ОДЛАЗАК

МЛАДЕНА ИВАНИЋА,

ОДЛАЗАК ЈЕ

ЈЕДНЕ НЕПОСТОЈЕЋЕ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

А ако избор руководства Представничког Дома, од СНСД, ХДЗ и СДА, наговјештава и такву структуру већине, већине коју ће сачињавати страначки изборни побједници из Три Нације, онда је то навјештај једне реалније, дејтонскије, троножне, тронационалне БиХ.

Истина, Младена Иванића је наслиједио Жељко Комшић, нови Члан који не представља никог.

То ће коштати Бошњачку Политичку Позицију. У Федерацији, прије свега.

Као што је улазак Младена Иванића, коштао Српску Демократску Странку. Распада и губитка 50.000 гласова.

Младен Иванић је био вишедеценијски покушај да се од Републике Српске начини Овца Јаловица.

Он је политички феномен јер је на тај начин толико дуго опстајао на МЕС БиХ.

Зато је тако и завршио.

Није прошао у Дом Народа.

Одлазак Политичара је увијек Казна.

Или зато што је нешто урадио.

Или зато што је нешто погрешно урадио.

Само је за Младена Иванића, Награда. Јер није урадио ништа.

ЉУДСКА ПРАВА

НА МИГРАЦИЈЕ

ИЛИ ПРАВА ЗАПАДА

НА УНИШТЕЊЕ

ДРЖАВА И НАЦИЈА

Актуелан је Маракеш.

Треба да се донесе Декларација која ће Миграције прогласити Људским Правом.

Реални Историчари знају да су Људска Права, Невладине Организације, Цивилно Друштво... одавно планирани као Инструменти Запада у најезди на остатак Свијета.

То је Кока Кола у ринфузи.

Тако је Србија добила Лезбачу за Премијера.

Која није ни у СНС, побједничкој Странци.

Која, дабоме, има сва права ко и друге жене мужјаци. Али нема већа, нарочито не у посебним сегментима као што је Политика.

А она је, ипак, Премијер. Као да је свака друга жена у Србији Лезбијка. Па, гласала за њујга.

Сада се Миграције желе прогласити Љуским Правом.

Пошто је са Истополним Браковима добар дио посла завршен.

То је мало закшњели посао јер су мигрантски таласи већ преплавили и разјединили Европу.

Посао је требао да иде обрнутим редослиједом.

Најприје је требало Међународну Јавност сензибилизирати, јесам трендиран и суптилан, јелде, па организовати УН и то, да се то људско право на Миграције призна акламацијом запета овацијама.

Онда нападнеш Либију, Ирак, Сирију. И, наравно, Иран.

Потом, они сви дођу у Европу Ко Људи. Са Правима.

Ти добијеш Земљу, Европа добије Багру.

Која уништава Земље Европе.

Европа и јесте проблем јер је то Цивилизација Националних Држава.

Које су се, Државе, показале пресудним за одржање Нације. Много важније него, рецимо Пирамиде или Макчу Пикчу, каколионо.

Дакле.

Сада Запад ретроактивно тражи своје право да изазива Миграције.

Знајући да Европа не може направити никакав Трампов Зид против тога.

И онај један који је имала, Берлнски, није знала очувати.

Европа, као и мале Нације са Руба, треба да, под вођством Мађарске оснује Покрет Права Државе.

Да се заштити.

Јер. Нацицонална Држава је основно Људско Право.

Она омогућује сва Права.

Ако немаш Националну Државу, немаш права ни упишану Аутобуску Карту.

Ми, овдје, имали смо наук.

Запад је разбио Југославију, генерисао међунациналне покоље, из БиХ произвео Мигранте... само да би добио Територију и да она не оде Русима.

Реците Мртвима и Избјеглима, Расељнима, Протјеранима... да се уздају у Маракеш.

ДУХ ЗАСТАВЕ

ПОЧЕО ДА ЈЕБЕ

ДУХ ДЕЈТОНА

Један мали дио Босне и Херцеговине, Сарајево, од Деведесетпете, не прихвата реалност.

И жели ту илузију да претвори у Отомански Унитаризам.

То је сав проблем БиХ.

И једини узрок њеног будућег Распада, Подјеле, Раскрвљења или Мирног Разлаза.

Сарајево, под чим подразумијевам Сарај Чадор, Бошњачки Политички Круг, Интелектуални Убуђали Кајмак, Ахмедије, Једну Макро Амбасаду, никад није схватило и прихватило да БиХ постоји искључиво као Државна Заједница, као Државни Облик, састављен од два Ентитета.

