ШТА МУЧИ

ЗАНОСНУ ХАНКУ,

ЈОХАНЕСА ХАНА

Јоханес Хан је Комесареса на Двору Краља Ангеле Меркел и Краљице Емануела Макрона.

Ко кокош по дворишту.

Па се извињајем што пишем о том беспризорном офингерском бирократи Бриселске ЕУ.

Ну, као и свака подсукња, остављена на вјешалици, и Заносна Ханка открива понешто.

Упозорио је на проблем Кине која наступа на Територијама које је ЕУ запишала као потенцијално проширење.

Кина, каже, може бити Тројански Коњ у земљама које ЕУ планира припојити.

Ми, ЕУ, каже, улажемо напоре да градимо инфраструктуру а они долазе и инвестирају.

Шта су чињенице и трендови.

◙ Кина напада Европу. Са двије стране. Савезом са Русијом и са своје, грчке, јужне стране.

◙ Кина има времена. Европа, као ЕУ, нема. Она се распада.

◙ ЕУ је битна Територија и економско поробљавање. Кини је битан раст Економије и утицаја.

◙ Кина не тражи политичке уступке. Тражиће, можда, кад развије економију. ЕУ најприје тражи Политичке Уступке, Покорност, Осиромашење.

◙ ЕУ кредитира, не даје џаба, инфраструктуру а истовремено празни Територију, одводећи раднике у ЕУ. Чиме обогаљује Државуљке и онемогућава враћање кредита.

◙ ЕУ, и ако икад прими неку од преосталих Богаља, то неће бити проширење већ ропство под Њемачком плус придодатом Француском да се Власи не досјете.

◙ Кина долази и то се у наредних хиљаду, двије, три, година не може промијенити. ЕУ је боље, имала шансу да опстане, или немала, да буде пријатељ и партнер са Кином. Јер, већ против себе има САД, Путина и Мигранте.

◙ ЕУ, Заносна Ханка, пуца из празне. Чиме мисли да задржи запосједнуту Територију. Војском, Економијом, Равноправношћу Нација. Или, можда, Кредитима.

Па, она већ сада, Мађарској не може ништа.

*

Стога, Српска и Србија треба да се окрену Кини и Русији, угледају на Орбана и одјебу Јавну Кућу из Брисела.

ВУЧИЋ И ЂИЛАС,

ТАНДЕМ ЗА НАРЕДНИХ

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА

Србија ме не занима.

Јер, не могу ништа да учиним.

Занима ме утолико уколико ће њено стање, њено срање или неки луди вођа, да утиче на судбину Републике Српске.

Конкретно, мене је страх да ће Вучић да ријеши Косово и добије ново наградно путовање Лидер Србије и Региона, и да даље распродаје Србију а успут да Прави Сарајево и штроји Републику Српску.

Шаптачи Вучићу су феноменално проучили Србију.

Они су тачно предвидјели каквог Владара Србија, након Милошевића, треба, шта он треба да прича а шта да не ради и шта Србији треба дати као анестезију.

Они тачно знају колико Нацицонализма, данас, Србија може да произведе. Колико Просјечног Бирача занима Држава Србија.

Они су најбоље схватили шта значи, Иде, бре.

Ђиласов Савез За Србију окупио је највећи дио Опозиције. Али, колико сам упућен, само Вук Јеремић има дио страначке структуре по Србији.

Све остало је салонско лелемудје.

Пред Србијом, ако не жели да се претвори у Тиху Трулеж са украјинским синдромом распада, стоје два задатка.

◘ Србија се мора зауставити. Она је Воз који иде низбрдо а нема ни Жељезничку станицу, ни машиновођу, ни кочничачара на крају задњег вагона.

◘ Србија се мора ријешити Вучића и свијести на којој он плови и плива.

То су веома тешки задаци.

Скоро неоствариви.

Обзиром на Политичке Снаге којима сада располаже Србија.

