. Да и то користе за своју превласт у БиХ.

Друго. Да понизе Републику Српску и да је онемогуће да приступи Заједничким Институцијама. То су четири године показивали, у прошлом мандату.

Наивност Додика да настоји да нешто учини, као Предсједавајући и као Члан П, није смјела да се догоди.

Све се могло прецизно и варијантно предвидити.

Од Срба и Хрвата, Сарај Чадор признаје само Комшиће и Есдеесове Раскарлеуше.

Један Додик, тамо, вамо, ништа.

Српска мора да разради дугорочни план. На основу улазних параметара којима се понашање Сарај Чадора може предвидити неколико мандата унапријед.

И да га остварује, корак по корак.

◘ Обиљежити Дејтонску Границу Републике Српске.

◘ Планирати Граничне Прелазе.

◘ Разрадити систем намета за робу из Федерације.

◘ Покренути механизам отварања Рачуна Републике Српске, за ПДВ.

◘ Блокирати и најмању ситницу у Заједничким Органима, ако није видљива корист Републике Српске.

◘ Онемогућити и привремено финансирање Заједничких Институција.

◘ ...

*

Додик говори, назире се, о напуштању своје позиције, на коју је изабран.

То је погрешно.

То желе његови унутрашњи противници и противници Републике Српске. То жели и Међународна Заједница. То жели и Вучић.

Додиков мандат у Предсједништву треба гледати као четири драгоцјене године да се разголити ћенифска и сокачка политика Сарај Чадора.

И да шавови убрзаније пуцају.

ДЕЗОРИЈЕНТАЦИЈА

МУСЛИМАНСКЕ

ПОЛИТИКЕ

НЕПОВРАТНО

ДЕЗИНТЕГРИШЕ

БиХ

Привид је да је Муслиманска Политика у БиХ, Бошњачка Политика, Политика Бошњачке Политичке Артикулације, конзистентна, компактна и оријентисана.

Најбољи доказ за то је Жртва Мира за БиХ, од стране Алије Изетбеговића.

Тај егзибиционизам Муслиманску Политику у БиХ, ставља на прво мјесто, испред Хрвата и Срба, који су такође, свако у свом времену и у свом опсегу, демонстрирали Дезоријентацију.

Коликогод та Муслиманска Политика пружала привид оријентације и досљедности, она је далеко од тога, некипут због обичне лажи и обмане, некипут због нереалности а некипут због објективне немогућности живљења са другима.

Та дезоријентација видљива је по томе што нема никакву дугорочну реалну политику нити програм, ни у БиХ смислу, ни у спољнополитичкој оријентацији, ни у економском путу, а и ако ишта од тога има, нема никаквих назнака да је то повезано са друга два Народа у БиХ.

Шта су особине, појавности и условности такве дезоријентације Муслиманске Политике у БиХ.

◘ Одуство Нације. Ислам се занима Вјером и никад се није занимао Нацијом. Муслимани у БиХ, Бошњаци, не могу сада изградити Нацију, јер је, у Европи, а и свуда, прошло технолошко вријеме за то. Нешто као Парне Машине и Индустријска Револуција.

◘ Свођење Политике на Територијализацију. На освајање Територија. То се поклапа са политиком НАТО, односно Финансијерског Територијализма, али у оваквим подручјима то изазива сукобе.

◘ Лажна Интегративност. Апсолутна је лажност Сарајевских Политичких Структура да су за улазак БиХ у ЕУ и у НАТО. Јесу, само у мјери у којој им то може помоћи да депресирају Србе и Хрвате и створе Унитарну Исламску Државу.

◘ Политика Првог Циља. Политика Сарај Чадора, некадашњег СПК, Сарајевског Политичког Круга, јер он, нестанком Лагумџије и Силајџића, више не постоји, увијек је оријентисана на Први Циљ. Циљ који се данас види. Никада на дуги рок. Тако су, ономад све карте бачене на Априлски Пакет Уставних Промјена. Без икакве визије шта ће бити ако пропадне тај циљ.

Тако је и сада. Све карте су бачене на Човића и Дел Векија. Без икакве промисли шта би то могло да значи за будући однос Хрватске према БиХ и према Хрватима у БиХ.

◘ Сарајевизација Муслиманске Политике. Политика Сарај Чадора нема никакву интегративност у овкиру БиХ, међу муслиманима и унутар територије. Бихаћ, Тузла, Зеница, Мостар, као да су из других држава.

◘ Одсуство националног уважавања. Сунационалну егзистенцију у БиХ, Сарај Чадор види и схвата као претварање Срба и Хрвата у Грађане али не и муслимана. Они ће остати Муслимани, као власници над БиХ. То је само пола корака до исламизације.

◘ Ердоганов Аманет. То је лажна слика о тобожњој повезаности Турске и Сарајева. А свака таква веза, у данашњем свијету, трајна је колико и временска прогноза. Она служи, углавном, за осокољавање властитих поданика и изборних подржавалаца.

◘ Игра Геноцида. Такође лажна представа за властити Народ. И за изговор онима који настављају да искорјењују Србе на просторима бивше СФРЈ.

◘ Антисрпство, гдје је Антихрватсво факултативна група предмета.

*

Укупни Циљ такве Политике Дезоријентације јесте да се по сваку цијену сачува Сарај Чадор.

Јер се рачуна да ће уласком у НАТО, тај Чадор бити недодирљив. Неће никога занимати, шта ви владате, како владате нити ће било коме требати ефекти тог владања.

НАТО Пакт занимају само Територије. Не Државе, Нације нити демократски и економски ефекти.

Успут, уласком у НАТО, и, дајбоже икад, у ЕУ, Муслиманској Политици је отворен пут за дугорочно искорјењивање Хришћанства у БиХ.

Но. Улазак у НАТО је само феномен Првог Циља.

Као што је Избор Комшића у Предсједништво, такође, Први Циљ. 2 : 1.

А шта ћемо послије, о томе не размишљамо.

Нажалост. О томе морају да размишљају Срби и Хрвати.

На основу реалних и прагматичних Националних Интереса.

И без великих ризика.