Три Конститутивна Народа нису никад ни признали јер су Хрвати, отпочетка, пристали да, у Федерацији БиХ, играју њихову Унитарну Државну Игру.

Па су их, у Федерацији БиХ, која је почела као Муслманско Хрватска Федерација, потпуно потчинили и понизили. А, касније, и у цијелој БиХ.

Сарајево је, тако потпуно заборавило, уставно затурило, политички забацило, Федерацију, као Ентитет.

Остао јој је још само, на врату, Мањи беха ентитет, како су, из понижења, звали Републику Српску.

Само дилетант отоманске провенијенције, новосокачки аналфабетски политикоид, није схватио да ће то да произведе Српски Рационални Национализам у Републици Српској.

Он није могао да дође од СДС-а. Јер је Есдеес био осакаћен чињеницом да није успио, а није ни могао, да прерасте у Политичку Странку. И оптерећен кривицом Ратних Злочина које су њему, Србима и Српској, навлачили у слојевима.

Зато је дошао из СНСД-а.

Додик, сада, сајамски, фестивалски, демонстрира тај Рационални Национализам Српске.

Застава, обезбјеђење, Кабинет у Српском Сарајеву...

Тај процес неће донијети неке спектакуларне резултате.

Али ће легитимисати захтјеве Републике Српске.

Као што је то учинио Референдум, 2006е.

Откопаће Дејтонски Споразум који је замијењен Сарајским Ћеифом.

А Сарајски Ћеиф је БиХ претворио у Ћенифу, из које Република Српска већ четврти мандат, жели да изађе.

И да се представи као Уставни Дио БиХ.

Ако већ, и засад, не може као самостални.

Треба очекивати свакојаке контраофанзиве. Од покушаја да се СНСД, опет, изузме из Власти у Заједничким Институцијама, до режираног насиља око зграде Предсједништва.

Али се не смије поклекнути.

Барикаде морају остати до краја.

ВУЧИЋ

У РАНГУ

НАЈЕФИКАСНИЈИХ

ЗАПАДНИХ РАЗАРАЧА

ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ

Некидан је Александар Порфирогенит, Порфирогениталац, изјавио, Сатерани смо у ћошак.

Добро што је Ћошак Турцизам, али што он јавно обмањује Србију.

Ми смо сатерани а ја све радим сам.

Главно питање, дакле, данас, у Србији, није

● Квалитет Политичке Сцене, Институционалне Демократије

● Лепеза Политичке Артикулације

● Снага Опозиције

● Државно и Национално Вођство.

Главно питање је Шта Ради Вучић.

Дабоме, да је за једну велику политичку анализу битно како је дошло до тога да Вучић све ради сам.

Ако некоме буде требало.

Ако буде преостало оних којима ће требати.

Углавном. Србија Мирно гледа Шта Ради Вучић.

Срби као да не желе да имају Државу.

Као да су неспособни за то. Па су улазили у Југославије које су биле промашај. Па у СРЈ, која је била промашај. Па у СиЦГ, која је била промашај.

Па, кад су у прилици да имају Државу Србију, унапријед су дигли руке од ње.

Однос према Држави је однос према Нацији.

Држава ће можда и бити, иако не припада односној Нацији.

Али, Нације, без Националне Државе неће бити.

Запад је, још прије пада Берлинског Зида и Распада СССР, кренуо у акцију уништења Државе.

И данас је у том послу.

Настоји да уништи Руску Државу, Кинеску Државу...

Тим послом добија Бесплатну Територију и Неорганизовану Свјетину.

Нестају Нације, Војске и Вјере.

За тај посао у Србији, Запад је ангажовао неколико бауштелаца али се са Вучићем усрећио.

Вучић је читаву политичку сцену потчинио себи. Чак и оно што се зове СНС. На начин да, као Странка, не постоји.

Потчинио је све Институције и све Медије.

То му, ни у једној десетини не би било дозвољено, да не обавља посао за Запад.

Својим волунтаризмом, распродајом и девастацијом, мијења свијест Срба о Држави. Чини да они више немају разлога да вјерују у Државу као национално достигнуће Европске Цивилизацие и гаранцију колективног опстанка.

Својом банализацијом око Косова, од Унутрашњег Дијалога, до историјске поруке Сатерани смо у Курац, Вучић мијења свијест Срба о важности и могућностима Нације. Он поручује новим генерацијама да припадност Нацији није важна. То управо ради Запад у Паризу. Важнија је припадност Жутим Прслуцима.

Вучић је у прилици да први у Историји оствари оно старо француско, Послије Мене, Потоп.