У којој неки Пинкаш пише јавна писма Вођи Опозиције.

Да би се та два циља, која нису само два, остварила, потребна је Масовна Свијест и Масовна Подршка.

Вучићу су то омогућили.

Претакањем Радикала у Напредњаке.

И форсирањем Пинк Живота Србије.

Опозиција мора да страначким плаштем прекрије Србију и тако створи основ масовности.

А да на Масовну Свијест дјелује сасређеном ватром.

Тридесет тачака Програма Савеза За Србију је широко и небитно. Идеализвано и несхватљиво.

Ништа, данас у Србији не можете постићи ако кажете Нећемо признати Косово и нећемо му чак дати ни Столицу у УН. А камо ли ако причате да ћете изградити Демократско друштво, и слободне медије, и фер изборе, у складу са најбољом европском праксом. Иди, бре.

Ви морате пробудити Србију.

Ви морате Србији саопштити да је Нација.

Ви морате поново родити Национализам и Понос.

Ви морате Државу окренути наопако.

Од обчичног неолибералнг буњишта, у најтврђи етатизам мађарског типа.

То можете извести само Државним Ударом или Масовном Свијешћу.

Овако, Ђилас и сва та Опозиција, само ће, трајно, бити добра Позадина, Комора и Логистика Вучићу.

ДВАДЕСЕТ ПЕТ

ГОДИНА ПОСЛИЈЕ,

ХАНТИНГТОН ЖИВИ,

ФУКУЈАМА УМРО

Фукујама је написао Крај историје.

Што је била најобичнија распродаја Ума.

Макар и не било тако, Фукујама се показао као Интелектуалац продан Западу. Неолиберализму. Америчком поробљавању Свијета. Као ономад Буфала и Индијанаца.

Фукујама је сматрао да ће се Свијет даље развијати спајањем Различитости у Сличност.

Што је преочигледно аморфирање, калибрисано конгломирање Нација, Националних Држава, Култура, Појединца.

На крају је Фукујама морао да призна да је испао Кукујама.

Хантингтон, кад се појавио са својим огледом, скицом, за Сукоб Цивилизација, одмах је изазвао сумњу и контроверзе.

То Западу није одговарало.

Нема Цивилизације осим нас.

Запад је покушао да се понаша као да није читао Хантингтона.

Па је, послије Берлинског Зида и Хладног Рата, што су били замрзнути Сукоби Цивилизација, почео да покорава друге Цивилизације.

Прешао је границу Сукоба, у Европи.

Посљедице су нецивилизацијске.

Данас на сцени имамо уништене класичне европске Државе, са западне стране.

Као и са источне стране.

Тај широки разгранични појас као да је појела Црвица.

Хантингтонова Линија Сукоба, у Европи, иде од Црне Горе, средином БиХ, средином Румуније, мало узападно Украјином, средином Бјелорусије, источном границом Латвије, Естоније и Финске.

Земље источно од Линије Сукоба, које је Запад успио да запосјендне или су му, добровољно, пришле, данас су уништене Земље. Од Грчке па до Украјине.

Зато на сцени имамо, у Европи, поновни узлет Националне Државе. Мађарска, Пољска... Као да је у питању Деветнаести Вијек.

Зашто је то тако.

Зато што Људи, Култура, Цивилизација, Религија, Економија... не могу опстати без Националне Државе.

Не мислим, дабоме, на етнички стерилни облик.

У Цивилизацијама, као и у Природи, ништа нема затворено и једнозначно.

Зато што је Идентитет генератор Цивилизације а не Демократија. Нарочито не Западна Покровна Демокатија.

Та потреба за постојањем Националне Државе, природна, не само геофизичка, онемогућава Босну и Херцеговину да постане Држава. Косово. Македонију. Украјину...

Српска мора да остане с ове стране Сукоба Цивилизација. А да не упадне у грешку да на Линији Сукоба прави малу Југославију.