Јер нема наде да се у Србији може ревитализовати Национална Државна Идеја и организовати Велика Национална Политичка Странка, за Државни Национализам 21. Вијека.

КАД НАТО

НУДИ

И НА РАЖАЊ

СПРЕМАН БУДИ

Чак и ако је манипулативна Вијест, а сарајевски медији воле да тако манипулишу, да је Столетенберг, генерални секретар Нато Пакта, у Бриселу, рекао Очекујем да ћемо од БиХ затражити израду првог годишњег програма. Сада је на властима БиХ да прихвате ову понуду, забрињавајућа је.

Ради се о МАП-у. БиХ је поднијела захтјев за МАП.

МАП је много виши ниво сарадње са Нато Пактом од овог што се сада дешава са БиХ.

То је нека врста предсобља Чланства.

Годинама уназад је услов за МАП било књижење Перспективне Војне Имовине, на непостојећу Државу БиХ. Или на, такође недејтонско, Министарство Одбране.

Кад се каже ПВИ, не мисли се на стражарске кућице. Мисли се на Дејтонску Државну Територију Републике Српске. Као што је огромно подручје Мањача изнад Бањалуке.

То је подручје будућег Босанског Бонд Стила.

Сада, наједном, Столтенберг не помиње ПВИ.

Нато Пакту се жури из неколико чињеница.

◘ Зону БиХ треба синхронизовати са Операцијом Косово и Операцијом Украјина против Русије. То долази одатле, што је вјероватно, близу да се Вучићу почне пуштати пјесма Да са га мило. Али на Норвешком. Да се Власи не досете.

◘ Избор Додика у Предсједништво БиХ поништио је избор друга два Члана. Са којима Нато нема проблема.

◘ Није извјесно коће бити Министар Одбране и како ће се понашати.

◘ Сарадња Русије са Републиком Српском се побољшава.

◘ Вријеме Вучића на власти мора се до краја искористити. Изгледа да постаје пресудније Натирање Територије него само србијанско признање Косова као независне Државе.

*

Убрзање МАП-а, значи успорење Приступног Пута Европској Унији. Или потпуно одустајање.

Све ово је сигнал да се Додик, и остали Представници Српске у Заједничким Институтицијама, које су све одреда неуставне и недејтонске, понашају крајње опрезно.

И да ни једним репом не мрдну у сусрет Мапу и Нато Пакту.

Јер. Запад увијек користи технологију твог Првог Корака, за хиљаду својих.

Од Параде Поноса, до Премијерке.

Од Забране Летова, до бомбардовања цијеле Земље.

Од Мајдана, до уништења цијелог Народа.

СТРАНКЕ СЕ

ТЕШКО РАСПАДАЈУ,

ОСИМ КАД СУ

САМОУПРАВНЕ

ИНТЕРЕСНЕ

ЗАЈЕДНИЦЕ

Мада би црв сумње могао да мало загрицка и ону ријеч Савез у Демократски Народни Савез.

Дошло би се до закључка да је Савез погубан кад си мали а некако се држи кад си велики. Што је разлика између Демократског Народног Савеза и Савеза Независних Социјалдемократа.

Који је, такође, у своје редове напримао Одзла Јада па до цијелог Града.

Сад многе мора да тетоши и даје им функције до саме смрти.

А неки ће, и кад умру, састанке Општинских Одбора, држати на Гробљу.

Ну.

ДНС је са једним или два пријема, прескочио и претекао све муке СНСД-а.

И расцијепио се.

Марко Павић је разбио ДНС.

Два правила којих се озбиљана, нарочито владајућа, Странка мора држати.

Не примај никога из других Странака, ко је обављао какву страначку функцију или изабрану и постављену.

Не примај никога ко има Велике Паре или мисли да су његове паре велике.

Зато ће Марко Павић и неславно да заврши ту своју одисеју.

Или ће морати да оде са чела Странке и да га препусти Чубриловићу.

Или ће, оно што остане, кад већина оде под називом неке друге Странке, да за двије године изгуби на Локалним Изборима у Приједору и тако нестане.

ДНС је наук да је донекле добро бити уз власт и бити власт. Дај ми мало да дрпнем, мало да порцнем, и пуна шака браде. А да, однекле, није добро бити само Власт. Мораш бити и Странка.

Не можеш од Власти добијати Позиције а од Бирача Гласове.

Јер ће те неко, једном, зајебати. Или ћеш некоме, једном, превршити мјеру.
Нарочито не можеш трчати у побједничкој групи а стално се обазирати, гдје је Опозиција. Па, чим сустигне зачеље, ти би да се прикључиш.

Као и увијек, проблем је Некле.