Србија, ментално и национално, мора да се пребаци на источну страну Линије Сукоба. Јер је скоро забасала на Запад. Само тако може опстати.

Иначе ће је Запад, претворити у Косово, безличну безнационалну масу.

Шиптари нису Нација и не могу да имају Државу. Чак и да их Србија призна.

Ако Србија блокира процесе свог уништења и блокира Косово, међународно и туземно правно и суверено, Шиптари ће да се раселе, као што су се и населили.

Босански Муслимани, такође, никад не могу имати Државу. Јер немају Нацију.

То што се сјећају Отоманског Покоравања Срба, то није довољно.

Дабоме. Линијом Сукоба Цивлизација не саобраћају кинески супербрзи возови. То је спор процес. Зато Српска и Србија треба да гледају педесет или сто година унапријед.

Остали, могу само да гледају у слабости Двије Српске Државе.

Никакве друге шансе немају.

ПОГУБАН

ПРОЦЕС

КАБИНЕТИЗАЦИЈЕ

ВЕЛИКЕ

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

До Кабинетизације Велике Политичке Странке долази из два разлога.

Прво. Потреба Лидера, који је дошао у такву фазу да му је то једина потреба, да чува и стабилизује своју позицију на Политичкој Сцени.

Друго. Депресијација Организационе Структуре Странке.

Та два процеса не почињу истовремено.

Кабинетизацији претходи површно сузбијање Организације, пробирање клијентеле из ње, која је послушнија, групашкија, секташкија, интересно повезанија.

Лидер, потом, увиђа да не може да влада таквом Организацијом и контролиш процесе, а не смије да установи Техничко-технолошку службу, која ће то даноноћно да ради, као и у свакој фабрици, јер Организација Странаке је Четверобригадни Систем који производи Гласове, гдје постоје норме, процедуре, предрадници, акцијаши, пјесма, логорска ватра. Јер се, опет, боји за своју позицију.

Шта су посљедице.

◘ Веома сужен избор који је Лидеру на тацни. У Кабинетима, и везано за Кабинете, нема много људи.

◘ Избор Неполитичких фаца. У Кабнет се долази по неком другом основу а не по основу Политичке Јавне Профилације.

◘ Избор послушних и корисничких фаца на кандидатске и именоване функције. Које, потом стварају своју клијентелу, још нижег ранга.

◘ Огромно незадовољство Организационих Актера. Један дио њих има и политичке амбиције и зато се ангажује, од Мјесног Одбора, па нагоре.

◘ Тај вирус се преноси и на кандидатске и листовне, директорске и дужносничке ареале. Странци се све више сужава простор за њене људе и активисте.

◘ Дијелови Организационе Структуре атрофирају. Њих замјењују роботозоване интересџије, ФМШ Фаланге. Феудалци Мајкуни Шефиди.

◘ Код Избора, нарочито Општих, дијелови Организације, и значајни дијелови по броју гласова, умртвљују се. Јер су теренеске структуре незадовољне или је незадовољан челник тог дијела. Због кадровске, кандидатске политике, Кабинетизације уопште.

◘ На сваким Изборима, све већи је проценат неискориштених гласова а демократизација Странке је све мања.

◘ То, законито води одумирању Странке и Лидера.

СРПСКО

ИЗДАЈНИШТВО

И ПОДАНИШТВО

У СЛУЧАЈУ

ИЗВЈЕШТАЈ

СРЕБРЕНИЦА

Расправа у Народној Скупштини, о Извјештају Сребреница, познатом као Чавићева Сребреница, којег је урадила приручна Комисија, по налогу Ешдауна, и који је требао да буде, као и сама Лаж Геноцида, трајни камен о врату Србима и Српској, јесте Предизборна Тема.

Али. Код добре Политичке Странке, све је, током цијелог мандата, Предизборна Тема.

Код малих Народа и Држава, као што је Српска, све је и Национална Тема.

Стога понашање Промјенаша, Бакираша, Побједаша, како се трансформише и камелеонизује Савез За Промјене, СДС, ПДП, НДП, око те иницијативе и расправе на скупштинском колегијуму, и прије, има дубље противсрпске коријене.

Није то само голо Потуриштво.

Није то само Подсинијство код Бакира.

Није то само превара Младена Иванића.

Није то само Српско Пичкојство.

Није то само Подгузиздајништво.

То је трајна српска особина Подаништва.

Та особина је данас најопаснија са за Србе.

Никакви Шиптари, у Србији, никакви Амери и Нато, никакви Муџахедини и Сарај Унитаризам.

Срби, кад немају коме да упражњавају Подаништво, упражњавају га према Вучићу.

Као ови наши овдје, према Бакир Сарај Чадору и Америчкој Амбасади.

Стога тако реагују на предлог расправе о Извјештају Сребреница.

Немојте у Скупштину, нека Влада.

Јер, Влада је Есенесдеова.

Да се ми мало искучимо. Укључујући и Предсједника Народне Скупштине.

Док је цијелом Свијету јасно да је Сребренички Српски Злочин, претворен у Фарсу Геноцида, и да је наметнут као Зелена Нит Мрежње према Србима, незамјерања и покорништва, Срби су уздржани, узмувани, коусрани.

Док Џафеовић најављује формирање трајног Центра за прогон Ратних Злочинаца, над муслиманима, дабоме,

Српске Националне Пичке носе Танге.

Имају неодољиву потребу да искажу Подаништво.

Не знају, баш прецизно, према коме, али Море Ваљат.

ИДЕМО

У КРАЂЕ

КОД МЛАЂЕ

Иванић је компромисни политичар, великог искуства у неискуству.

Али, није Политичар.

Није стварао Партију.

Њему су створили Партију.

И у томе је разлика између Странке и Партије.

Он не разумије шта је Страначка Организација да би разумио шта је Крађа Избора. И које облике, начине и технологије има.

Зато је као гром из ведра неба одјекнула његова изјава о томе да ће Додик покрасти Изборе, што му није први пут.

Одјекнула је у Живиницама,  Кладњу и Какњу. И у Копенхагену, због Иванићевог огромног угледа у Иностранству.

За Члана Предсједништва, прије четири године било је овако.

◘ Фахро – 201.450 гласова

◘ Бакир – 247.000

◘ Човић – 128.000

◘ Рагуж – 94.700

◘ Иванић – 317.800

◘ Жељка – 310.860

Иванић не може, ни близу, добити овај број гласова. Додик може добити и више од те Иванићеве суме. Јер није Жељка од прије четири године. А није ни Иванић. Прије је, данас, Иванић Вукота Дебитант.

Жељка може, за Предсједника Републике, задржати свој број гласова за Члана П, од прије четири године.

Јер Вукота није Тадић.

Битно је и то што данас није политичка и друштвена атмосфера као прије четири године.

И битно је знати да је Додик 2014е, остао о длаку јер је двије године прије, СНСД изгубио 20 Општина на Локалним Изборима.

Данас, двије године прије, Савез За Промјене изгубио је 20 општина.

Прије четири године, за Народну Скупштину било је.

◘ СНСД – 213.600 гласова

◘ СДС – 173.800

◘ ДНС – 61.000

◘ ПДП – 48.800

СНСД је, дакле, прије четири године, добио мало гласова, у односу на организационе потенцијале. То је била најнижа организациона тачка.

Од тада се ФМШ мрежа СНСД формирала на Локалним Изборима и данас је у погону.

Што значи да ће сви они, уврћући сами себи уши, јер Додик нема толико руку, доћи Додику по задужење. Број Чланова СНСД у твојој Општини пута 1,5.

У Октобру ће СНСД обити више него прије четири године али не онолико колико може.

Есдеес треба да узме у обзир губитак двадесет Општина и одлазак великог броја упечатљивих Есдеесоваца.

То значи да је тешко да понови резултат од прије четири године.

Зашто, онда, Младен Иванић најављује Додикову крађу Избора, и Есенесдеову.

Само су два могућа разлога.

Или зна да ће изгубити па на тај начин глади вијест да је Прело пропало.

Или су му Странци, чије је чедо, сугерисали да то обзнани, како би имали оправдање за Уличну Анархију у ноћи и дану послије затварања Бирачких Мјеста.

Ако буде понављао причу о Крађи, онда је ово друго.

*

Код Бошњака и Хрвата, за Члана П, није све јасно као Иванићу што је.

Фахро тешко може поновити резултат од прије четири године. Чини се као да СББ није више у узлету, као да је стала. Истина, нема Бакира, али СДА-Џ ће обавити посао.

Човић нема Рагужа али има све Бошњаке против себе. И све Хрвате узасе. Што није било прије четири године. Има, дакле Комшића. Који се јест искомушио али Бошњаци могу и у Октобру да га подрже, ни близу као прије осам година. И зависно од тога колико могу да откину а да сигурно побију Радончића.

ПОЛИТИКА

НИЈЕ СЕКС

ПА ДА ЋУТИШ

Ако ћутиш, јебаће прво тебе.

Понекад ме срамота да пишем очигледне ствари.

Мнијем, има умнијих којима ће то бити смијешно.

А понекад, срамота ме, јер ми се чини да пишем сам себи и да то никога не занима нити ко разумије.

Кажу, само се мора мријети.

Али, прече је, ријети.

Ако не кажеш, пустићеш из тора оне који немају шта да кажу.

Теби, можда, данас неће бити горе због тога, али твојој дјеци, сљедећим генерацијама, хоће.

Будале лете низбрдо.

Не заваравај се тиме да су на врху. Јер и они мисле да лете узбрдо, да се пењу, да успијевају, да су бољи од других.

Али. Од Низбрдице се нико није спасио.

У Будале убрајам Стварне Будале, оне које гони свијест која је мјешавина имбецилности, анималности и заостале аналфабетичности. Убрајам Амбициозне Незналице. Плаћенике. Стране Регрутанте. Ситне Лопове...

Већ дуље вријеме, у Српској, о Србији да не зборим, на сцени је Низбрдица.

Пострмило се, нарочито, како је формиран Сазап, како је Младен Иванић Муслиманче, побиједио за Нако Члана Предсједништва. Па је објавио да је његов задатак да спријечи СНСД да уђе у Заједничке Институције. Власт. Без обзира што му то гласовно припада.

И спријечио је. Јер тако хоће Америчка Амбасада и његова бивша, Инглеска Амбасада.

Нису ни Есенесдеовци Исуси и Дјеца Цвијећа.

Али. Ушли су Мектић, Црнадић и Шаранић Турчин.

Тиме су ушли и у Јавност.

Гледам, јуче, Мектић улито и Шефа и Станицу, и Државу, и залито све Медије.

Медији и Будале иду заједно.

Ко Сораја и Јаја.

Директно, Мектић, напада на Републику Српску. Директно.

Ко Јапанци на Перл Харбур.

И шта имамо у Српској. Дватри гласа против Будалаша.

А на хиљаде људи живи од Државе Српске и Власти.

И нико да се огласи.

Зашто.

Зато што више воле себе од Српске и од Власти.

Није проблем што више воле себе.

Већ што једнако воле Српску и Власт.

Кажем мојој Савјетници, Неће, а знају шта је на ствари.

Каже, Вјеруј ми, и не знају.

Онда је још горе.

У општем пропуштању Будалаша нестало је знање и сазнање.

Будалаши се размножавају ко буве. Не треба ни да их јебеш.

Кад би Сазап побиједио у Српској, видио би колико их је.

Наш проблем, ипак, није што мислимо да је мало Будалаша. Наш проблем је што ћуте они који знају.

Ћуте ко да и не знају.